КЛОПОТАРЕ ВИШЕ НИКО НЕ ПРАВИ: Душан Мадић, једини мајстор свог заната

РЕТКА старопланинска стада оваца, која су тумарала по висовима и дубодолинама планине, одлазе у историју, а са њима и неки занати без којих је овчарство било готово немогуће.

Фото В. Ћирић

Душан Мадић (88), из пиротског села Добри До, један је од последњих, ако не и последњи мајстор и "музичар" слухиста, који се бави произодњом клепетуша, звонаца или клопотара како се овде каже, који су својом звоњавом и клопарањем красили свако стадо и непогрешиво "детектовали" локацију на којој су овце пасле. Клопотари и звонца су нарочито били од велике користи када је густа магла, ноћу и у другим приликама када је њихова једнолична и пријатна звоњава пастиру давала до знања да је са стадом све у реду.

- За овај занат сам се заинтересовао још од најмлађих дана. Сада сам једини у округу који прави звонце и клопотаре, али се ни мени не исплати, јер нема много заинтересованих за куповину. Тешко да би се могло живети само од овог посла, који радим више из љубави него због пара. У селу Рсовци су била три одлична мајстора, нажалост они су одавно поумирали, тако да сам већ дуже време једини - каже Душан, који лети обитава на свом имању код Планинарског дома.

Фото В. Ћирић

Највећа мајсторија код прављења ових сточарских "инструмената" јесте саставити и учинити за уво прихватљивим звук звона и клатна које удара о зидове. Они не смеју да одударају, већ треба да буду у складу и да се допуњују, да звук буде пријатан за уво. Наравно, услов је да се чују бар неколико стотина метара даље од самог стада. Клопотари и звонца могу бити тешки и преко пола килограма, па су отуда везивани и качени на вратове јаких овнова или оваца које предводе стадо. На њихову звоњаву су се навикавали и пси чувари, али и саме овце које су следиле предводницу или предводника. Стари сточари су изузетно ценили добра звонца и клопотаре и по њима су на даљину распознавали стада и пастире. За добар клопотар су давали и по неколико грла оваца или најбољег овна.

Тачно су знали у ком делу планине је чије стадо и по најгушћој магли. На неки начин су били средство комуникације у стаду, али и међу пастирима. Данас су, каже Мадић, малобројна стада обезбеђена електричним пастирицама, јер мало ко воли и хоће да иде за овцама и буде са њима поваздан и током паклених врућина, а још мање за време обилних киша, када овце воле највише да пасу, када су најпокретљивије и када не пландују.

Фото В. Ћирић

Звонца и клопотари су за све пастире такорећи били највећа светиња. Нажалост, било је и оних који би из нечијег стада украли понеки клопотар за своје стадо које је десетинама километара удаљено у околини другог села. Једина "санкција" за овакве лопове, према неписаном старопланинском пастирском правилу које се вековима није мењало, биле су батине и то тојагом. Крађу нико није оправдавао и сви су се трудили да лопов буде откривен, како и они сами не би послали жтрве крадљиваца, који би уз батине био и "екскомунициран" од других пастира.

УМЕ И ДА СВИРА

Осим што се бави готово изумрлим умећем, витални Мадић је током свих минулих деценија научио да свира дудук, гајде, фрулу и друге пастирске инструменте. Иако није много остало до деведесетог рођендана, Душан је и даље виталан и стамен. Ове сезоне је ручно покосио око два хектара властитих ливада и каже да нимало не осећа умор. Једино му је жао што међу млађима нема заинтересованих да им пренесе своје знање и вештине.

Препоручујемо

Србија

0 1

ОСВЕЖЕЊЕ У СТАРОПЛАННСКОЈ ВОДИ: Завојско језеро на Старој планини привукло купаче (ФОТО)

19. 07. 2022. у 17:34

Србија

0 0

ДА СЕ САЧУВАЈУ СЕЛА: На подручју града Пирота, младим паровима до сада подељено 15 кућа

19. 07. 2022. у 12:09

Србија

0 0

ДИВИ СЕ ПЛАНИНИ УЗ ОПРЕЗ: Први лиценцирани планински водич из Пирота апелује на заљубљенике у природу

18. 07. 2022. у 11:15

Србија

0 9

КОЖУ И КРЗНО НИШТА НЕ МОЖЕ ДА ЗАМЕНИ: Предузимљиви Параћинац Драган Пантић (33) одлучио да сачува стари занат

17. 07. 2022. у 12:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације