КО МИСЛИ ДА СУ ОВЦЕ ГЛУПЕ, НЕКА ПРОБА ДА ИХ ВОДИ! Чобанин Јанош Куткин (50) пола свог живота провео бринући се о животињама

РЕЋИ некој жени да је овца увреда је и за жену и за животињу, која се неправедно сматра тупавом.

Фото З. Лемајић

Ко год то каже, не само да није џентлмен, него нимало не познаје ћуд ових племенитих животиња. Са овцама треба знати, како да будеш главни а да се не узјогуне, баш као и са женама!

Јасним и одсечним речима дочекао нас је чобанин Јанош Куткин (50), а његов однос према 300 оваца које чува на долми на излазу из Кањиже ка Новом Кнежевцу, врло брзо нас је уверио у његове речи.

Иако је рођени Суботичанин и у некадашњој фабрици бицикала "Партизан" завршио браварски занат, Јанош се струком никада није бавио. Чим се, каже, "скинуо" из војске 1992. почео је да чува стоку и тај посао ради до данас.

- Док није посрнуло Пољопривредно добро "Пешчара" на Келебији, тамо сам радио на говедарској фарми, а после сам радио свуда где је било посла од Ранчева до Кањиже - прича нам Јанош кога пратимо кроз шуму ка Адорјану.

- Овај посао не бих мењао за директорски. Али морате га и волети и знати. Колико ви дате овцама, толико ће вам и оне вратити.

Дан Јаноша и његове жене Аранке, која је градско дете, али је уз њега научила да ради све око оваца, почиње са првим свитањем.

ПОДРШКА Јаношева супруга Аранка

Фото З. Лемајић

- Жена оде да помогне око јагањаца, а ја са овцама кроз шуму. Будемо напољу бар до два по подне када долазе газде да их помузу и после тога идемо опет на пашу, оне потом преживају и некада будемо и до девет увече са њима - даље ће Јанош, коме је десна рука у овом послу женка пулина Негро.

- Без пулина и бојтарског штапа чобан није чобан. Мада, знају овце и саме пут кроз прилично густу шуму, али ја пазим на сваки њихов покрет док се провлаче и пасу. Чим видим да нека шанта, одмах је ухватим и очистим јој нокат. Дневно заједно пређемо и 20 километара. Овце највише дају млека од зеленила и дивљег багремца. Џабе зобање, детелина и све остало, ако нема зеленила. Дају оне млека и током зиме када су махом унутра, али не толико колико сада када је сезона испаше.

Међутим, радни дан чобана не престаје ни тада, јер често устају и ноћу, нарочито када је сезона јагњења.

ИСПАША Стадо у кањишкој шуми

Фото З. Лемајић

- Тада и по два, три пута устајемо како би одмах збринули јагањце. Има која се сама ојагњи, а некима треба помоћ. Свака овца по мирису препозна своје јагње и после брине о њему - објашњава нам чобанин.

- Помажем и у свим другим пословима, газди када треба помоћ око муже ускачем, заједно стрижемо овде, тај посао ће почети сад око Ђурђевдана.

Променили су Јанош и Аранка много газда, а за садашње, породицу Такач, имају само речи хвале.

- Верујте, шта они једу, једемо и ми. Тачно у дан нам је плата, поштују нас и брину о нама.

Сваки месец има два слободна дана и тада одемо у Суботицу, обиђемо кућу, а како нема аутобуса због короне, они нас довезу и одвезу - додаје Аранка.

- Видим како се у граду људи муче, добију минималац па и то враћају газди, често буду понижавани, ми смо са овим газдама заиста имамо среће. Нису сви такви.

Фото З. Лемајић

Иако немају посла, млади врло ретко желе да се овим баве. Они који и пробају врло брзо одустану.

- Ово није лак посао и веома је одговоран. И да знате, чобанин и алкохол не иду заједно!

Никако! Ми пролазимо поред канала, често и главног пута, замислите да нека излети на пут и направи хаос, не дај боже. Или да оде у штету и поједе туђу детелину, па се и она преједе и надува и мора се клати - јасан је Јанош.

- Не мора се, можда, сваки посао волети, али га морате радити поштено. Само тако, никако другачије!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације