КАД "УЛЧА" СРЕТНЕ "ПРЧЛУ": Знате ли шта значе ове речи? А део су породичног лексичког наслеђа у Врању
АКО се нађете у не баш пријатном друштву, или којим случајем присуствујете свађи двеју жена у Врању, можете чути неколико увредљивих речи које се и данас, додуше све ређе употребљавају у говору.
„Прчла“ (уображена жена) „скубла“ (чупава жена) „гвацла“ (мрзовољна и лења жена), "пачавра" (неуредна жена)... су само неке од речи које имају првобитни пежоративни контекст али се употребљавају и у шали.
- Тачно је да се све мање користе у свакодневном говору млађе генерације, или их не разумеју, бар не ту њихову хумористичку ноту. Ја сам их у шали користила са покојним уредником из Врања и дан данас их користим у разговору са колегом који живи и ради у Америци и који, иако је миљама далеко од Врања, најлепше на свету ми каже да сам „скубла“ – каже новинарка Слађана Тасић.
Ипак као мајка петнаестогодишњег детета примећује како млади, мада знају значење, не употребљавају ове речи, зато што теже неким другим вредностима.
Професорка српског језика и књижевности и директорка овдашњег Народног универзитета Гордана Димитријевић каже да није реткост да се ове и сличне речи чују у свакодневном говору.
- Ове речи су и даље присутне у разговорном језику. Никада ми нико није рекао да их „преведем“ јер се овде сви разумемо. То је нека врста породичног лексичког наслеђа. Речник који се преноси генерацијски, не улазећи у порекло тих речи, већ се једноставно зна њихово значење – каже Гордана Димитријевић.
Иако су жене те које су чешће на мети ових „описних именица“, неретко се може чути да је неки тих и фин човек „мулац“, да је расејан човек „улча“ или „замајотина“, док дете „топрв“ (тек) треба да се покаже.
- Мислим да се те речи полако губе, нису атрактивне и популарне, деца их се на неки начин и стиде. Све чешће примеђујем уплив страних речи и употребу стандардног књижевног говора. Основци углавном не знају шта те речи значе, средњошколци можда их и употребе у неком контексту, бар су то моја искуства – каже професорка српског језика и књижевности Ана Митић Стошић.
Чувени врањски професор др Момчило Златановић оставио је Врањанцима у аманет „Речник говора јужне Србије“ који је поред више штампаних издања, доживео и електронско.
- Радећи деценијама на истраживању народног песништва јужне Србије и Косова, нисам могао, а да се не интересујем за лексику. Овај речник је урађен у намери да људе упозна са традицијом нашег амбијента и душе наших људи. Отуда мислим да ће и овај речник помоћи бољем упознавању крајева југоисточне Србије – рекао је о свом речнику Златановић.
Иако се неке речи све мање користе јер их замењују нове речи, Врањанци су веома поносни на свој говор и колико год да млађе генерације нису склоне употреби архаичних израза, они опстају и често се могу чути у кафани, на улици и пијаци.
КАНДИДАТ ЗА РУМУНСКОГ ПРЕДСЕДНИКА ЂОРЂЕСКУ: Украјина је измишљена држава, биће подељена сто посто
КАНДИДАТ за председника Румуније Калин Ђорђеску изјавио је да је Украјина „измишљена држава“ коју ће поделити суседи.
30. 01. 2025. у 13:44
БРИТАНСКИ ЕКСПЕРТ: Имамо посла са дилетантом – Зеленски не може да поднесе да је крај
ШЕФ украјинског режима Владимир Зеленски подсвесно не може да прихвати тему повлачења украјинских снага у зони борбених дејстава, изјавио је британски војни аналитичар Александар Меркурис
30. 01. 2025. у 07:58
ГЛУМИЦА ИЗ "СЕЛО ГОРИ" УМРЛА ОД ДРОГЕ: Брат јој се убрзо удавио у Дунаву
"СТРАШНО ми је тешко, моја бол је огромна и нико је неће излечити док сам жива. Мени је и син Јован одмах за Иваном отишао. Удавио се у Дунаву, био је много везан за сестру и није могао никако да је преболи."
31. 01. 2025. у 17:17
Коментари (0)