УЗ ТВРЂАВУ И МУЗЕЈ: Голубац, у обновљеном здању из 1893, добио још једну установу културе
ФИНАНСИРАЈУЋИ обнову зграде из 19. века, Европска унија је - кроз програм "Про плус" - бесповратно издвојила 170.000 евра, па је малена подунавска општина добила нову јавну установу, Музеј.
Пројекат је реализован у сарадњи са Министарством за европске интеграције, а са укупно 30.081 евра учествовале су и локална самоуправа у Голупцу, и Влада Србије.
Музеј је отворио министар културе, Никола Селаковић, који је истакао да место познато по својој чаробној тврђави и јединственом положају на Дунаву сада добија нови културни центар.
Званице
ОСИМ министра Селаковића, отварању Музеја у Голупцу - који би требало да допринесе културној и туристичкој понуди овог места - присуствовали су још председник Општине, Небојша Мијовић, те заменица шефа Делегације ЕУ у Србији, Пламена Халачева, и директорка УНОПС у Србији, Микела Телатин.
- Ово ће бити место које спаја прошлост и садашњост, историју и савремену уметност, место на којем ће будуће генерације моћи да уче о својим коренима, али и да трагају за инспирацијом - поручио је Селаковић.
Иначе, објекат у којем се сада налази Музеј некадашња је породична кућа Вићентија Недељковића, из 1893, и представља симбол грађанске архитектуре. Радови на пренамени обухватили су реконструкцију зграде и санацију фасаде, те замену крова, прозора и комплетних инсталација као, уз сређивање унутрашњих подова и плафона.
Поставке у Музеју који заузима 300 квадрата представљају хронолошки развој Голупца са историјског и, посебно, културолошког аспекта. Пред посетиоцима су бројни експонати, међу којима и античке оргуље из римског периода, пронађене у околини, за које се сматра да потичу из трећег века нове ере.
Ту су и урне из касног бронзаног доба, као и артефакти који сведоче о грађанским и руралним ентеријерима у којима се живело на територији некадашњег Голупца и околине.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (0)