У ЕПИТАФ СТАНЕ ЧИТАВ ЖИВОТ: Библиотека из Кикинде и Архив Војводине издали књигу о гробљима (ФОТО)

СА жељом да се сачува оно што се још сачувати може, библиотекарка у пензији Марта Иштван (70), која је двадесет пет година радила у кикиндској библиотеци, написала је седму књигу, у којој је обрадила тему којом се до сада нико није бавио, о гробљима у Кикинди.

Фото: Р. Шегрт

Девет година је обилазила вечне куће на четири најстарија кикиндска гробља, два православна и два католичка, која се налазе једно поред другог, а деле исто име: Мокринско и Мелино гробље.  У књизи под насловом „Овде почивају у вечном миру, гробља у Кикинди“ ауторка доноси око 900 фотографија на којима је око 700 надгробних споменика и плоча, које сведоче о животу појединаца, али и читавих породица, знаних и незнаних, сиромашних и богатих, успешних и мање успешних, старих и младих, оних чије су вечне куће на ова четири места, на два краја града.

- Више од 20 година бавим се завичајном историјом Војводине, па сам почела да се интересујем за места где су масовно сахрањивани Немци, Мађар и Срби у Војводини. Ради тога сам чешће одлазила на гробља и видевши разне споменике, у почетку сам мислила да ћу написати збирку о најлепшим споменицима. Онда сам закључила да на гробљима има много важног материјала који може да нестане са старих надгробих споменика који нестају, урушавају се и нико више не брине о њима – објаснила је Марта Иштван.

Фото: Р. Шегрт

Ово је њена прва књига о кикиндским вечним почивалиштима, а већ најављује да ће бити и нових наслова у којима ће обухватити сва остала, од окупно 11 гробаља: јеврејско, евангелистичко, рефоматско мађарско и остала. Каже да се данашње Мелино гробље некада звало Вашариште, а касније је понело име по добротворки Меланији Гајичић. Ауторка је описала гробља, стазе у њима, гробнице и споменике, украсне детаље, симболе и биљни свет.

- Забележила сам само оно што сам видела. Оно чега тамо нема, а помиње се, на пример, у црквеним књигама, то нисам описивала. Доста података добила сам од часне сестре која је била секретарица у Католичкој цркви, али сам искористила само оне податке о неком појединцу или породици који су видљиви на месту где је сахрањен – објашњава Иштван.

Фото: Р. Шегрт

Четири гробља о којима је писала су хришћанска, на којима надгробне плоче нису окренуте у једном смеру. Православци се сахрањују у правцу истока, а католици у правцу запада и тако су постављени и нагробни споменици. Ипак има и одступања. Иштавова каже да људи ни на гробљима не одустају од жеље да се покаажу, буду први, виђени, да буду нај.

- А то значи окренуће ако треба и гроб, само да буде на добром месту и да буде уочен. Има тога у новије време и код једних и код других – описује Иштван.

Наравно, има и других, националних и верских разлика:

- Обичаји су једноставнији код православних, док су код католика гробови и надгробне плоче китњастије. Највећа разлика је у томе, што су Срби некада имали више гробова једне поред других, дакле читава породица је на једном месту, са више надгробних плоча. Код католика су чешће крипте, велике гробнице у коју се сахрањује више чланова, а имена су исписана на зиду или крстовима – описује ауторка.

Фото: Р. Шегрт

Мелино и Мокринско гробље старија су од 200 година и на њима има надгробних плоча из прве половине 19. века, занимљивих старих имена, цитата и стихова, некада је наведено и занимање покојника, а фотографије су на порцелану.

- Споменици православаца исписани су и ћирилицом и латиницом, па чак и старим црквенословенским писмом. У задње време можда више има ћирилице. Код католика се меша писмо. Мађарски се пише латиницом, али потомци из мешовитих бракова имена исписују и ћирилицом. Тога је све чешће – упоредила је Марта Иштван за „Новости“.

По укусу ауторке ове књиге, стари споменици су лепши, стари мајстори клесари били су већи уметници од каменорезаца, који раде компјутерски. Мање је слика на порцелану, само су гравуре интересантније.

- На старим споменицима је више уметности, слова су много лепша, украси су богатији. Тога нема на новим плочама – компарира оно што је видела.

Књига „Овде почивају у вечном миру, гробља у Кикинди“ штампана је на српском и мађарском језику. Издавачи су кикиндска Народна библиотека „Јован Поповић“ и Архив Војводине. Директор архива др Небојша Кузмановић сматра да је ово вредна и важна књига за Кикинду и околину.

- Ово је велико дело. Књига је велики културни добитак, јер много говори о људима који су овде живели, од обичних, анонимних до познатих Кикинђана. Млади треба да знају где су им преци. Ово није честа тема, али култура сећања нас учи да знамо више о прецима – казао је Кузмановић.

Фото: Р. Шегрт

Марта Иштван је ауторка седам књига, које су објављене на српском, мађарском, немачком и енглеском језику. Школовала се у Кикинди, Загребу и Новом Саду. Била је дописник више војвођанских листова. Радила је и у основним школама. Добитник је Годишње награде за истраживање историје Баната.

ГОВОРИ ЧЕТИРИ ЈЕЗИКА

- Најнезахвалније је писати и одређивати се о ономе о чему још сведочимо. Марта се прихватила управо таквог посла. Користила је изворе првог реда, несумњиве податке и артефакте, који могу бити градивни елементи сваког наредног истраживања локалне историје. Испољила је још један квалитет: потребан ниво знања чак четири језика: српског, мађарског, немачког и румунског – каже Бране Маријановић, директор Народне библиотеке у Кикинди.

Препоручујемо

Србија

0 1

ХРАМ ИЗГРАЂЕН ИЗ ЉУБАВИ: Како је пре две деценије у Кикинди подигнута црква Светих Козме и Дамјана (ФОТО)

16. 11. 2023. у 20:48

Србија

0 0

ВЕЗЕ КИКИНДЕ И СОМБОРА: Изложена документа Историјског архива Кикинде

11. 11. 2023. у 21:43

Србија

0 0

НОВАЦ ПРЕКО КОНКУРСА „ГРАДОВИ У ФОКУСУ“: У току је обнова крова зграде Културног центра, једне од најстаријих у Кикинди (ФОТО)

13. 11. 2023. у 17:18

Србија

0 0

ДА РОДЕ ЈОШ ЧЕШЋЕ "СЛЕЋУ" У КИКИНДУ: Локална самоуправа за вантелесну оплодњу годишње издваја два милиона динара

02. 11. 2023. у 19:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације