Србија

КАД ЈЕ СУША, САМО ЛУК РАЂА: По чему су познати Стојковићи из Заплањске Топонице

Д. МИЉКОВИЋ

04. 08. 2022. у 11:01

КЛИМА и ружа ветрова, али и вековна традиција, учинили су да село Заплањаска Топоница буде највећи произвођач лука - највише црног, али и белог и црвеног, у овом делу Србије.

КАД ЈЕ СУША, САМО ЛУК РАЂА: По чему су познати Стојковићи из Заплањске Топонице

Влада Стојковић (75) са својом породицом ове године произвео је вагон црног лука и седам тона белог лука одличног квалитета.

Немогуће је замислити јело, роштиљ или салату без лука, а колико је ово поврће битно за Србе говори и чињеница да је саставни део неких обреда: бели лук против урока, а црни се носи породиљи "због млека".

- Откако памтим, од моје пете године, лук је део мог живота и немам намеру да се пензионишем. Радим од 5 ујутру до 11 увече и тако од марта до новембра. Сада лук садимо на двa хектара, а некада је било много више. Сва ова брда која су сада урасла била су некада под луком. Наше село, али и суседни Смрдан и Градашница, били су познати произвођачи у целој бившој Југославији. Не знам колико ће још опстати производња правог, домаћег лука, јер цене не иду у прилог произвођачима. Све поскупљује, само луку иста цена као лани - прича нам Влада, који заједно са супругом Драгицом, сином Љубишом и снахом Данијелом ове дане проводи на њиви, јер је у току кампања вађења црног лука.

POGLEDAJ GALERIJU

Осим припреме земљишта, до лука се долази ручним радом - садња, окопавање, плевљење и вађење морају се обавити ручно. Стојковићи у широком луку избегавају хемикалије, тако да је њихов лук 90 одсто органски.

- Добар је квалитет ове године, јер му годи суша. Ипак, у неким фазама раста морали смо да га наливамо водом, пуних 25 дана смо га наводњавали да би преживео. Не бринемо за пласман, јер имамо сталне муштерије, тако да наш лук никада не дочека пролеће. Умемо да произведемо и продамо, али реално нисмо задовољни ценом на велико, која се креће од 50 до 60 динара за црни лук и 500 динара за бели лук. То је скоро на нивоу прошле године, а џак ђубрива је прошле године био 700 динара. Сада је 3.000 - каже Љубиша, који с поносом истиче да су од лука добили "једну докторку и једног ИТ стручњака".

- Ишколовали смо ћерке Катарину и Мају захваљујући луку и то нам је највећа добит. Оне знају да поштују наш труд и помажу нам кад год су у прилици. Надам се да ће и син Јован, коме је 11 година, кренути њиховим стопама - вели Данијела.

УМЕСТО ЗА 12, СУБВЕНЦИЈЕ ЗА 6 ХЕКТАРА

СТОЈКОВИЋИ обрађују 12 хектара земље, али субвенције од државе добијају само за шест. Влада је током читавог живота куповао земљу, али није стизао да је преведе на своје име, једноставно није имао времена да се тиме бави. Признаје да се то сада све додатно компликује и сматра да држава треба да олакша процедуру људима који живе од земље, као што је његова породица.

РАДНА СНАГА

ТОКОМ кампање сађења лука Стојковићи ангажују десетак сезонаца да би на време обавили посао. Веле да се сви укућани максимално ангажују, од најмлађих до најстаријих, јер поред лука гаје и кромпир и остало поврће и житарице.