СТРИНА ЗОРИЦА НАДОМЕСТИЛА МАЈЧИНУ ЉУБАВ: Три дечака из Грачанице као мали у породичној трагедији пре 15 година остали без оба родитеља

БИЛИ су мали када су остали без родитеља, а сада им је преминула и стрина коју су звали мајком.

Фото Д. Зечевић

Она их је буквално одгајила као сопствено троје деце и бринула о њима као права правцата мајка, а тако су је и звали и доживљавали. Јер, најмлађи Немања (17) је као трогодишње дете родитеље једва и запамтио, док су Страхиња (21) и Михајло (19) имали седам, односно пет година. Све ове године, од када се 2010. десила трагедија у којој им је отац убио мајку, дечацима је мајчину љубав настојала да надомести стрина Зорица. Бринула се о њима као да су њена деца. Чак им је више пажње посвећивала него сопственој кћерки и синовима који су срећом одрасли.

Овако нам причају комшије покојне Зорице Петровић (63) из Грачанице, стрине тројице дечака којима је пре 15 године испред клиничко-болничког центра где је радила, отац усмртио мајку. Зато је стрина Зорица уз супруга Владимира (68), стрица дечака, била главна фигура у њиховом детињству и одрастању. Била је уз њих када су полазили у школу, учили прва слова, бројеве... Бринула шта ће обући, имају ли књиге, свеске, да ли су понели ужину. Да ли ће им бити топло у кући коју им је после писања "Новости" саградило тадашње Министарство за повратак уз помоћ Општине Грачаница у дворишту поред куће стрица Владимира.

- Жао ми је да их оставим ноћу саме. Ја спавам у кухињи а они су у соби - причала нам је Зорица приликом једне од посета Петровићима које су "Новости" често уз помоћ Фонда хуманости нашег листа знале да обрадују.

Зорица Петровић, Фото приватна архива

Пре три године наша компанија обрадовала је најмлађег дечака, Немању новим телефоном, што је била велика радост и за њихову стрину.

- Сада више неће морати да позајмљује телефон од браће, већ ће моћи да прича са другарима кад год пожели - рекла нам је жена благе нарави која према дечацима никада није повисила глас. Уз њу су имали топлину која им је била ускраћена недостатком мајке.

- Они су дивна деца и добри ђаци. Али ми је најжалије што се никада као њихови вршњаци не смеју - Зоричину причу прекидале су сузе које је скривала од дечака.
Није могла да поднесе да додатно пате јер се каже жал за родитељима огледао у њиховим очима. Зато је свака њихова радост била и њена. Бринула је да имају чисту одећу и обућу, огрев.

- Иако примају пензију на име родитеља, наравно да им додамо новац јер нема дана да не затраже по пет или десет евра. Ипак су они још деца... Често им кажем да новац не расте на дрвећу али они знају да ћемо им увек дати ма колико и сами немали - причали су пре неколико година сада већ покојна Зорица и њен супруг Владимир.

Сваку бригу ова племенита жена скривала је дубоко у себи што је допринело да се и сама разболи.

Отказали јој бубрези

НИСМО веровали да ће се десити оно најгоре. Мама је имала проблем са бубрезима који су јој отказали, била је у болници у Нишу једанаест дана и ту нас је напустила. И даље не верујемо да је нема и све се надамо да ће се појавити однекуд. Међутим, сада морамо да будемо још јачи и борбенији, а бригу око моје браће од стрица сада је преузела моја супруга - прича њен син Душан Петровић (32) и додаје да ће он, његов брат, сестра и отац и даље бити ослонац младићима који се осим најмлађег Немање већ осамостаљују.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације