И ТРСТЕНИК ИМА ЗЛАТО У ВИНОГРАДИМА: Научни подухват докторандкиња Јелене Вукчевић и Јелене Стојковић у публикацији о винима родног краја

ДА Трстеник има злато у виноградима са којим може да конкурише чувеним жупским винима у много познатијем Александровцу, потрудиле су се да и научно докажу две младе научнице, докторандкиње, историчар Јелена Вукчевић и туризмолог Јелена Стојковић.

Поглед на трстеничке винограде (Одлични услови за узгој грожђа), Фото Приватна архива

Неуморно су истражиле традицију трстеничког виногорја и у истоименој публикацији, у издању Народне библиотеке "Јефимија", научној јавности и суграђанима недавно представиле резултате свог истраживања. Невероватан труд две научнице подржали су и консултанти као и рецезенти, истакнути аутори проф. др Небојша Марковић и проф. др Драгољуб Жунић.

Непосредан повод за почетак пројекта, који је стартовао лане био је 640 година од првог помињање винограда у трстеничком крају у писаном историјском извору: у Раваничкој повељи кнеза Лазара из 1381. године, знаменити кнез спомиње засаде у Трстенику, Горњем и Доњем Велућу. Јелена Вукчевић истражила је хронолошки и територијално развој трстеничког виноградарства, од праисторије до појаве филоксере у 19. веку,док је Јелена Стојковић оживела све феномене виногорја у новије доба, заједно са комплетним пописима виноградара, сорти, задруга и калемарске баштине.

- Верујем да је и само име Трстеник фитоним, а да корен потиче од речи "трс" што значи чокот, гиџа - напомиње Јелена Вукчевић.

Јелена Стојковић и Јелена Вучковић, Фото Архива ауторки

- И на грбу наше општине четири су елемента, међу којима поред симбола индустрије - хидраулике и пнеуматике -ратарства и Западне Мораве, поносно стоји симбол виноградарства. Многобројни потези носе називе који су у основи фитоними, а корене вуку из "виноградарских" речи(Нерези у Страгарима и Риљџу, Доњој Омашници, Богдању, Бучју, Великој Дренови).

Трстеничко виногорје, додаје саговорница "Новости", бројније је по хектарима него сам Александровац, али има значајно мање регистрованих комерцијалних винарија. Вино је подједнако добро, јер су и земљиште и клима практично исти.Ова драгоцена монографска студија требало би да послужи општини и туристичкој организацији као права научна,документована реклама.

- Средњовековни начин обраде трстеничких винограда, са обе стране Западне Мораве одвијао се уз помоћ трнокопа, мотика, дикела, косира, ножа - каже Вукчевићева.

Малој Сагубини између два светска рата, Фото Приватна архива

- Бригу о виногорју водили су манастири Љубостиња, Велуће, Каленић, Ђуровача. Квалитет вина описан је и у легенди. Говорило се да је вино производено у Ђуровачи било толико густо да се "могло носити у платненој марамици или јести кашиком".

Период под Турцима, до почетка 19. века, време је када су се неповратно изгубиле разне старе сорте аутохтоног порекла,али овдашња вина не губе славу. Плодност трстеничког виногорја није био непознат ни кнезу Милошу Обреновићу. И међуратни период две Јелене темељно су истражиле. Тако из доступних извора сазнајемо да се 1920. производило 50.000, а 1927. године - 3,4 милиона калемова. Престоница калемара били су Велика Дренова и Селиште, али се занат врло брзо проширио и на Селиште, Медвеђу, Рујишник, Мијајловац, Страгаре.Трговина винима цвета и у међуратном пероду. У самој вароши се продавало и до 50 вагона свежег грожђа и 120 вагона вина.

Селиште, почетком 20. века, Фото Приватна архива

- Педесетих година 20. века се калемило пет-шест милиона садница винове лозе годишње, од чега су више од половине били калемови прве класе - каже Јелена Стојковић.

- Тада се 1.500 до 2.000 калемара бавило овим послом, који су калемили сорте кардинал, краљица, мускат хамбург, бело зимско, краточија, вранац, антигона, гаме, мерло, плавац, жилавка...

Подрум Раденка Стојаковића 1940. године, Фото Приватна архива

У Медвеђи су задругари 1968. изградили подрум од 60 вагона, извозили успешно у Словенију, у Малој Сагубини су имали свој подрум и у Загребу, док је задруга у Милутовцу имала чак 700 коопераната! За историју нек остане уписано да су калемари Западног Поморавља 1984. преко београдске фирме "Семе" извезли 34 милиона калема у СССР!

Винари и трговци 1927. године прослављају славу, Фото Приватна архива

КАД СЕЉАК ИЗУМИ МАШИНУ

ВЕЛИКОРЕНОВАЦ Мића Настић био је једини Југословен који се бавио иновацијама у калемарству. Изумео је плуг за вађење калемова, машину за пропрење, више типова машина за калемљење,а најбоље модел под именом "љуба", могао је да окалеми и до 5.000 калемова! За Мићине изуме били су заинтересовани и Французи, Италијани и Шпанци, али је лиценца ипак остала у Великој Дренови.

СЕЛО РИЉАЦ ПРЕСТОНИЦА

СЕЛО Риљац престоница је виноградарства: чак 120 домаћинстава има сопствене винограде, а свега 36 их нема. Некада се куће у Риљцу нису могле замислити без подрума у приземљу. Чак 90 одсто старијих кућа у селу има подруме од камена дебљине један метар. Многи су сачувани или преуређени и постали саставни део модерних објеката.

Препоручујемо

Панорама

0 1

ДА ВИНЧИЈЕВ ВИНОГРАД ПОНОВО РАЂА: Мало познати детаљи из живота великог уметника и научника - за вино је давао и своје слике (ВИДЕО)

28. 02. 2022. у 23:42

Србија

0 1

ОЦЕЊИВАЊЕ КВАЛИТЕТА ВИНА И РАКИЈЕ: Пољопривредна школа Вршац прима узорке од 17. до 28. јануара

12. 01. 2022. у 20:19

Србија

0 0

ДОМИНАЦИЈА ГРАШАЦА ИЗ СРБИЈЕ! Трофеј за мирно вино и двоструко злато отишли су у руке чувене куће Виста Хилл

07. 10. 2021. у 19:17

Култура

0 2

ПРИЧА О НЕУНИШТИВОСТИ ДУХА - ОД КРОМПИРА: Радови Драгана Деспотовића, познатог по сликању вином, излагани у Амстердаму и Зундерту (ФОТО)

28. 09. 2021. у 13:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације