ПУНО СРЦЕ ЗАВИЧАЈА: Јанко Вујиновић и његов Јадар

КЊИЖЕВНИК Јанко Вујиновић, који се вратио на велика врата у родни Јадар, Вуков и његов завичај, нарочито пре две године, када су му његови земљаци спремили достојно обележавање јубилеја – 50 година списатељског рада, у међуврену осећа се, каже, као да из Брадића, Лешнице, Лознице и читавог Јадра никад није отишао.

Л.Н.

И зато се, вели, не осећа као гост у програмима Вуковог сабора, већ као домаћин у својој кући.У Тршићу, родном месту Вуковом, у организацији Библиотеке Вуковог завичаја и Центра за културу „Вук Караџић“ из Лознице, поред осталогм представљен је зборник радова „Унутрашња путовања Јанка Вујиновић“ са округлог стола, у Манастиру Троноша, одржаном, пре две године, поводом јубилеја - седам векова постојања те светиње у којој је славни Вук Караџић стекао прву писмености код игумана Стефана Јовановића, који је уписан у књигу светих СПЦ.

- Вујиновић је значајно име из света културе, не само за наш крај, већ за српску књижевност, нама је драго што је „наше горе лист“ и што је, не само чувао, већ и афирмисао вуковски, наш језик, широм света где је радио и стваро на најбољи начин, што су наставили да раде његови тамошњи сарадници и студенти – каже Видоје Петровић, градоначелник Лознице, подсетивши да је Вујиновић добитник великог градског уздарја Плакете, коју добијају баш они који су добро задужили град и крај.

Још је роман „Вучји накот“ показао колико Вујиновић није дозволио да му се „отргне“ родни крај, крај његовог детињатва и младости, а тек „Књига о храсту“, потврдила је да он заправо, био Јадранин у срцу и то заувек остао“.

В. Митрић

- Био сам члан Програмског савета Вуковог сабора, од 1983. - 1985. године, моје дело „Вук или повест о народном живљењу, награђено драмско - сценско дело изведено је премијерно на завршној свечаности Вуковог сабора 1981. године -прича Вујиновић. -За мене је Вуков сабор био и остао врхунац светковања у култури код нас Срба и драго ми је што моји земљаци успели да се изборе да је реарфимишу, јер су је неки, из Београда, пре непуних двадесетак година, који су ведрили и облачили били свели на локални ниво, на срамоту нашег рода.Вуков сабор је, опет, велики као и Вуково дело и томе се бескрајно радујем и трудим се, колико могу, и сам да дам будем од користи.

Јадрани, Вукови и Јанкови земљаци, посебно ђаци из овдашње Средње школе, где је једно време предавао српски језик и књижевност и улио им љубав за писану реч, поносни су на речи Матије Бећковића о роману коме је наденуо име „ Књига о храсту”, “ која се могла звати и Књига о Христу и Књига о Церу и Свезнањем о Мачви, Поцерини, Јадру и Подрињу…

- Као што сврака уочи све што је светло и носи у своје гнездо – тако је и Вујиновић сабрао у своју књигу све саме лепоте – забележио је Бећковић.. Сабравши их на једном месту он је плео и исплео несвенљиви венац своме завичају, узимајући храст као симбол који је све надживео, све транспоновао, и све пребацио на, и – како би се сад то рекло – ресетовао на ону страну... Она се може читати одакле било – где год отворите, наћи ћете, као у некој малој ризници, нешто што вас се тиче. Кад је прелиставате као да пролазите кроз неко градилиште на којем је скупљено толико ретког, драгоценог материјала, праве јапије, да сами почнете да размишљате шта ли је онај који је ту грађу скупио наумио да од таквих скупоцених детаља гради.

Препоручујемо

Фељтон

0 0

МЕША КАО ДИРЕКТОР ДРАМЕ: Од Ордена рада другог реда, до игнорисања босанских руководилаца

29. 07. 2020. у 20:30 >> 19:57

Фељтон

0 0

ОТКАЗАНО ПОВЕРЕЊЕ НА ФАКУЛТЕТУ: Студенти су га волели, али није прошао реизбор на Филозофском факултету

28. 07. 2020. у 20:45

Фељтон

0 0

ПИСАЦ КОЈИ ИЗБЕГАВА ТУРЦИЗМЕ: Одликовао га је богат и леп језик, пластичност у цртању догађаја, свежина израза

27. 07. 2020. у 21:33

Култура

0 4

АНДРИЋЕВИ СТВАРАЛАЧКИ ЗАНОСИ: Шта ново критичко издање говори о српском Нобеловцу

28. 07. 2020. у 13:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације