ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА ПАСТИРСКЕ БРИГЕ ЗА ВЕРНИКЕ: Прота Стојадин Павловић служио литургију, обележен велики јубилеј шабачког свештеника

БЛАГОСЛОВОМ епископа Лаврентија прота Стојадин Павловић је служио Свету литургију у Храму Светих апостола Петра и Павла у Шапцу где је рукоположен у чин свештеника руком епископа Јована (Велимировића) пре 40 година.

Фото: В. Митрић

У беседи коју је произнео овом приликом прота Стојадин се нарочито захвалио лекарима и медицинском особљу које својим милосрдним и пожртвованим активностима у лечењу оболелих од ковида на најбољи начин показују како се слави Бог о чијој се болесној деци брину људи у белим мантилима.

Прота је верном народу у препуном шабачком храму на крају рекао да лекари са својим најближим сарадницима кроз највећу жртву целокупној нацији шаљу поуку и поруку како се поштује људски живот, нагласивши да ти људи заправо чине чуда по угледу на Христа чије је чудо описано јеванђелским тексту данас прочитаном на Светој литургији. Уз захвалност Богу што је данас након 40 година од рукоположења служио у овом храму прота Стојадин се захвалио епископу Лаврентију, свештеницима и присутним верницима.

Протојереј ставрофор Стојадин Павловић је рођен 26.марта 1957. у селу Рујевац Општина Љубовија као пето од седморо деце оца Светолика кројача, абаџије и трговца и мајка Стане домаћице. Након основне школе коју је похађао  у Селанцу и Узовници,  у периоду од 1973-1978.године завршио богословију у Сремским Карловцима. Студије економске струке завршио у времену од 2003-2008.године у Новом Саду и стекао звање дипломирани економиста. Са супругом Бранком има децу Марију, економиста и Марка, теолог.

Након рукоположења руком епископа шабачко-ваљевског Јована у чин свештеника 14.децембра 1980.г. Стојадин је постављен за пароха у Горњој Трешњици  недалеко од Љубовије. Док је вршио поменуту дужност у Бачевцима је започета генерална реконструкција храма  променом кровне конструкције и постављањем бакарног лима а у Трешњици озидана сала за народ. Службовање у Паунама код Ваљева (1988-1991) обележила је генерална обнова храма и изградња црквенопарохијског дома. Одлуком епископа Лаврентија постављен је најпре за  пароха а потом и за намесника ваљевског. Са ваљевски просима и угледним пословним људима из овог града као председник одбора организовао је почетак градње  Храма Васкрсења Господњег. Имао је вишегодишњу успешну сарадњу са штампаним и електронским медијима у Ваљеву стварајући емисије и чланке са верском тематиком. У листу ''Напред'' то је била нека врста колумне под називом Верски путоказ, у Радио Ваљеву Одјеци светосавља и у Вујић телевизије  Пут светосавља.

Организовао је са месним свештеницима и мештанима села Стапар које се налази десетак километара од Ваљева довршетак храма који је грађен крајем Другог светског рата у организацији Четничког покрета. ''Ослободиоци'' су забранили да се на већ урађену кровну конструкцију храма постави припремљен цреп који су преузели и искористили за други објекат у Ваљевској Каменици. Храм је тако стајао 60 година, кровна грађа иструлила, а зидови од цигле одолели зубу времена. Прота Стојадин је сабрао парохијане из Стапара и храма је брзо био завршен, а његово освећење извршио је епископ Лаврентије.

 У познатом туристичком месту Дивчибаре од 1995.г. учествовао у обезбеђивању плаца и организацији почетка а 1998.г. са Одбором за изградњу преузео вођење изградње храма коју је започео покојни прота Милан Томић. Поред храма трудом проте Стојадина као старешине дивчибарског храма саграђен је велелепни црквено-културни центар површине 1500 метара квадратних. Поред црквених послова бавио се и друштвеним активностима као председник месне заједнице и Удружења грађана Дивчибаре. Захваљујући активностима великог броја познатих чланова Удружења оживео је годинама невидљив овај туристички центар.

 У насељу Цветановац недалеко од Љига активно је са својим класним другом из богословије протом Гојком Терзић учествовао у градњи новог храма јер је стари храм оштећен  земљотресом .

Фото: В. Митрић

Свети архијерејски синод СПЦ поставио је 2009.г. проту Стојадина за директора Патријаршијске управне канцеларије у Београду. Уз редовне и врло одговорне активности као један од најближих сарадника блаженопочившег патријарха Иринеја, прота је успешно извршавао и друге послове. У издавачкој делатности остварио се као уредник издања Манастири Српске цркве. У једном књижном блоку, изузетно квалитетно опремљеном прилагођеном формату водича штампаном на шест језика, први пут се текстом и сликом нашло преко 400 манастира распоређених у целом свету.  Као духовник у Спомен-храму Светога Саве био је више година члан Одбора за довршетак Храма. Уредио је и са стручним сарадницима за сваку годину припремио за штампу фотомонографију која  сведочи сликом и речју о свим активностима патријарха Иринеја. О десетогодишњици патријарашке службе у јануару 2020.године организовао је академију посвећену јубилеју патријарха Иринеја. У оквиру ове свечане приредбе премијерно је приказан документарни филм Патријарх српски Иринеј чији је аутор прота Стојадин. У плодној четрдесетогодишњој служби  сигурно је на врху протиних активности ТВ ХРАМ чији је оснивач и вишегодишњи уредник прота Стојадин.

Све протине активности у Београду  нису га одвојиле од родног краја и парохија у којима је службовао као млад свештеник. Са мештанима насеља Бачевци на Дрини о стогодишњици Великог рата организовао је подизање велелепног споменика са именима 190 погинулих из села Стрмова у поменутом рату. Активно је са  архијерејским намесником обреновачким врло предузимљивим Слободаном Илић рођеним у Бачевцима учестовао у унутрашњем украшавању сеоског храма. Са благословом епископа Лаврентија у  Горњој Трешњици  прота је покренуо и са надлежним парохом протом Миломиром Тадић и парохијанима довршио обнову храма, проширење црквене сале и уређење порте. У родном Селанцу подно Мачковог камена уз своје земљаке активно  је узео учешће у изградњи једне куће поред школе и сеоског храма а за потребе мештана.

 Стогодишњица Великог рата  најсвечаније је обележена на Мачковом Камену. По идеји проте Стојадина а са благословом епископа Лаврентија у средишту планинског масива где су вођене борбе а на прилазу Мачковом камену,  за мање од годину дана саграђен  је предиван Спомен-храм посвећен Светом деспоту Стефану високом. У подизању храма учествовали су поштоваоци великих и славних ратника и становници из Рађевине, Азбуковице и Јадра.   Освећење храма који представља спој богослужбеног и споменичког  извршили су патријарх Иринеј и епископ Лаврентије.

Године 2020. са верницима из села Горње Кошље, Парохија горњотрешњичка, у којој је прота започео свештеничку службу, и са протом Мирком Вилотић а са благословом епископа Лаврентија организована је и започета градња Храма Полагања ризе Пресвете  Богородице у поменутом селу. 

Препоручујемо

Србија

0 6

ВЕЛИКО СРЦЕ СМЕДЕРЕВАЦА: Почела акција прикупљања пакетића за сиромашну децу

13. 12. 2020. у 10:33

Србија

1 9

ТРАГОВИ ПРОХУЈАЛИХ ЕПОХА: До каквих нових сазнања су довела археолошка истраживања средњовековне тврђаве Купиник

13. 12. 2020. у 08:12

Србија

0 3

БОРБА ЗА ОЛИВЕРА: Хуманитарна тезга у Крушевцу

11. 12. 2020. у 16:59

Србија

0 8

ЗИМСКА БАЈКА У ВРШЦУ: Осликавање излога током новогодишњих празника постало тренд (ФОТО)

10. 12. 2020. у 23:09

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације