УДИШУ ВАЗДУХ ТРЕЋЕ КАТЕГОРИЈЕ: Решавање горућег проблема у Смедереву захтева читав низ мера и милионска улагања

СМЕДЕРЕВО је један од пет најзагађенијих српских градова.

Фото архива

По званичном извештају Агенције за заштиту животне средине, Смедерево је град са ваздухом треће категорије. Загађењу највише доприносе индивидуална ложишта, градске котларнице, индустрија и друмски саобраћај.

Деценијама, по мишљењу грађана, ваздух највише загађује Железара. Ова теза није сасвим тачна, али јесте чињеница да најзагађенији ваздух удишу мештани три села у непосредној близини фабрике која је од града удаљена десетак километара. То су Раља, Враново и Радинац.

Према подацима Агенције за заштиту животне средине СЕПА од 2015. до краја 2017. године Смедерево са околином званично није припадало ниједној категорији загађености. Од 2018. је било више контроле квалитета ваздуха, па се Смедерево нашло на листи најзагађенијих места у земљи.

Од четири мерне станице за монитринг квалитета ваздуха на територији града, не раде све.
Мерна станица у центру града није радила од 2014. до 2017. године. Мерачи су 2010. постављени у селима Радинац и Раља у близини Железаре, али само две године касније станица у Радинцу престала је са радом. Тек крајем 2019. године ова станица је пуштена у рад на 15 дана, од чега је 11 дана уочено загађење и до четири пута изнад дозвољеног.

Мерене су ПМ 10 честице - мешавина прашине, тешких метала и чађи које директно улазе у плућа и штете здрављу. Кроз месечне извештаје Завода за јавно здравље Панчево за 2020. годину се види да прекорачење ПМ 10 у селима око Железаре постоји и данас.

****************************************************************************************************************************

ПИТАЊЕ НА КОЈЕ СВИ ТРАЖЕ ОДГОВОР - КОЛИКО ЗАГАЂУЈЕ ЖЕЛЕЗАРА?

Према Нацрту плана квалитета ваздуха за град Смедерево, један од највећих загађивача је Железара. У овом документу стоји да "рад железаре условљава негативне утицаје на квалитет ваздуха, првенствено у виду емисије прашкастих материја, како на простору локације самог комплекса, тако и у њеном непосредном окружењу".

Црвена тачка када је о загађењу реч јесу села у околини Железаре - Раља, Радинац и Враново, која су деценијама на удару загађења овог гиганта.

Мештани су до сада организовали бројне протесте којима траже уградњу адекватних филтера на Железари, постављање нових мерних станица и измештање брда отпадне шљаке из процеса производње. Они упозоравају не само на загађење ваздуха, већ и воде и тла.

Да грађани не стрепе узалуд, показују и званични подаци. Тако, према извештајима Института за јавно здравље "Батут", Радинац је већ две године заредом обележен као једна од црних тачака у Србији по квалитету пијаће воде, са процентом неисправности и до 72 одсто.
Министарство за заштиту животне средине подносило је у последње време две пријаве за привредни преступ против Железаре, чији је тренутно власник кинеска компанија HBIS Србија д.о.о. Пријавe су подношене јер Железара не спроводи стална мерења испуштања загађујућих материја на два димњака погона Агломерација, као и због погоршања квалитета ваздуха у околини депоније шљаке.

Јавности је остала непозната информација и да ли је компанија "HBIS група" предузела остале мере заштите животне средине предвиђене Студијом о процени утицаја затеченог стања на животну средину. Пре свега да ли се спроводи адекватан мониторинг утицаја објеката тог оператера на животну средину, односно сва предвиђена мерења.

Оно што умирује јесте чињеница да је "HBIS група" започела пројекат вредан 120 милиона долара, а реч је о изградњи новог постројења агломерације у селу Радинац. Председник компаније Ванг Ланију је најавио да ће се Железара претворити у "зелену, интелигентну, модерну фабрику за уштеду енергије, а очување животне средине ће достићи напредни, светски ниво."

Фото архива

РЕКОРДНО ЗАГАЂЕЊЕ ПОЧЕТКОМ 2020.

Према Годишњем извештају о стању квалитета ваздуха у Републици Србији за 2018. годину, који је објавила Агенција за заштиту животне средине, у Смедереву је ваздух био треће категорије, односно прекомерно загађен, услед прекорачења граничне вредности суспендованих честица ПМ 10 и толерантне вредности суспендованих честица ПМ 2.5. Према истом извештају, квалитет ваздуха у Смедереву је у 2018. био лош чак 146 дана.

Крајем 2019. године, подаци два позната светска сајта која се баве мерењем загађености ваздуха, Air Visual и World's Air Pollution Real-time Quality index, показују да се Смедерево средином децембра 2019. нашло на неславној листи најзагађенијих градова на свету. Количина суспендованих честица у ваздуху 17. децембра била је неколико десетина пута већа од дозвољене. У овом периоду забележено је да је концентрација суспендованих честица била и до 22 пута виша од дозвољене.

Почетком 2020. године Смедерево се нашло на листи најзагађенијих градова у Србији. Средина јануара је била најкритичнија. На скали од зелене, која представља чист ваздух, до љубичасте која представља изузетно загађен, чак опасан ваздух, Смедерево се нашло у последњој категорији.

Према готово свим извештајима надлежних институција, Смедерево највећи проблем има са ПМ 10 и ПМ 2.5 честицама. Ове честице долазе од чврстих горива. Грађани су загађивачи, а скоро читав град се греје на горива која нису еколошка. То показују и подаци о највећем загађењу током зиме.

Фото архива

УСВОЈЕН ПЛАН КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА

Скупштина Смедерева у марту ове године усвојила је План квалитета ваздуха, чиме је испуњена законска обавеза која важи за градове са квалитетом ваздуха "треће" категорије.

План квалитета ваздуха сачињен је још 2017. године, а Министарство за заштиту животне средине дало је на њега сагласност средином 2018. Ипак, документ је из непознатих разлога, чекао на усвајање готово две године. Тренутно, од укупно 4,8 милијарди динара буџета за ову годину, само 0,2 одсто планирано је да се утроши за смањење загађења.

Фото архива

КОТЛАРНИЦЕ И ИНДИВИДУАЛНА ЛОЖИШТА НАЈВЕЋИ ЗАГАЂИВАЧИ

У Нацрту плана квалитета ваздуха за град Смедерево наводи се да су котларнице највећи загађивачи ваздуха.

"Приметан је сезонски тренд концентрација чађи и ПМ 10, где су у периодима од октобра до марта-априла повећане вредности, што указује на изворе који потичу од сагоревања разних фосилних горива, уз већ присутни утицај саобраћаја", наводи се у овом нацрту.

Саобраћај и грејање су најзначајнији извори загађења суспендованим честицама ПМ 10, а значајан утицај имају и индивидуална ложишта. У граду постоји 12 котларница на мазут које топлотном енерегијом снабдевају станове Смедереваца. Ово је, по мишљењу струке, сигурно највећа претња чистом ваздуху.

О могућностима да се смањи загађење узроковано грејањем, разговарали смо са директором Јавног стамбеног предузећа у Смедереву, дипл. маш. инж. Владимиром Кулагићем.
Колико су градске котларнице на мазут велики загађивачи ваздуха у Смедереву?

- Продукти сагоревања ложишта која користе течна горива (лож-уље - мазут) су оптерећени азотним и сумпорним оксидима  (NO2 i SO2), а у мањој мери има прашкастих материја.

Сумпорни оксиди су резултат садржаја сумпора у гориву, а азотни су резултат технологије која се користи за сагоревање. Ове године званично престаје производња лож-уља са садржајем сумпора три одсто, а што се тиче опреме, максимално водимо рачуна да горионици буду прецизно подешени и да се редовно ангажује димничарска служба, каже Владимир Кулагић.

Фото архива

Колико је до сада уложено у конверзију градских котларница са мазута на гас, односно мање штетне енергенте и колико котларница је у овом новом систему?

- Улагања свакако нису мала. Ми не располажемо тим подацима, јер је Град био инвеститор, па нам је по завршеном послу предао котларницу на управљање и одржавање, али вам могу рећи да је процена људи који се баве пројектовањем оваквих постројења, да је инвестиција за 1MW извора топлоте на природни гас око 100.000 евра, а за постројење исте снаге на биомасу и до 20 одсто више. Поред гасне котларнице у Јована Крајишника, пре две сезоне окончана је конверзија котларнице "Мајдан" и од тада имамо две котларнице у новом систему.

Фото архива

Какав је план за 2020, односно могу ли грађани очекивати да још нека котларница почне да користи чистији енергент, и колико новца је опредељено за то?

- Ми смо трогодишњим планом предвидели значајне активности на самим изворима топлоте. Тим планом обухваћена је најпре конверзија котларнице "Сењак" (2 МW) - процењена вредност између 20-25 милиона динара, израда техничке документације за конверзију котларнице "Папазовац" (6,5 MW) - затражени су услови од дистрибутера гаса како би израдили идејно решење - укупна улагања можда и дупло већа него за котларницу "Сењак".

Планирали смо да започнемо активности на припреми документације за конверзију котларнице "Београдска банка" (10 MW). Нажалост, због пандемије короне, мораћемо све да померимо за наредну годину, каже директор градске топлане.

Фото архива

Какав је дугорочни план - колико кошта да све котларнице уместо мазута користе гас, и у ком временском року би то могло да се догоди?

- Најпре морамо бити свесни чињенице да све котларнице не испуњавају услове за коришћење природног гаса, што због положаја у односу на околне објекте, што због висине самог објекта котларнице, чињенице да су укопане, због инсталисане снаге... Ми имамо укупно инсталисану снагу извора топлоте у граду око 65 MW. Немамо урађену процену вредности стопостотне конверзије котларница нити рокове за такву врсту радова, али је чињеница да Смедерево нема централну топлану и да то питање није од пре пар месеци већ деценијско. Деведесетих година прошлог века размишљало се о локацији градске топлане и тада је започет пројекат топлификације града Смедерева отпадним топлотама из процеса производње железаре. Због свих дешавања након тога, а посебно након промене власничке структуре, од тога се одустало.

Пре десетак година предлагано је да се "Желвозова" Енергетика искористи као добра локација за градску топлану. Последњих година се говори о биомаси и обновљивим изворима енергије, али се поставља питање довољних количина квалитетне биомасе (дрвне сечке) за потребе великих потрошача. Оно што је сигурно је да је за свако усвојено решење потребан консензус струке и подршка шире друштвене заједнице.

Има ли начина и да ли се размишља да се грађанима помогне подстицајним средствима за конверзију индивидуалних ложишта са прљавих на чистије енергенте - гас или биомасу?

- Оно што знам је да многи власници кућа размишљају о преласку на пелет уместо фосилних горива, угља и дрва. Значајан број људи урадио је и замену столарије или ради термичку изолацију својих објеката што јесте пут ка промени енергента, јер подизањем енергетске ефикасности објекта, стичу се услови за рационално коришћење обновљивих извора енергије и природног гаса.

Фото архива

ШТА СУ СВЕ ПРЕДЛОЖИЛЕ ГРАЂАНСКЕ ЕКОЛОШКЕ ИНИЦИЈАТИВЕ:  представницима локалне самоуправе

Проблеми око загађења - главна су тема Удружења Про.Ток21 у Смедереву, које је основано ради подршке локалном одрживом развоју.

- Идеја одрживог развоја одавно се више не везује само за екологију и здраву животну средину, а ми верујемо да је у граду величине Смедерева и те како могуће боље организовати све факторе, како би постао један одрживи систем. Наша најупечатљивија тема до сада јесте загађење ваздуха у Смедереву, коју спроводимо кроз кампању "Црвени беџеви" - каже Наташа Рашковић, чланица Управног одбора удружења Про.Ток21.

Она подсећа да је по званичном извештају Агенције за заштиту животне средине ваздух у Смедереву веома загађен и опасан по здравље људи.

- Има стравичних података о броју умрлих Смедереваца из валидних извештаја Светске здравствене организације и Батута. Међутим, загађен ваздух се најтеже примети - јер се не види, и људи нису свесни овог проблема. Друга велика заблуда је да свако спомињање решења загађења иде директно ка критиковању Железаре и њеног рада, при чему грађани не желе да доведу у питање економски фактор. Међутим, решење проблема загађења је веома дугачак процес, и састоји се из низа корака које ми можемо предузети и сами, не чекајући ни на кога.

Ово Удружење је своје предлоге решења изнело свим легитимним представницима локалне самоуправе.

Организоване су уличне акције "Смем ли да питам шта дишем", "Дућан свежег ваздуха", упућивани су дописи, захтеви за информацијама од јавног значаја. Одржана је и грађанска протестна шетња 5. фебруара 2020. са јасним захтевом о креирању важних стратешких докумената - Плана квалитета ваздуха и Краткорочног акционог плана. Ова два документа усвојена су овог пролећа као основ за свако даље институционално деловање, поручују активисти.

Декларацијом за чист ваздух грађанин се изјашњава да подржава процесе ка решењу проблема аерозагађења. Такође, захтева се и постављање семафора загађења на централном градском тргу, који ће нас долазеће грејне сезоне макар обавештавати када да не излазимо напоље. Одлучили смо се за овај захтев јер је неопходан, наводи Драган Недељковић из Удружења Про.Ток21.

Препоручујемо

Србија

0 0

НА ПЕДАЉ ОД ДВА ВЕКА: ОШ „Милија Ракић“ у Церовцу обележила 199 година од оснивања (ФОТО)

05. 10. 2020. у 22:07

Србија

0 0

КОНЗЕРВАЦИЈА СКУЛПТУРА: Засијале мермерне фигуре у Ћуприји (ФОТО)

05. 10. 2020. у 21:40

Србија

0 0

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ГРАЂАНЕ ПЛАНДИШТА: Почела борба против комараца

05. 10. 2020. у 21:20

Србија

0 1

ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА У СОМБОРУ: Игор Иванишевић победник конкурса „Голуб“

05. 10. 2020. у 20:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације