ЧУВАЈУ СТАРИНЕ У АМАНЕТ ПОТОМСТВУ: Брачни пар Ивановић из Бусура, код Свилајнца, отворио оригинални породични музеј (ФОТО)

Зорица Глигоријевић

25. 01. 2025. у 06:30

СЛАВОЉУБ (66) и Душанка (63) Ивановић, родом из Бусура, који живе у Свилајнцу, имају оригинални породични музеј у коме су изложили предмете својих предака, од којих су неки стари и више од два века.

ЧУВАЈУ СТАРИНЕ У АМАНЕТ ПОТОМСТВУ: Брачни пар Ивановић из Бусура, код Свилајнца, отворио оригинални породични музеј (ФОТО)

Фото:З.Глигоријевић

На самом уласку у двориште породице Ивановић, госте "дочекују" воловска кола. Када неко уђе у њихову кућу, поглед му се напуни старинским предметима, изложеним у две просторије, који су се некада свакодневно користили. Углавном су то одлично сачувани употребни предмети њихових предака, стари век и два века, мада су им неке предмете поклањали, а неке су куповали, јер су желели да њима употпуне своју колекцију старина.

- Имамо више од 200 предмета, али можда ми је најдража колевка Славољубовог чукундеде. У њој су одрасле генерације његових предака, па и сам Славољуб, кога је мајка у тој колевци носила на њиву. Породични музеј смо направили да би млади знали шта су користили наши преци, како су изгледали обичаји и како би они то пренели на своје потомке. Приказали смо, на пример, обичаје за Божић, софру за славе и даће, тежињаво платно које се простирало на земљу када се јело у природи... - набраја Душанка.

Њен супруг Славољуб издваја штап са рогом од овна на коме је урезана 1823. година.

Штап показује колико су онда људи били вешти да направе нешто што траје више од два века. Ту је и фрула на којој је угравирана 1835. година, тигањ у коме се пржило месо у огњишту, справа за прављење кајмака, као и за туцање паприке, земљано посуђе, преслице на ножни погон, ручно рађен јелек стар више од два века - вели Славољуб.

Успешни повртари

ИВАНОВИЋИ су радили у Паризу, али су се деведесетих година прошлог века вратили у завичај. Он је мајсторисао у столарској радионици, а Душанка је почела да узгаја воће и поврће.

- Воће, поврће и зимницу продајем на пијаци, а за сопствене плотребе узгајамо парадајз од семена старог седам деценија такозваног кромпирача. Највећи је тежио килограм и 740 грама -поносно ће Душанка.

Он додаје да су сакупљали предмет по предмет, да воле да обилазе етно фестивале и да на њима купују предмете којима желе да украсе свој породични музеј. Срдачни Ивановићи кажу да свако ко жели да погледа старинске предмете, може да их посети и бесплатно их погледа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

МОЋ ОБРАЗОВАЊА: Кључ за инклузивнију и праведнију будућност