ЗРЕЊАНИНКА НА МАЈМУНСКОМ ОСТРВУ: Јована Максић студирала у Шангају, Прагу и Њујорку, а сада у Порторику проучава занимљиви животињски свет
КАДА је након завршеног другог разреда гимназије у родном Зрењанину, одлучила да се пресели у Београд и школовање и усавршавање енглеског језика настави у престижној школи "Руђер Бошковић", двадесетседмогодишња Јована Максић започела је авантуру и остварење животног сна, да постане светски признати научник у области неуро науке, која као самостална област не постоји у Србији.
- Успешно сам током школе савладала ИБ интернационални програм и то је била одскочна даска за упис на Њујоршки универзитет у Шангају - започиње причу Јована, која је на овом престижном универзитету у Кини, провела три године и завршила основне студије, затим један семестар наставила у Прагу и годину дана у Њујорку, уводећи се у неуро науку, која у Србији постоји само у оквиру неуромедицине и неурологије и не егзистира као самостална научна дисциплина.
Мастер студије са великим успехом и репутацијом младог, надахнутог будућег светског научника, завршила је у Берлину, практични рад обављајући у престижној "Шерите болници", а докторат у Франкфурту, на "Ернст Штруман" институту, који је део Макс Планк система у области истраживања ове занимљиве науке.
- Радила сам са људима, мишевима, пацовима, истраживала њихов мозак, у различитим стањима и ситуацијама, али жеља ме је гурала напред, ка идеји да радим са приматима - наставља Зрењанинка, која ће, када ускоро стекне дисертацију, бити први доктор наука у овој области у историји града на Бегеју.
ПРЕДЕЛИ
ПУНА ентузијазма и очарана живописном природом и жељом да допре још дубље у области неуро науке, Јована припрема докторат на тему понашања дивљих мајмуна у условима нетакнуте природе, где су им социјална интеракција и кретање много слободније у односу на лабораторијске услове.
- Далеко сам од Бегеја, али шум ове питоме воде, као и велика подршка родитеља и брата, увек су ми огроман подстицај - додаје, уз напомену да је након безброј сати изучавања у лабораторијским условима, остварила сан да као будући доктор неуронауке, изучава понашање примата, малих мајмуна, пореклом из Индије, уз објашњење да је њихово понашање у природним условима сасвим другачије него у лабораторији, где су услови симулирани и вештачки.
Јована, како сама поносно истиче, тренутно волонтира као део тима велике студије која се бави испитивањем старења мајмуна, који старе слично као људи, имају своју специфичну друштвену динамику и веома су интересантан модел за истраживање.
- Конкретно радим на прикупљању биомаркера, које шаљем у лабораторију у Њујорку и заиста веома ми је занимљиво, сваки дан је неко ново, посебно истраживање - истиче на крају Јована Максић, напомињући да су макаки мајмуни у ствари веома слични људима и да ужива у истраживањима њихове социјалне интеграције и старења.
ВОЖЊА
СВАКОДНЕВНО Јована са екипом својих колега, углавном младих научника из целог света, има петоминутну вожњу чамцем до острва, где одмах, када се искрцају, закорачи у чудесни и још недовољно истражени свет дивљих мајмуна, који се не разликују пуно од људи.
Кајо Сантијаго идилично острво
МАЛО острво у Порторику Кајо Сантијаго мека је бројних светских истраживача, који деценијама уназад посматрају понашање мајмуна, које је из Индије, један амерички научник, почетком тридесетих година прошлог века, донео на ово идилично острво.
Препоручујемо
ЗНАТЕ ЛИ КО ЈЕ БИНТУРОНГ? Има га и у Београду, мирише на кокице, а пева (ВИДЕО)
05. 07. 2022. у 21:17
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (0)