СОЛУНЦИ ПРОМЕНИЛИ СЛИКУ ПАНОНСКЕ РАВНИЦЕ: Пре једног века колонизацијом настала војвођанска села која и данас интензивно живе

КАДА би нас, "децу овог века" са свом савременом технологијом и механизацијом, данас неко послао на голу земљу да од ње направимо насеље и да се на њој скућимо, вероватно би се многи од нас вратили пре но што би отишли.

Село Мишићево, коме су колонисти дали име по војводи Живојину Мишићу

Показали би, по ко зна који пут, да "смо недостојни историје наше" и наших предака, солунских добровољаца, који су пре тачно једног века дошли из горштачких крајева и на пустој, али благородној, војвођанској земљи формирали села која и данас живе.

Захваљујући аграрној реформи коју је, убрзо по стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1919. почео да спроводи тада још увек регент Александар Карађорђевић, први колонисти из Лике, Херцеговине, Босне, Црне Горе и других крајева стигли су у Војводину 1920. године, а само годину дана касније Жупанијски аграрни уреди бележе да је на територији Суботице основано десет, а на територији Новог Сада шест добровољачких колонија.

- Манифестом краља Александра, који је спровео одлуку са Крфа да се сви солунски добровољци награде земљом после стварања нове државе, аграрна реформа спроводила се у три наврата - од 1920. до 1925. године, од 1925. до 1932. и од 1932. до 1941. - подсећа историчар Зоран Вељановић, заменик директора Музеја Војводине. - У том периоду настало је око 50 колонистичких насеља. Оквирно око 29.000 душа пристигло је из горштачких крајева, а земљу је добило и око 70.000 овдашњих људи. Сви су добили по пет хектара (девет јутара) ораница и окућницу, а земљу коју су добили држава је откупила од велепоседника.

Село Алекса Шантић

СОЛУНЦИ су оснивали своја насеља. Алекса Шантић, Алпар-Вајска, Бајмочка Рата, Бачки Брестовац, Бачко Душаново, Васиљевићево, Велебит, Горња Рогатица, Карађорђево, Томиславци, Нова Црвенка, Растина, Сириг, Степановићево, Хајдуково, само су неке од добровољачких колонија у Бачкој које су тада формиране.

- Новоосноване колоније у Бачкој, иако мале у односу на постојећа војвођанска села, осниване су по угледу на постојећа насеља. Најпре се формирала главна улица, а потом бочне које су је секле под правим углом - објашњава Вељановић у својој књизи "Добровољачка колонија Мишићево". - Куће са кућиштима прављене су одвојене од комшијских, те су на тај начин пружале безбедност од пожара. Колонисти су имали могућност да бирају комшије, а референти жупанијских аграрних уреда који су били на терену излазили су им у сусрет. Тако су углавном бирали комшије по сродству или познанству из старог краја.

 

Црква у Карађорђеву, које је добило име по вођи српског устанка

ДА им је било лако - није. Са камена дошли у питому равницу, други људи, обичаји, другачије и сунце, говорили би често. На ратне борбе су свикли, али требало је навићи на мир у другачијим околностима. О томе сведочи и један допис из 19. новембра 1919. године Градском сенату Суботице у коме Драгутин Ардаловић, Ђорђе Станковић и Петко Томић из Призрена, Тодор Огњановић из Далмације, Тодор Мирић из Лике и Петар Егења из Петровца Босна моле нове власти за помоћ.

"Учтиво долепотписани нас петоро добровољаца, који смо за време овог светског рата борили се у редовима храбре српске војске за (...народно...) ослобођење и уједињење, молимо славни Сенат вароши Суботице да нам изволи издати онаку исту помоћ у новцу, дрвима исхрани (житу) као и осталим добровољцима из Суботице. Истина је да ми нисмо родом Суботичани, него смо из Призрена, Далмације и Лике, но ипак наша је намера да постанемо Суботичани јер смо овде добили земљу која нам припада као добровољцима, овде смо се поженили (неки са Српкињама, други са Буњевкама) и овде смо се већ и настанили ради сталног живљења тако да се ми већ и сада рачунамо као Суботичани, ма да није протекао број година који је потребан за надлежност опћинску, наводе у допису. "Осим тога ми смо људи бједни и пуки сиромаси, који после демобилизације и отпуштања из војске немамо никаквих средстава за живот, тако да нам је та помоћ нужна већ и због тога да би се преко зиме прехранили и огрејали. Нaдамо се, да Суботички сенат неће оставити петоро добровољаца српске војске гладне и хладне преко зиме".

 

Уверење за добровољце да су добили земљу

ГОРШТАЧКА крв, пргава и тврдоглава ћуд потомака Јанковић Стојана, Богдана Жерајића, Марка Миљанова, војводе Зимоњића није им дозвољавала да одустану.

Њихови потомци у многим војвођанским селима и данас чувају успомену на њихову лавовску борбу и у рату и у миру. Зато се многи од њих припремају да на достојан начин обележе век од настанка села.

- Соколац, Карађорђево, Томиславци, Рогатица, Његошево, само су нека од колонистичких села у нашој општини. Ове године почеће обележавање стогодишњице од њиховог оснивања и ми смо поносни што се традиција чува, поштују дела предака и преноси на нараштаје који долазе - истиче Саша Срдић, председник Скупштине општине Бачка Топола.

СЕЛА СА ИМЕНОМ ЈУНАКА

МЕШТАНИ колонистичких села често кажу да су најпоноснији на имена које села носе читав век. А називана су по војсковођама и јунацима - Карађорђево, Мишићево, Томиславци, Војвода Зимоњић, Кочићево, Степановићево, Танкосићево, Хаџићево...

- Село се није много развијало, али име није мењало од свог настанка 1925. године. Када су се доселили, наши дедови су били једногласни да нови дом назову по војводи Живојину Мишићу, који је многима био командант приликом пробоја Солунског фронта - поносно ће Перо Шуњка из Мишићева.

Препоручујемо

Србија

0 1

НАСЕЉЕ РАТА ЧУВА УСПОМЕНУ НА ЈУНАКЕ: У Бајмоку код Суботице одата почаст солунским добровољцима

16. 09. 2020. у 17:19

Република Српска

0 0

„БУДИМО БАР МАЛО КАО НАШИ ПРЕЦИ“: У Модричи обележен Дан српског јединства

16. 09. 2020. у 10:51

Србија

0 2

ВЕНЦИ НА ГРОБОВИМА СОЛУНСКИХ ДОБРОВОЉАЦА У БАНАТСКОМ КАРАЂОРЂЕВУ (ФОТО)

13. 09. 2020. у 09:56

Србија

0 7

ЗАШТИТИЛИ СЕЛО ОД ЛЕШИНА: Еколози спречили да се у Бачком Брестовцу формира општинска депонија угинулих животиња

06. 02. 2021. у 07:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације