И ПСИ У ИЗБЕГЛИШТВУ: Чупави станари нису реткост у врањском центру за азил

ПРВЕ избеглице из ратних подручја на истоку Европе стигле су почетком марта у некадашњи мотел "Врање", који је реновиран и преуређен у центар за азил. Комесаријат за избегла и расељена лица брзо се организовао па су породице које су побегле од рата добиле све потребне услове за достојан живот.

Фото Ј. Стојковић

Како је време пролазило, растао је и број људи којима је овај центар постао кров над главом. Свака породица понела је успомене, слике из ратног подручја, бригу за оне који су остали, али занимљиво је да су многи на избеглички пут кренули са кућним љубимцима, које нису хтели да оставе.

Запослени су у почетку били збуњени, а сада су породице које у својим собама чувају и љубимце, постале саставни део овог великог колектива у Врању.

Две породице су дошле са расним псима, има и мачака. Углавном њихови власници брину о њима али, са друге стране, деветнаесторо деце која су тренутно смештена у Центру се опходе као да су то и њихови љубимци.

Антонина Фоменков (36) у избеглиштву је са сином, али је ту и њихов љубимац - мачак Барсек. Како у шали каже, склон је бежању, али се ипак на крају врати својим власницима.

- Када смо кретали из разореног Северодоњецка, мени је, као и свакој мајци, било најважније да мој седмогодишњи син Јуриј буде уз мене, а онда сам га угледала како спреман за полазак уплашен и збуњен држи нашег мачка у рукама и тако је и он кренуо са нама на избеглички пут - каже Антонина.

Фото Ј. Стојковић

У малој собици Олене Мојсилович (55), која је раније била удата за Србина, уредно стоје чиније са гранулама и водом како њени мезимци - пас шкотски овчар и мачка - никада не би били гладни. Ова жена каже да само они који имају животиње и деле са њима љубав могу разумети да се и рату на њих мисли као на породицу.

- Знала сам да неће бити једноставно, није пут кратак, али ниједне секунде нисам имала дилему да ли њих двоје крећу са мном. Преко Мађарске и Пољске стигли смо у Србију. Мој пас зна команде на три језика и могу само да кажем хвала овим људима који разумеју нашу љубав према животињама - каже Олена из Северодоњецка и поносно показује шкотског овчара Летјеа који има девет година и трогодишњу мачку Милку.

Фото Ј. Стојковић

Фото Ј. Стојковић

Фото Ј. Стојковић

Међу избеглицама из Украјине које су се у Центру сместиле са животињама права су атракција Тања Бездитна и њена сестра близнакиња Валерија. Наиме, њих две имају свака своју мачку. Како саме кажу, кад су кренуле из Кијева, поред најосновнијих ствари са собом су повели дванаестогодишњег мачка Тошу и трогодишњу мацу Сомку. Тања нам каже да је у Кијеву лепо живела и радила у ИТ сектору и да би веома желела да се врати кући што пре.

КУЋНА АТМОСФЕРА

Запослени у Центру за азил у Врању углавном имају велико искуство у раду са избеглицама и мигрантима. Труде се да створе кућну атмосферу. Жене углавном саме спремају оброке за своје породице, деца иду у школу, заједно пију кафу и размењују информације. Не могу им заменити кућна огњишта али се труде да у овом колективном центру влада кућна атмосфера и, како кажу, то подразумева и кућне љубимце.

Препоручујемо

Србија

0 6

АНДИЈЕВ ДОБИО МУРАЛ У ВРАЊУ: Почаст за руског добровољца са Паштрика (ВИДЕО)

28. 06. 2022. у 16:11

Свет

0 3

БИТКОИН И ЗА КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ: Влада Салвадора не одустаје од новог званичног средства плаћања

27. 06. 2022. у 12:31

Београд

2 3

РЕТКО КО ЧИСТИ ЗА ЉУБИМЦЕМ: Удружење Animal rescue спроводи кампању "Покупи да те се пас не стиди"

11. 06. 2022. у 11:21

Друштво

2 13

НЕЗАПАМЋЕНИ ВАНДАЛИЗАМ У САБОРНОЈ ЦРКВИ У ВРАЊУ: Црвеном бојом оскрнављени иконостас и 20 икона (ФОТО)

04. 06. 2022. у 10:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације