МАНАСТИР РУДЕНИЦА СВОЈЕВРЕМЕНО ОТКРИО ЧУВЕНИ ПУТОПИСАЦ ФЕЛИКС КАНИЦ: Порта препуна трагова зулума
МАНАСТИР Руденица код Александровца, светињу из 15. века, Европи је открио Феликс Каниц. Чувени путописац је, остављајући запис о цркви Светог Илије - унутар манастирског комплекса - напоменуо и да писаних података о градњи, једноставно, нема!
- На основу осликаних портрета Стефана и Вука Лазаревића верује се да је црква настала између 1402. и 1405. - записао је Каниц о манастирском комплексу који је српским верницима и те како добро био познат.
Историју дугу шест векова обележили су стална борба за веру и бројни тајновити елементи прошлости. Тако су радници 1959, прекопавајући земљиште за манастирски виноград, случајно открили покољ верујућих Жупљана - пронашавши чак 18 ровова са костима.
Заслужници
РУДЕНИЦА је споменик културе од великог значаја. Више пута је обнављана, а последњих година за то су најзаслужнији монахиња Марта, мештани, верни народ и Епархија крушевачка.
Верује се да их има још, а монахиња Марта, која брине о манастиру, испричала је својевремено да се дешава да читав врт мирише, као да миомиришу мошти страдалника...
- У порти, источно од олтара, данас лежи велика камена плоча, чији текст обавештава да су овде сахрањене кости бројних жртава турског зулума, почињеног током неке манастирске свечаности - напомиње Адам Стошић, хроничар Крушевца и околине.
Више детаља о том страшном догађају дао је славни епископ жички Николај Велимировић, чијом заслугом је манастир обновљен, 1936. Штампа је извештавала о литургији поводом освештавања храма, спомињући да је владика посебно истакао догађај из прошлости, када су верници "протерани од Копаоника"...
- Турци су посекли сав тај народ: и жене, и нејаку децу, па су потом запалили цркву. Ретко је наћи гробље тако велико, као гробље код овог манастира - навео је у беседи епископ Николај.
Необична је и прича о ктиторству овог манастира. По сачуваним записима, подигао га је Вукашин, властеник деспота Стефана, заједно са супругом Вукосавом. Њихове фреске су на јужном зиду цркве, поред приказа деспота Стефана и његовог брата Вука, на западном зиду.
Још једна специфичност ове богомоље је у томе што су фреске посвећене деспоту Стефану, а не Исусу Христу. Грађевина, иначе, припада моравској школи, има сажети триконхос са једном куполом, те каменом пластиком на прозорима и порталу. Иако је манастир дуго био у рушевинама, многе фреске су очуване...
- Целокупан живопис радио је сликар Теодора, који је записао своје име на зиду у олтарском делу цркве - забележио је 1959. јеромонах Хризостом, тадашњи старешина манастира Руденица.
ОШТРА ПОРУКА СА ЗАПАДА: Зеленски је преварант и марионета, крвави вазал западних елита
ВЛАДИМИР Зеленски, који је постао вазал Запада, почео је као марионета украјинског олигарха Игора Коломојског, навео је ирски новинар Чеј Боуз.
24. 11. 2024. у 17:59
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)