КОСОВО, ДУШО СРПСКА! Ракићевићи 33 године остају и опстају селу Вуча код Лепосавића: Имати четворо деце право је богатство (ВИДЕО)

Novosti online

07. 01. 2024. у 08:35

СЕДМОЧЛАНА породица Ракићевић упркос томе што им је кућа најудаљенија у селу Вуча код Лепосавића, живе и опстају пуних тридесет три године.

КОСОВО, ДУШО СРПСКА! Ракићевићи 33 године остају и опстају селу Вуча код Лепосавића: Имати четворо деце право је богатство (ВИДЕО)

Фото: Косово онлајн принтскрин

За све ове године отац је био једини запослени у кући, од недавно је почео да ради и један од синова. Они се не жале много, већ увелико припремају за празник.

Планови од самог почетка нису били да имају пуно деце, али деца су се рађала, прво Јелена, затим Лазар, Милица и Стефан. Од Милице су добили и седмог члана породице унука Луку.

Љубиша Ракићевић кроз разговор за Косово онлајн прича да је било тешко, али имати четворо деце право је богатство.

- Највеће богатство је породица и деца, а остало како и колико се има. Живело се скромно, а највеће богатство је када имаш породицу, здраву децу, напредну и послушну - каже Ракићевић.

Ни супруга Станка Ракићевић се не жали, каже да је тешко време иза њих и да су им новогодишњи празници уз дечију грају били свечани и радосни.

- Било је добро имали смо краве, овце, козе, кокошке, свиње, све смо имали. Тешко је било без воде, прала сам ручно, четворо деце, све на руке, судове и све остало. Тешко је било, касније смо довели воду, кућили се полако и тако сам децу подизала, а радили смо и башту. Било нам је лепо, свечано и не знам шта бих друго додала - каже Станка.

Љубиша се надовезује и каже да је атмосфера у кући била као и у сваком дому, окићена јелка, поклони и све оно што остала деца имају.

- Окитили би јелку у кући, деца би се радовала, куповали смо има поклоне, оно што би могли да им приуштимо. Нисмо баш нешто пуно могли, али они би били и са тим задовољни - додаје Љубиша.

Ове године Ракићевићима, Канцеларија за Косово и Метохију у сарадњи са општином Лепосавић гради нову кућу, Љубиша сматра да ће деци можда ово бити најсрећнија година, јер ће им све бити ближе и приступачније.

- Могуће да ће ова година за њих бити најсрећнија, можда се деца и уселе доле у нову кућу. Сада још увек не знамо ништа, али ова година нам је баш посебна, јер се доле гради нова кућа, нови дом и деца ће највероватније доле живети, а супруга и ја ћемо остати овде да одржавамо имање, штета да се напусти. Биће им ближе асфалтни пут, струја, сутра ако се запосле, за унука школа ће бити близо, неће газити блато, росу, грање и снег - прича Љубиша.

Најстарија од њихово четворо деце Јелена Ракићевић се присећа несташлука и одрастања на селу, додаје уз осмех да је у кући пуној деце увек било забавно.

- Све у свему увек је било забавно. Имали смо као што су родитељи рекли пуно животиња, покојна баба је бринула о њима, а ја сам наравно ишла са њом. Памтим када су ме бранили од оваца које су ме јуриле по дворишту. Док је одрастање било мало теже, јер нам је школа била доста даље па је било мало тешко ићи по снегу и киши, али добро и то је прошло. Било је свега играња, туча и свађа као и у свим већим породицама. Нисмо имали пуно друштва у селу, осим у школи - прича Јелена.

Нову годину су као мали увек славили породично, а присећа се Јелена и неких занимљивих догодовштина.

- Кићење јелке у децембру, спремање, пакетићи, поклони. Тата је куповао колико је то могао. Сећам се летећег ватромета у кућу. Тата је као и сваке године купио ватромет и баш ту испред куће хтео да упали ватромет, међутим поставио је наопако и када је упалио ватромет, он је полетео право у кућу. Тако и једне године, комшија је запалио петарду и бацио пред нашим вратима и када је пукла сви смо се разбежали. Било је занимљивих ситуација, посебно са пиротехником - каже Јелена.

Она додаје да данас, када су одрасли, углавном важне православне празнике и српску Нову годину дочекују породично.

- Неко ће можда са друштвом, неко кући, српску Нову годину углавном проводимо сви заједно, као и Божић, Васкрс. То су празници које проводимо породично - додаје Јелена.

И за њу је ова година посебна, јер ће се уселити у нову кућу.

- Мислим да је ова Нова година посебна, зато што смо као што знате добили нову кућу у коју очекујемо да ћемо се уселити у неком најкраћем року. Нешто смо почели да купујемо за опремање и надамо се брзом усељењу - додала је она.

На питање шта би пожелела за Нову годину, Јелена је послала јасну поруку својим вршњацима и подсетила их шта то свима недостаје данас.

- Најважнија је срећа и слобода. Као што је тата рекао и породица. Више поштовања, разумевања, топлине међу људима које више нема - рекла је Јелена.

(Косово онлајн)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

НЕВЕРОВАТНИ ПОПУСТИ ДО КРАЈА МЕСЕЦА! Не пропустите прилику за велику уштеду