МИЛУТИН ЈОШ УВЕК ЧУВА СТРАЖУ: Споменик српским ратницима 1912-1918. пре четири деценије враћен на централни градски Трг у Краљеву

Г. ЋИРОВИЋ

10. 11. 2022. у 06:00

ШИБАЈУ га ветрови и олује, пржи сунце, запљускују кише и веју снегови, а популарни "Милутин", Споменик српским ратницима 1912-1918, у центру Краљева и даље поносно и пркосно чува стражу.

МИЛУТИН ЈОШ УВЕК ЧУВА СТРАЖУ: Споменик српским ратницима 1912-1918. пре четири деценије враћен на централни градски Трг у Краљеву

Обележје јунацима у балканским и Првом светском рату, Фото Г. Шљивић

Представља и обележје јунацима страдалим за слободу отаџбине у балканским и Првом светском рату, али је и јединствен и препознатљив симбол града на Ибру.

Ове јесени, тачније 13. новембра, навршава се четири деценије од повратка овог монументалног спомен-обележја на своју првобитну локацију у центру Краљева са које је, 1960. године, симболично 1. маја, одлуком тадашњих власти, привремено "прогнан" на старо градско гробље.

- Чин пресељења нису сви Краљевчани немо посматрали, било је оних који су негодовали, писали дописе и тражили да се споменик врати у центар града - прича Војкан Трифуновић, историчар из Краљева.

- Ове иницијативе нису уродиле плодом све до 1982. године када је донета одлука да се распише референдум и да се грађани изјасне да ли су за или против повратка Споменика у центар града. На референдуму се већина изјаснила позитивно, што су верификовала сва три већа СО Краљево. Споменик је пресељен 13. новембра у присуству великог броја грађана, а свечано је откривен 29. новембра. Пресудну улогу о овом процесу одиграо је тадашњи председник општине Бранко Маричић, потомак народног хероја Живана Маричића.

Пресељење споменика, Фото Г. Шљивић

После 22 године изгнанства "Милутин" је враћен тамо где му и јесте место.

Идеја о подизању овог споменика датира још из 1913. године. По завршетку Првог светског рата поново је постала актуелна, посебно због великог броја погинулих ратника из краљевачког краја, па је постојала жеља да им се на неки начин суграђани одуже и сачувају сећање на њихове жртве.

- Изградњу споменика је започео Пододбор Удружења резервних официра и ратника 1928, на десетогодишњицу завршетка Првог светског рата. Ово, међутим, нису подржавале овдашње кафеџије. Наиме, у то време на централном тргу је била пијаца, па су се кафеџије вероватно прибојавале да ће споменик отерати сељаке из околних села који су својом муком зарађени новац остављали након пијачног дана у њиховим кафанама - наставља историчар Трифуновић.

- Изградња је, ипак, започета 1931. али су је пратили и финансијски проблеми и бројне несугласице, па је споменик, како је тада рекао председник општине Душан Крстић, пет година "чамио недовршен на срамоту вароши и отаџбине". Изградња је настављена, али споменик никада није добио коначан изглед јер на њему нису уграђене мермерне плоче са именима погинулих ратника 1912-1918. из краљевачког краја.

Враћање Милутина у центар, Фото приватна архива

Иако недовршен, "Милутин" је преживео Други светски рат и немачку окупацију, а затим и дочекао слободу. Било је извесно да неће дуго остати на централном градском тргу који је, у складу са временом, понео име маршала Тита.

- Од тренутка враћања до данашњих дана, "Милутин" је био и остао сведок различитих догађаја и несумњиво симбол Краљева, нешто попут Ајфеловог торња у Паризу или Кипа слободе у Њујорку.

Војкан Трифуновић, Фото Г. Шљивић

СИМБОЛИКА

ФИГУРА војника и грб окренути су ка северу одакле је дошао непријатељ. Крст на врху заставе је симбол вере која је изнад свега, а став и силуета фигуре у облику крста симболизују распеће и страдање српског народа. Војник заставу држи левом руком, до срца, а пушку у десној руци, одлучан да брани своју државу. На грудима носи одликовање као симбол храбрости и остварених победа српске војске у ратовима 1912-1918.

Фото: NB Stefan Prvovencani

ПРВИ ШЉИВИЋЕВ ЗАДАТАК

ВРАЋАЊЕ споменика на централни градски трг 1982. био је први задатак данашњег фото-репортера "Новости" Горана Шљивића за овдашњи, веома угледни и читани недељник "Ибарске новости".

- Репортажа је заузела значајно место у "Ибарским новостима". Радио сам заједно са искусним новинарским вуком Миливојем Матовићем и како се показало, успешно положио тај теренски испит - присећа се наш фото-репортер.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (1)

PRIRODNO REŠENJE ZA KAŠALJ: Poslušajte savet lekara i rešite problem koji utiče na kvalitet života