ПЕТРУС ОТКРИО СВЕ ЗИДОВЕ ДВОРАНЕ: Параћински Завичајни музеј започео систематска истраживања највећег брдског утврђења

ПОСЛЕ четири године спровођења пројекта "Археолошки парк - средњовековни град Петрус", у сарадњи са Министарством културе, Завичајни музеј Параћин почетком октобра завршио је ископавање дворане и открио све зидове овог објекта резиденцијалног типа у источном делу горњег града - цитаделе.

Фото:З. Рашић

 Овај археолошки локалитет, за који се тврди да је било највеће средњовековно брдско утврђење у Србији, налази се на брду Чокоће у атару Забреге, у клисури Црнице, изнад остатака манастира Светог Јована Главосека, а параћински музеј прва је установа која је почела да га систематски истражује.

Следи припрема пројекта конзервације дворане и њено представљање јавности, што и јесте циљ истраживања - да се Петрус укључи у туристичку понуду забрешког краја, који због лепоте кањона Црнице и остатака манастира већ обилазе бројни планинари, знатижељници и авантуристи. Ово најављује Филип Стефановић, археолог-кустос Завичајног музеја и руководилац ископавања.

И раније се знало да на овом прелепом месту, на 380 метара надморске висине, до којег се може само пешке, постоје рушевине утврђења, али се врло мало зидова видело на површини.

- Кад смо кренули са ископавањима пре три године најпре смо истражили унутрашњост дворане, где смо открили под од секундарно искоришћене римске опеке. Наша претпоставка је да је та опека донета из римског града Хореум Марги, који је на простору данашње Ћуприје. Ово римско налазиште било је најближе Петрусу, па су могли одатле да је ваде. Знамо и да је приликом грађења Раванице рушен Хореум Марги, а у самој Раваници постоје делови за које је утврђено да су римски - открива Стефановић.

Додаје и да су после пода дворане наредних година ископавали њене спољашње зидове, сваке године по један, да би на крају сви зидови били откривени. Ископани камен и шут су сачувани и користиће се у каснијој конзервацији и рестаурацији објекта.

Град Петрус је био центар Петрушке области основане за време цара Душана, када он дарује пустош Петрус жупану Вукославу, властелину који долази на овај простор источног Поморавља средином 14. века. Област је била гранична, па је имала војну улогу и статус крајишта. Вукослава наслеђује син војвода Цреп, за кога се утврђење највише и везује. Он је био властелин феудалац и војвода крајишник.

- То значи да је управљао петрушким крајиштем као припадник војне властеле, чувајући овај део Србије прво од Бугарске, а после пада Видина, од Турске. У утврђењу нису живели цивили већ стајаћа војска која је патролирала и чувала границу. То знамо и посредно, на основу налаза војне опреме и наоружања које смо овде пронашли. То су стреле, делови самострела, а испод града пронађена је мамуза, део коњичке витешке опреме. Историјски извори такође кажу да су на Божић 1381. војвода Цреп и властелин Витомир победили Турке на пољу Дубравница. То је прва хришћанска победа над Турцима од пораза на Марици, где ја наша погранична војска сачекала турску коњицу из пљачкашког похода. Граница је тад била око Честобродице и Ртња - подсећа саговорник "Новости".

Војвода Цреп већ деведесетих година 14. века престаје да се помиње. Постоје тврдње да је можда погинуо у Косовском боју. Он је био савременик кнеза Лазара и у неким изворима кнез говори о Црепу као о свом брату, што не значи да му је заиста био рођак, већ вероватно близак сарадник.

А да је Петрус био највеће, или једно од највећих брдских утврђења тадашње Србије, потврђује његова површина. Доњи град имао је димензије 300 пута 100 метара, а горњи 60 пута 20. Површина истражена дворане је монументална, читавих 165 квадрата. Њени зидови су грађени каменом и повезани кречним малтером, очувани у висини од два до четири метра.

Утврђење Петрус је живело до турских освајања. Овај део Петрушке области је први пут пао под Турке 1439. године, после се у једном кратком периоду ослобађао, али коначним падом српске државе и Смедерева 1459. губи улогу центра Петрушке области и војни значај, мада се помиње и у 16. веку.

Овог пролећа параћински Завичајни музеј је уз подршку колега из Београда урадио лидерско снимање Петруса специјалним дроновима. Стефановић објашњава да је то систем који помоћу ласера и светлости снима тло уклањајући вегетацију, па на тај начин може да се прати траса бедема и да се открију нови објекти.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације