КОД СТАЉИНА У КРЕМЉУ: Родољуб Чолаковић о московским данима са "црнорукцем" из Херцеговине

МУСТАФА Голубић је био личност снажне индивидуалности и велике селективне моћи, говорио је Родољуб Чолаковић: "Умео је да процени човека и наслути какву опасност може да доживи од њега... Било да се ради о противнику, акцији, плану и проценама, оним ситним или глобалним, он сва своја објашњења изражава с невероватном лакоћом и уживањем... Он се чувао, али се зато никог није плашио".

Тито, Стаљин и Молотов / Архива

Чолаковић је Голубића је упознао 1933. у Москви, код Лабуда Кусовца, адвокатског приправника, родом из Цетиња, који је као стари члан КПЈ радио у апарату Црвене синдикалне интернационале: "Обрадовао сам се што сам га упознао, јер код мене је увек постојао живи интерес за 'младобосанце', који су храбро и достојанствено дигли свој глас против жалосног животарења, голим грудима насрћући на једну тада моћну царевину и велику европску силу."

Чолаковић је био чест гост код Голубића који је у Москви живео у чувеном партијском хотелу "Лукс" за функционере и агенте Коминтерне.

- После учвршћења пријатељства, скоро ништа није крио од мене. Напротив, поверавао ми је све и свашта... Тада ми је испричао да је 1916. после доласка у Швајцарску вршио припреме да лично изврши атентат на немачког цара Виљема Другог... Од свега тога није било ништа, јер је из Швајцарске протеран у Француску... Убрзо затим, француска полиција је добила материјал о њему од Министарства унутрашњих послова Краљевине Србије да је у питању опасан атентатор - "црнорукац", а уз материјал и захтев за његово хапшење и стражарно спровођење у Солун на процес пуковнику Драгутину Димитријевићу Апису... Он је, међутим, на суђењу одбио да сведочи против, све док Апис, Љуба Вуловић и Раде Малобабић нису стрељани...

Мустафа је испричао и да га је совјетска тајна служба ангажовала после запажене улоге у сукобу комуниста са полицијом у Бечу 1926, после чега је протеран.

- На позив официра ГПУ-а, који га је имао на вези, отпутовао је у Москву, где је похађао обавештајну школу, фотографски и диверзантски курс, а потом "по специјалном задатку" упућен у Немачку... Од тада Мустафа крстари по Европи с лажним пасошима у џепу, извршава своје "специјалне задатке" и с времена на време долази на дужи или краћи боравак у Москву - записао је Чолаковић.

ГОЛУБИЋ је живео у полумрачној собици у задњем делу огромне зграде хотела "Лукс", у којој су становали функционери Коминтерне.

- Затицао сам га редовно како лежи одевен, на ивици намештеног кревета. У зубима лула, а у рукама Марксов "Капитал". Кад год сам био слободан, ишао сам код њега... У том старом заверенику и илегалцу, кога су немилосрдно шибали сви ветрови рата и живота, било је меко људско срце и узалуд је он покушавао да то прикрије... Затицао сам га замишљеног, као да је неизвестан за своју судбину или жалостан за чистке које су спровођене и унутар редова Југословена... По обичају, лежао је на кревету обучен, с рукама на потиљку... Ћути и зури у таваницу... Покретом главе позвао би ме да седнем, а он би остао у истој пози, замишљен и тужан... "Ајде, запевај ми неку нашу", рекао би најзад. Радо је слушао све босанске меланхоличне песме...

Родољуб Чолаковић 1921. / Архива

Родољуба Чолаковића Мустафа је једног дана упознао са омаленим физички неугледним човеком који се представио као Феђа.

- Био је то, у ствари, син познатог руског револуционара Сергеја Алилујева, чијом ћерком Нађеждом се оженио Ј. В. Стаљин... Она је умрла прошле године, а по Москви се причало да је извршила самоубиство. Феђа је заједно са мајком живео у Кремљу... Мустафа ју је упознао у Кисловођску, када је једног лета био на годишњем одмору. Био је пажљив према њој и чинио јој ситне услуге, а када је сазнао да је она Стаљинова ташта, онда је дошло до пријатељства и Мустафиног одласка у Кремљ... Он, стари конспиратор, се са тим није хвалио, иако сам начуо да је имао неколико сусрета и са Стаљином... Био сам узбуђен, када смо заједно ушли у зидине Кремља. Дочекала нас је Олга Алилујева. Мустафа јој је пољубио руку, а за њим и ја. "Заборављате нас", обратила се Мустафи. "То није лепо!"

Једног дана је Мустафа рекао неодређено Чолаковићу да га чека на Црвеном тргу. Кад су се нашли, без речи га је повео на главни улаз у Кремаљски дворац. Стражари су их пустили без легитимисања, што је значило да је Мустафа ту домаћи. Отишли су на чај у просторије које су раније припадале Стаљиновој жени, а у којима се у то време састајало изабрано друштво совјетских руководилаца и њихових породица. Пред крај ове чајанке, у салон је ушао Стаљин, после поздрава са присутнима, пришао Мустафи, који му је представио Чолаковића као свог пријатеља, бившег терористу и сада функционера КПЈ. После краћег разговора, у коме се Стаљин интересовао за стање у југословенској партији, поздравили су се и разишли.

КАДА је Мујага, једном приликом, без објашњења нестао из Москве, Чолаковић је из вести које су стизале из Европе упознао и његово друго, окрутно, лице.

- Центар ГПУ-а којим је у Бечу руководио Мустафа Голубић је обавио још два атентата; први преко неког Бате из Крагујевца, а други је лично извео Павле Бастајић. На листи за ликвидацију, после генерала Агапова и Семиомана, налазили су се Михаило Спасић и Антон Шмит. Спасић је, када је прозрео шта му се спрема, напустио студије на Медицинском факултету и побегао у прекоморске земље. Шмит, члан ЦК СКОЈ, на необјашњив начин је нестао и настанио се на периферији Илиџе у околини Сарајева, верујући да га Мустафин центар ту неће тражити нити пронаћи.

Голубић се појављивао изненада тамо где га нико не би очекивао.

- Ја сам био са супругом Милицом у Лувру да још једанпут разгледамо неке уметничке слике... Пролазили смо централном, великом салом Лувра, кад међу посетиоцима смотрих Мустафу. Са каталогом у руци стајао је пред неком сликом и пажљиво разгледао. Испричао ми је да се представља као професор историје уметности, на студијском боравку у Паризу. На свом столу у хотелу држи неколико књига из те области... С времена на време оде у неки музеј и улазнице намерно оставља на столу да их види собарица, јер сви су они повезани са полицијом ... - записао је Чолаковић.

Није волео да говори о успону Хитлера, приметио је Родољуб Чолаковић.

- Говорио је "Сад кусамо што смо сами скували", далековидо је приметио "и кусаћемо дуго, све до новог рата... Може говорити и писати шта год ко хоће, али ја не верујем да ће се тамо засада ишта моћи учинити... Треба то видети... Ништа без рата, за који се Круп и друштво спремају, а Хитлера гурају испред себе као свог трубача..." Покушао сам да му се супротставим, а он би додао: "Све су то пусте жеље, а стварност у Немачкој је друкчија!"

Препоручујемо

Друштво

8 18

ЧОВЕК КОМЕ ЈЕ СВЕТ БИО ДО КОЛЕНА: Аутобиографија Мустафе Голубића из архиве Коминтерне

13. 07. 2020. у 19:21

Друштво

0 4

МУСТАФА - ШПИЈУН СА СТОТИНУ ЛИЦА: Револуционарни фанатик који се појављивао и нестајао кад год је то хтео

13. 07. 2020. у 20:28

Друштво

0 5

ЈЕДИНИ БОСАНАЦ У МЕКСИКУ: Како је Мустафа Голубић освајао амерички континент

13. 07. 2020. у 21:40

Друштво

0 1

МИСТЕРИОЗАН НЕСТАНАК ГЕНЕРАЛА: Совјетска служба, којом је руководио Мујке, у Паризу отела белогардејца Кутјепова

13. 07. 2020. у 22:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације