БЛАГОСЛОВ ЧУВА ИДЕНТИТЕТ ЦРКВЕ: Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета
ПРАВОСЛАВНО богословље изучава се живљењем, поступањем и студирањем - у вери, не "о њој".
Фото М. Анђела
О вери и моралу, свих нас, професора једино може да просуди Црква, кроз институцију благослова. Наш факултет има пресудни утицај на развој богословља у СПЦ, дакле пресудно утиче на њен верски идентитет. Закон о црквама и верским заједницама гарантује слободу и аутономност цркава у одређивању свог верског идентитета. Благослов је зато неопходан да заштити СПЦ од евентуалног утицаја који би држава и Универзитет преко Богословског факултета могли да покушају да врше на идентитет Цркве.
Значај механизма "благослова" - сагласности СПЦ за рад и студије на Православном богословском факултету (ПБФ), овако, за "Новости", објашњава његов декан проф. др Зоран Ранковић. Овај специфични услов последњих месеци камен је спотицања између овог факултета и његове куће - Универзитета у Београду (УБ).
- Парадокс је да актуелни спор најбоље показује неопходност благослова, али и колико су и данас могући координисани покушаји укидања Богословског факултета - каже он.
На чему се темељи ова врста црквене сагласности, неопходна за статус наставника на ПБФ?
- Благослов постоји у Закону о СПЦ из 1929. године. Многе институције нашег савременог државно-црквеног права датирају из Краљевине Југославије - последњег периода у коме држава није имала идеолошки условљен однос прогона према Цркви. Нажалост, многи представници Универзитета данас шире неистину да благослов пре Другог светског рата није постојао. Након враћања ПБФ у састав Универзитета 2004. године, ПБФ је донео статут којим је такође предвиђен.
Захтева ли се оваква сагласност на сличним факултетима у свету?
- То је стандард на конфесионалним богословским факултетима и Римокатоличке и Православне цркве. Постоји у Немачкој, као и на једином француском богословском факултету у оквиру државног универзитета - у Стразбуру. Исто је тако и у Румунији. О приватним универзитетима Римокатоличке цркве у Италији, Шпанији, или Руске православне цркве, не би требало трошити речи.
Како објашњавате позиве дела академске јавности да се он императивно укине?
- Оспоравање механизма благослова почело је када је ускраћен тројици бивших наставника. Одређени интереси покушавају да злоупотребе те случајеве, да прикажу те људе као жртве наводног "прогона" Цркве, како је то себи допустио да каже проф. Александар Поповић, председник Савета Универзитета. Обим и дубина неистина које шире представници Универзитета најјасније указују да се не ради о легитимној бризи за те људе, већ о нечему сасвим другом.
Фото М. Анђела
Шта је циљ, како кажете, кампање усмерене на ПБФ?
- Тешко ми је да поверујем да ректор Иванка Поповић и професор Александар Поповић желе да у Србији наметну више аутономије универзитета него што су то стандарди у колевци секуларитета, Француској, или у Немачкој. Њихова наводна брига пренебрегава да начело аутономије важи и за факултет. ПБФ је аутономан да донесе свој статут, а законске могућности да УБ тај статут преиспитује су ограничене на тренутак његовог доношења, односно измене.
ГРЧКА НИЈЕ ЗА ПОРЕЂЕЊЕ
ЧЕСТО се чује да богословски факултети у Грчкој не познају институт благослова?
- Они који наводе грчки пример обично прећуткују две битне чињенице. Православна црква је тамо државна црква, тако да су начини на који се она штити од евентуалног нелегитимног утицаја државе потпуно различити од оних који су на располагању СПЦ у Србији. Друго, богословски факултети у Солуну и Атини по својој форми нису конфесионални факултети, за разлику од ПБФ, који то јесте.
Усаглашеност Статута ПБФ са универзитетским била је до сада више пута на провери?
- Наш Статут у употреби је већ скоро две деценије, при чему одговарајуће одредбе Закона о високом образовању и Статута УБ нису мењане. Више пута, а последњи пут 2018, Одбори за статутарна питања УБ потврђивали су наш статут. Зашто је, после три потврде, и при истим чињеницама, крајем 2019. он оспорен никада није образложено. Очигледно је да разлози леже у неким интересима или убеђењима, а не у праву и чињеницама. Хвала Богу, то последње мишљење Одбора за статутарна питања УБ на својој последњој седници Сенат није усвојио, тако да оно није званични став Универзитета.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
СРПСКИ ГРАД СА НАЈВИШЕ ЦРКАВА: Знате ли о ком месту је реч?
