ПОРТРЕТИ И РЕКЛАМЕ ИЗ ПРОШЛОГ ВЕКА: На изложби у Народној библиотеци "Јован Поповић у Кикинди представљене фотографије Хечка Мора (ФОТО)

СЛИКЕ Кикинђана из прошлог века које је снимио фотограф Хечко Мор (1871- 1934), претежно мушки, женски и дечји портрети и породичне фотографије, као и рекламе за фото-услуге у часописима, представљени су на изложби "Лица Велике Кикинде" у Народној библиотеци "Јован Поповић".

Фото: Р. Шегрт

Старе црно-беле слике, које је Мор снимио током 37 година рада, сакупио је библиотекар Слободан Томић из више извора, највише из приватних албума суграђана, као и из архива кикиндског Народног музеја и библиотеке у којој ради. Најбогатију појединачну збирку има професор Драгољуб Бадрљица, па је зато на приказаним фотографијама много његових Мокринчана. У већини случајева појединци и установе имају тек по једну фотографију одређене особе или породице и она је једини доказ њиховог изгледа у одређеном животном добу.

Фото: Р. Шегрт

- Хечко Мор је рођен у јеврејској породици у Макоу, у данашњој Мађарској. Фото-атеље у Великој Кикинди отворио је 1897. када је имао 26 година. Пун назив његове радње био је "Завод за фотографисање, за увеличавање и умножавање фотографија". Тако пише у свим рекламама тога времена и на полеђини сваке фотографије коју је израдио. Радња је била у центру, у дворишту зграде у Престолонаследниковој улици 10, прекопута римокатоличког парохијског дома. Телефон његовог студија био је 160. Ови подаци налазе се на свим његовим рекламама и огласима - преноси Томић.

За снимке овог фотографа Томић се заинтересовао пре неколико година када је у породичној кући пронашао слику свог чукундеде са породицом. Почео је да истражује да ли слике из Хечкове радње имају и друге, старије кикиндске породице. Тако је сакупио 74 фотографије старије више од једног века.

- Све Хечкове фотографије биле су налепљене на картон, скоро све су димензија 165 са 108 милиметара и свака има идентичан парспарту. На свакој је и лого радње, његов потпис, а на већини пише и Н. Кикинда, односно на мађарском Nagyikikinda или Велика Кикинда. На некима пише и Главна улица. За изложбу смо слике увећали - описује Томић.

Фото: Р. Шегрт

Како је у пратећем каталогу изложбе "Лица Велике Кикинде" Томић записао, Хечко Мор је у локалним новинама 1903. године огласио да жели да за шегрта прими дечака из добре куће. И после је у више наврата био расположен да обучи млађе фотографе, као што је занату научио и своје рођаке Јожефа и Кароља, који су му помагали у атељеу. Чак је касније Карољ отворио свој студио у данашњем Новом Кнежевцу. Позивајући се на књигу историчара Владислава Вујина "Кажи прстом, Велика Кикинда кроз новинске огласе и рекламе", Томић преноси да је Мор покушавао да се удружи са два кикиндска фотографа, први пут са Шандором Калмаром 1913. а у међуратном периоду са Крижаком.

- У новинској реклами из 1907. Хечко рекламира фотографско и оптичко складиште, продаје све врсте апарата са постољем и њихове додатке, али и наочаре, позоришне двогледе, термометре, барометре, као и мушке и женске парфеме - набраја Слободан Томић, професор књижевности.

Кикиндски фотограф из прошлог века био је и награђиван за своје слике. На првој националној изложби у организацији Националног удружења мађарских аматера 1908. добио је златну медаљу за фотографију "Овца". Другу велики награду добио је годину дана пре смрти, на великој занатској изложби у Загребу 1933.

Foto: Фото: Р. Шегрт

POGLEDAJ GALERIJU

- Умро је 1934. године и сахрањен је на Јеврејском гробљу у Кикинди. Радњу под именом "Удова Хечка Мора" наставила је да води његова супруга Терезија, са рођацима Јожефом и Карољем. Радила је све до немачке окупације - каже Томић.

Нажалост, постоји само једна и то доста лоша фотографија на којој је Хечко Мор. Слика је снимљена испред његовог студија, али се не зна чак ни када. То сведочи да су се чак и фотографи у прошлом веку ретко сликали. Остали грађани су појединачно или породично одлазили код фотографа једном или два пута током живота и за то су се посебно припремали, каже Милана Бајкин, са Завичајног одељења Народне библиотеке "Јован Поповић" у Кикинди.

- Фотографије, које је колега Томић прикупио, приказују грађане Кикинде и Мокрина који нису имали велику политичку, историјску и културну улогу у тадашњем животу Велике Кикинде. Те црно-беле слике, настале у студију, могу да буду материјални доказ за проучавање историје портретне фотографије. У социолошком смислу, одлазак код фотографа био је веома важан догађај, тако да се облачила најсвечанија одећа, уређивале фризуре. По одећи се може процењивати и ком су грађанском сталежу припадали, интелектуалци, занатлије и трговци пратили су грађанску моду, док су породице са села често облачиле народну ношњу. Жене су око врата стављале дукате, који су били њихов мираз - објаснила је Бајкин.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације