НАЈЛЕПШЕ ЛИЦЕ ВЕЛИКОГ СРПСКОГ РОДА: Матица српска и Општина Бајина Башта чувају јединствено национално благо

Никола Јанковић
Никола Јанковић

10. 03. 2023. у 21:49

Матица српска, најстарија српска књижевна, културна и научна институција основана 1826. године и Општина Бајина Башта, данас ће потписати Протокол о сарадњи, чији је циљ унапређење квалитета књижевног, уметничког и образовног рада кроз рад на заједничким пројектима. У историјском, али и у смислу будућности освешћеније и боље, реч је о великом подухвату за српски род.

НАЈЛЕПШЕ ЛИЦЕ ВЕЛИКОГ СРПСКОГ РОДА: Матица српска и Општина Бајина Башта чувају јединствено национално благо

ТО Бајина Башта

Ова сарадња најлепши је и највреднији изданак историјског наслеђа са једне и напора савременика, са друге стране. Град на Дрини предњачи, на оба краја временског тока, у односу на друге српске градове. Чувена књижевна и преписивачка школа у манастиру Рача, као и чињеница да је овде стасала прва генерација српских грађанских писаца која ће за патријархом Чарнојевићем кренути на север да Србима створе писану књижевност - Бајиној Башти дали су титулу престонице ћирилице и модерне српске културе.

ПАВИЋ И СРПСКИ КЛАДЕНАЦ

Писац Милорад Павић, један од најзначајнијих професора српске књижевности 18. века, записао је у манастиру Рача „Надгробни запис 20. столећу“, а посветио га је монасима Јеротеју и Кипријану.

„Црни нас ветрови угнаше у столеће двадесето, као у дубоки кладенац. По жутом ветру протнусмо се кроза њ, као на иглене уши. Ево, у зеленом ветру испловљавамо на другу страну. А неки, богами, осташе онде навек, у црвен ветар зазидани… Није могуће на широком времену пливати, ако се из кладенца не изађе“ – записао је Павић.

Бајина Башта, судећи по настојањима општинара, нашла је најбољи пут да се из кладенца изађе.

Онај други, савремени повод за сарадњу, остварен је у времену садашњем: Матица српска је препознала величину и значај низа активности на заштити и очувању ћирилице у Бајиној Башти.

Парк ћирилице отворен је у центру Бајине Баште и први је такав у Србији и земљама српског говорног подручја. Установљена је „Ћирилична баштина“, највећа културна манифестација у Србији која слави ћириличко писмо, месту у чијој су близини пре више векова рачански монаси основали преписивачку и књижевну школу и захваљајући којима сe сачувала писменост и есенција српске културе у најтежим временима за наш народ. Манифестација се сваке године одржава око 24. маја, када Српска православна црква прославља Свете Ћирила и Методија и када се обележава Дан словенске писмености. Ускоро ће у Рачи бити отворен – Музеј ћирилице. У чувеном средњовековном манастиру траје престижна „Рачанска повеља“… Установљена је и „Ћирилична бициклијада“, речју, све у граду живи и одише великом европском – српском културом, трансформишући културу сећања у нове вредности.

РАЧАНИ РАСУТИ ПО СВЕТУ

У сеоби, рачански монаси попут Јеротеја, Христифора и Кипријана, одлазе пут Сент Андреје и Фрушке горе. У историји српске књижевности, они су прва генерација српских „грађанских писаца“ јер су развили обрисе будућег српског романа, путописа, чак и афоризма… Они су изградили пут, којим је касније под балканским небом закорачио просветитељ Доситеј Обрадовић, у трећој генерацији наших писаца.

У витринама рачанске ризнице чува се фототипско издање првог српског путописа, блиског византијском жанру – маритиме, „Путешествије к граду Јерусалиму“ (1721) Јеротеја Рачанина. Рукописи Рачана данас су расути по Европи, највише их је у београдским збиркама, у Прагу, Загребу, Новом Саду, Болоњи, Сент Андреји, у Цавтату, на Цетињу…

- Протокол о сарадњи ће у просторијама Општине Бајина Башта потписати председница општине Весна Ђурић и генерални секретар Матице српске др Милан Мицић. Потписивању ће присуствовати Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, др Зоран Ђерић, члан Уредништва Летописа Матице српске, заменик председника општине Бајина Башта Миленко Ордагић и покретач ћириличких активности у Бајиној Башти и председник Организационог одбора „Ћириличне баштине“ Синиша Спасојевић – речено је „Новостима“ у Бајиној Башти.

Делегација Матице српске ће са домаћинима посетити средњовековни манастир Рачу и стару школу у Рачи где се планира формирање Музеја ћирилице као дела будућег комплекса Дома ћирилице.

У 19 часова у Галерији Установе „Култура“ предвиђена је промоција Летописа Матице српске, књижевног часописа који у читавом свету најдуже, а без већих прекида излази још од 1824. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

АЛТА БАНКА ПРОСЛАВИЛА СЛАВУ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА: Традиција у циљу очивања вредности