СРПСКО историјско предање говори да је само један град имао "онолико цркви колико је дана у години“. Иако је тај епитет преувеличан, он ипак преноси суштину да се један град по броју цркава и манастира далеко издвајао од осталих градова.
22. 12. 2024. у 07:34
"ТАТА, СВИ ЋЕМО УМРЕТИ ЈЕДНОГ ДАНА": Памтиће се дела - хвала ти на свему што си ми пружио у животу
"ХВАЛА ти највише што си од мене направио човека. Жену-човека."
21. 12. 2024. у 11:15
ИЗРАЕЛ ЈЕ ЗАТЕЧЕН: "Делије" урадиле нешто што је мало ко очекивао
Најватренији навијачи Црвене звезде решили су да одговоре на провокацију.
21. 12. 2024. у 13:55
КАКВА БОМБА У БАЊАЛУЦИ! Борац довео највећу икону босанскохерцеговачког фудбала
ФУДБАЛЕРИ Борца из Бањалуке обезбедили су европско пролеће, а већ су прионули раду како би и наредне године отишли још корак даље.
21. 12. 2024. у 08:58
ПЕШИЋ ТВРДИ: Стојаковић ће играти за Србију, стигла реакција младог кошаркаша
Светислав Пешић поделио је информацију која је обрадовала љубитеље кошарке у Србији, бар на кратко...
21. 12. 2024. у 21:23
"ОПАСНОСТИ СУ СВЕ ВЕЋЕ" Путин проговорио о трећем светском рату - Ми видимо шта ради наш противник
ПРЕДСТАВНИЦИ Русије ескалирају ситуацију, али нема потребе да се људи плаше трећег светског рата, рекао је руски председник Владимир Путин телевизији Русија 24.
22. 12. 2024. у 08:36
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
АНЂЕЛКА БЕСНА: "Молим, зашто да не одем из твоје емисије? Не поштујеш ме"
ГЛУМИЦА је схватила да туђе непоштовање и неваспитање нема везе са њом.
22. 12. 2024. у 10:41
Најновије из рубрике
ОД ДВОБОЈНЕ ДО ДВОГЛАВОГ ОРЛА: Како је изгледала застава Србије од 11. века до данас
ЗАСТАВА је понос и симбол сваке државе са јасном историјом и традицијом увезеном у сваку боју и грб.
22. 12. 2024. у 09:52
ПРАЗНИЧНИ ДАНИ ДОНЕЛИ ПОЈАЧАН САОБРАЋАЈ: Ево какво је стање на путевима овог јутра и где се најдуже чека
НЕРАДНИ празнични дани у земљама западне Европе и крај викенда доносе појачан саобраћај на путевима, а путничка возила се на улазу у нашу земљу на граничним прелазима задржавају од 30 до 60 минута, саопштио је Ауто-мото савез Србије (АМСС).
22. 12. 2024. у 08:06
ДАНАС СУНЧАНО УЗ ПОСТЕПЕНА НАОБЛАЧЕЊА: РХМЗ најавио какво нас време очекује и у наредних седам дана?
У СРБИЈИ данас ујутру по котлинама и дуж речних токова очекује се краткотрајна магла, пре подне биће претежно сунчано и мало топлије, после подне, најављује Републички хидрометеоролошки завод Србије (РХМЗ), постепено наоблачење са северозапада.
22. 12. 2024. у 07:48
ДАНАС СЛАВИМО ДЕТИЊЦЕ, ПРАЗНИК МИРА И ПРАШТАЊА: Родитељи обавезно вежите своју децу, а ови обичаји доносе породичну слогу!
СРПСКА православна црква и сви њени верници данас прослављају Детињце, празник који се слави у трећу недељу пред Божић.
22. 12. 2024. у 07:41
СВАКОГ БОЖИЋА ПОЖЕЛИМО МИР, АЛИ СЕ УВЕК НЕГДЕ РАТУЈЕ: Интервју - Др Ладислав Немет, кардинал Београдске надбискупије
ИМЕНОВАЊЕ за кардинала изненадило је све, а посебно мене, који нисам ни слутио да би могло да дође до таквог великог признања, признања за мене, за месну цркву у Београду, за све католике у Србији, а и за цело друштво у Србији. Пошто сам први кардинал у историји Србије, морам да признам да немам пред собом неки "модел" понашања, шта би требало да радим, чега да се чувам. Овде не може да ми помогне нити упоређивање са другим кардиналима, нити тражење неких "трикова са стране". Свака држава, свака месна црква је специфична, у датом контексту и тренутку историје. Независно од свега тога што сам рекао до сада, сигурно се очекује од мене да будем човек вере, одан Богу и људима.
22. 12. 2024. у 07:00
Коментари (0)