НЕВОЉЕ ЗБОГ ПТИЧЈЕГ ИЗМЕТА: Локална самоуправа тражи решење за исељавање гачаца из Градског парка у Вршцу

ГРАДСКИ парк у Вршцу је пре тридесетак година, силом прилика, постао једино станиште за тамошњу популацију гачаца – заштићену врсту врана, која се гнезди у високим лишћарима равничарских шума. Услед неконтролисане сече дрвећа на ободима града током деведесетих година, оне су биле приморане да се преселе у урбану средину, што од тада ствара озбиљне проблеме становницима оближњег Омладинског трга, као и посетиоцима парка.

Фото: Ј.Ј.Баљак

Осим што грактањем стварају заглушујућу буку, која је нарочито изражена у пролеће, у време парења, проблем је и то што њихов измет свакодневно прља паркирана возила и оштећује им каросерију. Такође, и парковске стазе, које се налазе испод њихових гнезда, прекривене су белим флекама које се више не могу заобићи. А када падне киша или упече звезда, од непријатног мириса тог измета не може се нормално дисати.

Фото: Ј.Ј.Баљак

Због свега наведеног, грађани од надлежних траже да те птице иселе из града. У локалној самоуправи, с друге стране, истичу да је то вишегодишњи процес, који захтева стрпљење.

Фото: Ј.Ј.Баљак

-Сечом ободних шума гачци су изгубили своје природно станиште. Зато, да бисмо их изместили из града, прво морамо да формирамо нове шумске појасеве, који ће представљати њихов нови дом. То смо пре две године покушали садњом око 3.000 стабала код пречистача отпадних вода, али већина њих, због деградираног земљишта и наглих климатских промена, није опстала, па сада морамо да нађемо ново решење. Свакако, то је дуг процес, јер дрвеће мора да достигне одређену висину, да би се гачци ту гнездили – каже, за „Новости“ градски већник Слободан Јованов, уз напомену да у генетском коду тих птица није насељавање брдских предела, те да зато нису „изабрале“ Вршачке планине.

У високим крошњама столетног дрвећа Градског парка тренутно има између 80 и 100 гнезда, односно од 160 до 200 гачаца. Гнезде се и у оближњој улици Војвођанских бригада, тик уз прозоре тамошњих вишеспратница, као и код Специјалне болнице „Др Славољуб Бакаловић“, где још није толико алармантна ситуација.

Фото: Ј. Ј. Баљак

-Иако се то не чини, популација гачаца је, генерално, у опадању. Зато су и стављени под заштиту. На то је утицала и чињеница да је у природи све мање хране, па морају да је траже у насељеним местима. Осим инсеката и ситног воћа, они једу и ђубре органског порекла, те се често могу видети код контејнера – објашњава вршачки ренџер Миливој Вучановић, констатујући да ће те птице бити исељене када им се нађе алтернативно станиште, али да грађани морају да буду свесни да ће то бити тек кроз 10-20 година.

ЕКО-БУМЕРАНГ

СВАКОДНЕВНA бука и „бомбардовање“ од стране гачаца заправо представља еко-бумеранг: птице нам несвесно враћају за оно што смо ми њима урадили уништавањем њиховог станишта. Док не буду исељене из града, грађанима једино остаје да имају разумевања, а комуналцима да и даље сваког петка перу стазе у парку од птичјег измета.

ПЕТАРДЕ

ВУЧАНОВИЋ каже да постоје два начина да се ове птице иселе, када се за то буду стекли сви услови. Један је да ангажују соколаре, чије би грабљивице летеле изнад парка и на тај начин гачцима давале до знања да ту више нису безбедни. Други је да их плаше бацањем петарди, у континуитету месец дана. За то ће им бити потребна и сагласност надлежних завода.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације