ЕРНЕСТ ДЕНИ НАЈВЕЋИ ПРИЈАТЕЉ СЛОВЕНА: Предавање др Александре Колаковић на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада
ПРЕДАВАЊЕ др Александре Колаковић на тему „Ернест Дени (1849–1921), највећи пријатељ Словена“ можете се погледати Jутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
ФОТО: Др Александра Колаковић (КЦНС)
Проф. др Александра Колаковић одржала је предавање поводом 100. годишњице смрти Ернеста Денија, историчара и професора са Сорбоне, који је своја истраживања посебно посветио проучавању Јужних Словена, а од 1912. године био је и члан Српске академије наука. Сматрао је да Јужни Словени морају да задрже своју индивидуалност и да не уроне у Руску империју, заступајући тезу „Панславизам да, али не панрусизам“.
Денијево поље интересовања захватало је и међународне догађаје на Балкану, а на то су посебно утицале генерације балканске елите која се школовала у Француској. Дени је први пут посетио Србију још 1873. године, у време када се код њега појавило интересовање за Јужне Словене, а 1911. на свом путовању обишао је и Београд и Загреб, Љубљану, Ријеку, Цетиње, Босну и Херцеговину.
У време анексије Босне и Херцеговине, Ернест Дени је схватио опасност која је Србији претила од Аустроугарске. Заједно са Албером Малеом, Огистом Говеном, Емилом Оманом и једном неформалном групом француских интелектуалаца, преко штампе и предавања против Аустроугарске подржао је Србију и Србе. 1908. године Дени иницира развој културне и научне сарадње Француске са словенским народима. Тада је основано француско-словенско удружење у Паризу, чиме је први пут организована сарадња Француза и свих словенских народа на институционалним основама.
Током Првог светског рата одбрана чешке и југословенске идеје била је у средишту његових активности. У својој кући у Паризу основао је L’Institut d’Etudes slaves (Институт за словенске студије) и часопис Le Monde Slave (Словенски свет). У време Првог светског рата Дени је написао књигу La grande Serbie (Велика Србија), која је панегирик српској историји и победама.
Међу српским интелектуалцима владало је велико поштовање према личности и делу Ернеста Денија и назван је „највећим пријатељем Словена на Западу“.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ОДУЗЕЛИ СУ МУ ОРДЕН НАРОДНОГ ХЕРОЈА: Знате ли ко је човек, једини уз Милована Ђиласа, који је лишен овог звања и одликовања?
САВО (Видаков) Станојевић, име за које осим у његовој родној Мокрој Њиви код Никшића и у граду под Требјесом данас мало ко зна. О Миловану Ђиласу зна се много, много више, иако су њих двојица једини народни хероји у историји социјалистичке Југославије којима су ово звање и орден одузети. Штавише, после голооточке и сваке друге голготе коју је прошао, Броз је чак тражио да се Саву орден врати, али је то овај јунак борбе против фашизма достојанствено - одбио!
01. 02. 2025. у 17:00
САЛЕ ПРЕКИНУО КОНЦЕРТ: "Људи лоше ми је, не могу више"
ПЕВАЧ Саша Матић признао је да је једном приликом изашао на бину са мучнином, па је публици на крају признао да једва пева и стоји на ногама.
01. 02. 2025. у 17:49
УКРАЈИНЦИ ОДБИЛИ ДА СЕ ВРАТЕ У УКРАЈИНУ: Спортска драма због рата
Рат у Украјини, или како Русија то зове, "Специјална војна операција", изнова је за последицу имао да и спорт "трпи" због онога што се дешава на линијама фронта.
02. 02. 2025. у 12:53
"ТО НИСУ ЛЕПЕ СТВАРИ": Огласио се Кемиш након развода сина Зорице Брунцлик
СИН певачице Зорице Брунцлик, Ђорђе Тутић се недавно развео, а сада је његова супруга, водитељка Вања Тутић проговорила о односу са бившом свекрвом.
01. 02. 2025. у 16:59
И ОВА ГЛУМИЦА ЈЕ НАПУСТИЛА "ИГРУ СУДБИНЕ": "Можда звучи безобразно, вођена сам моралом!"
ВОЂЕНА сам моралом и због тога нисам више део те екипе!
02. 02. 2025. у 14:25
ШЕШЕЉ ОТКРИО ШТА МУ ЈЕ ЂИНЂИЋ НУДИО: Ја нисам попуштао, а онда...
ЗОРАН Ђинђић ме уцењивао да уђем у Владу Србије, казао је председник СРС др Војислав Шешељ.
01. 02. 2025. у 21:33
КАНДИДАТ ЗА РУМУНСКОГ ПРЕДСЕДНИКА ЂОРЂЕСКУ: Украјина је измишљена држава, биће подељена сто посто
КАНДИДАТ за председника Румуније Калин Ђорђеску изјавио је да је Украјина „измишљена држава“ коју ће поделити суседи.
30. 01. 2025. у 13:44
БРИТАНСКИ ЕКСПЕРТ: Имамо посла са дилетантом – Зеленски не може да поднесе да је крај
ШЕФ украјинског режима Владимир Зеленски подсвесно не може да прихвати тему повлачења украјинских снага у зони борбених дејстава, изјавио је британски војни аналитичар Александар Меркурис
30. 01. 2025. у 07:58
ДОНОСИ НЕСРЕЋУ УКУЋАНИМА: Верује се да једна ствар никако не сме да се стави у ковчег покојника
ВРЛО често се људи изненаде када виде обичаје у појединим деловима наше земље везано за сахране, а преносили су се са колена на колено и све до данас опстали.
02. 02. 2025. у 08:45
Најновије из рубрике
ПРИКАЗ КАРАНОВЦА У 19. ВЕКУ: У краљевачком музеју представљена двотомна књига „Попис становништва 1863.“
На територији Карановца и околине, даншњег Краљева, 1863. године живело је укупно 37.875 становника, од којих 1.500 управо у чаршији Карановац, показују двогодишња истраживања сабрана у два тома књиге „Попис становништва 1963. године 1-2“ чији су аутори др Бојана Миљковић Катић, виши научни сарадник Историјског института у Београду и Немања Трифуновић, кустос краљевачкг музеја.
02. 02. 2025. у 11:51
СТАРО ПОСУЂЕ, НАКИТ, УКРАСИ: Изложбе старих предмета у школама у Поповцу, Буљану и Стубици (ФОТО)
У ОКВИРУ обележавања Савиндана у част великог српског просветитеља Растка Немањића, осим пригодних приредби и сечења славског колача, матична Основна школа „Бранко Радичевић“ у Поповцу, код Параћина, организовала је и изложбу старих предмета.
02. 02. 2025. у 10:58
ШЕЋЕРАНА ЗА - ПЛАКАЊЕ: Задружно организовање у Сивцу, 1924, било пионирски подухват, али су капиталисти били моћнији
ВИСОКИ димњак и зидови без крова, остаци некадашње Фабрике шећера у Сивцу симбол су економске пропасти овог, једног од највећих села у Србији, у којем нису успели да опстану ни млинови, ни циглане, ни кудељара... Али, само је због шећеране Сивац међу ратарима у Војводини остао синоним за - невољу.
02. 02. 2025. у 07:22
ГРАЂАНИ ДУЖНИ ДА УКЛОНЕ РАСТИЊЕ И СТАБЛА: У Деспотовцу почиње сеча у заштитном појасу далековода
ЕЛЕКТРОМРЕЖА Србије од 3. фебруара почиње сечу растиња у заштитном појасу далековода, као и проширењу.
02. 02. 2025. у 06:30
ДАН СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ У ГОЛУБОВАЧКОЈ ШУМИ: Положен венац на спомен-костурницу у Параћину
ДЕЛЕГАЦИЈА параћинске организације Савеза бораца Народно-ослободилачких ратова (СУБНОР) положила је данас цвеће и венце на спомен-костурницу жртвама фашизма на градском гробљу у том граду.
01. 02. 2025. у 16:15
Коментари (0)