НЕКОЛИКО букава никло је из корена осушеног стабла за који је био везан млади човек, па мучен и убијен. Ово му је споменик, аманет је наше куће да их нико не може посећи. На само који метар ниже је гроб где су мој деда и баба, Милоје и Милева Чкоњевић, сахранили припадника Дражине војске, а једини траг је била везена марамица у џепу са натписом "Орловић Павлу - вереница Коса".
Pokoj duši mladom čoveku i mnogim drugima koji su mobilisani u zavisnosti koja vojska je naišla. Mladi Srbi izginuli a ni sami ne znajući zbog čega. Tako su otac i tri brata moje majke krenuli u pokret ne svojom voljom i nisu se vratili kući. Za njihove grobove nikada se nije moglo pitatiti niti se ikada saznalo gde su pobijeni i sahranjeni. Najmladji Svetozar je imao svega 17 godina te kobne 1945. godine..
Коментари (1)