"БЛАГОЈЕ ЈОВОВИЋ - СРПСКИ ХЕРОЈ У ВУЧЈОЈ ЈАЗБИНИ": Промоција првог дела књиге о атентатору на Анту Павелића одржана у Лозници

У Библиотеци Вуковог завичаја у Лозници представљен је први део књиге "Благоје Јововић -српски херој у вучјој јазбини".

фото в митрић

О књизи је говорила и  Марија Јововић, ауторка, кћерка атентатора на усташког поглавника Анту Павелића, 10 априла 1957. године. Марија је међу Вукове земљаке стигла право из Аргентине. Кћерка тог великог родољуба, правдољуба, ратника, врсног интелектуалца, који је, захваљујући садашњој власти у Србији, добио и улицу у нашој престоници, изазвала је одушевљење Лозничана што су имали част да је угосте.

Професор др Марко М. Миловић, велики познавалац имена и дела Благоја Јововића, подсетио је правила из Новог завета – ''Ко тебе каменомм, ти њега хлебом'.

- И  Свети Јован Милостиви који је живео у на прелазу из 6. у 7. век, у изгнанству када је бежао под налетом Персијанаца ка Византији говорио да непријатељу се не треба светити, већ поштовати управо ово правило – ко тебе каменом ти њега хлебом. Тога смо се током историје придржавали, као мало који народ - рекао  је професор Миловић, пошто су учесници промоције саслушали песму о Јововићу, коју је уз гусле извео Мулутин Ђуричић. -Придржавали смо се учења наше цркве да на зло треба одговарати добром, да на лоше поступке људи не треба одговарати истом мером. Тако смо се понашали током свих ових векова. Светосавски путем смо ишли кроз историју, тако смо васпитавани. Нисмо се светили, нисмо освајали туђе територије, нисмо никога прекрштавали, нисмо отимали и присвајали, непријатеље своје смо поштовали... Свесни смо да овај пут који смо одабрали није ни мало лак, високу цену смо платили, али нисмо одустајали од светосавског учења.

Додао је да "Наши непријатељи нису ценили овакво наше хришћанско понашање, него смо уместо пружене руке за узврат добијали убијања, мучења, расељавања, покрштавања, и шта све не само због тога што смо то што јесмо."

- Бора Ђорђевић у песми ''Само слога Србина спасава'', поводом бомбардовања 1999. године се запитао ''Знам да постоји договор са небом ко тебе каменом ти њега хлебом али докле тако?''. Управо многи од нас постављају питање, докле тако - истакао је професор Миловић.  -Докле да прашта неопростиво?Докле да жмуримо над стотинама хиљада својих жртава?Докле гајити илузије, докле бити утописта да смо браћа, пријатељи и добре комшије? Вероватно се то питао и Благоје Јововић. Због тога се и одлучио, да мало одступи од овог правила и да уради нешто је тада изгледало немогуће.

- Када сагледамо тежину зла онога у којег је пуцао Благоје, онда морамо посматрати ствари из једног сасвим другог угла. Тежину односно размере тог зла је немогуће измерити, никада се неће моћи измерити, јер му је на души преко милион невино побијених људи од који је неколико десетина хиљада деце, углавном Срба. Шта је радио Анте Павелић и његова војска? На ово питање можемо одговорити питањем – а шта није? Број злочина који су учинили никада се неће утврдити. Који злочин издвојити, које зверство? Тога је било на претек, не зна се који је монструознији, језивији, а било их је много и на многим местима.

Подсетио је да је једино Независна држава Хрватска на чијем је челу био Анте Павелић имала концентрационе логоре за децу. Једини у свету до сада. О страхотама, мучењима које су чиниле усташе Анте Павелића су се чак и Немци згражавали.

Лозничани су великим аплаузима поздравили и испратили кћерку див јунака из племан Бјелопавлића, чије је прича, као део књиге, о оцу, изазвала велике емоције, где се, како је  рекао врсни историчар  из Лознице, мр Ђорђе Вукмировић, докторанд историје да је њен ДНК "слика и прилика бесмртног њеног оца и српског сина за понос". Указала је на културу сећања и на све друго за шта се залагао и борио њен отац до последњег даха, као чедо  посвећено максимално и својим чељадима и роду за које је увек имао и љубав, и жељу, и снагу и храброст, па чак и неустрашивост.

- Благоје Јововић је јунак у рангу Милоша Обилића и Гаврила Принципа и, по мом мишљењу, представља баш ту српску слободарску вертикалу. Покушај убиства Анте Павелића, под чијом је палицом масакрирано стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома представља одраз највиших патриотских идеала. Зато је била велика част учествовати на овој књижевној вечери, седети поред ћерке Благоја Јововића, као и подсетити на чињеницу да се геноцидна усташка творевина, Независна Држава Хрватска, простирала до Дрине, која се у више наврата црвенила од српске крви, што је за нас Лозничане опомена, али и подсетник да се спирале мржње, зла и насиља никоме и никад не понове - додао је Вукмировић.

Мирјана Пејак, која је била модератор, надахнуто, емотивно, занимљиво указала на значај тог дела, његовог јунака, делања његове кћерке и свих оних који их следе.

- Библиотека Вуковог завичаја континуирано посвећује пажњу неговању културе сећања, и у том контексту смо приредили вечерашње дружење са Маријом Јововић, ауторком књиге ,,Благоје Јововић -  српски херој у вучјој јазбини" -рекла је Мирјана Пејак. - Посебну захвалност дугујемо новинару и публицисти Владимиру Митрићу, на чији предлог, и уз чију помоћ  је организована ова промоција. Сматрам да је важно говорити о жртвама и злочинима, како из пијетета према страдалима, тако и због жеље да се зло никад и никоме не догоди поново. Свака тишина би могла да значи саучесништво, а то дозволити не смемо. Ако бисмо ћутали о ужасним, људском уму незамисливим убиствима недужних, то би било као да дозвољавамо да поново умру.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације