АУСТРОУГАРИ МУ ТЕЛО ИСКОПАЛИ И СЛИКАЛИ ГА! Трстеничани не заборављају славног српског официра Војислава Танкосића

ОД 1922. године војвода Војислав Воја Танкосић (1880) почива на Новом гробљу у Београду, али сећање на њега чувају брижно у Трстенику, где је преминуо почетком новембра 1915.

Сећање чувају и ђаци Гимназије "Вук Караџић", Фото С. Бабовић, ОУ

Један од најинтригантнијих српских официра у историји, рођен у малој Руклади, надомак Уба и Лајковца, био је истакнути учесник кључних историјских дешавања у краљевини, активан члан Народне одбране, један од оснивача "Црне руке", командовао је стрељањем браће краљице Драге Машин у Мајском преврату 1903. и водио невероватно успешну мрежу српских шпијуна на Балкану, као човек од највећег Аписовог поверења.

Мајор Војислав Танкосић, Фото Музејска збирка Трстеник

Важио је за једног од највећих јунака балканских ратова и Првог светског рата, одликован је и Карађорђевом звездом. Саборци су га пренели у Војну болницу у Трстенику из Игришта код Великог Поповића где је рањен. Упркос покушајима лекара да га спасу, подлегао је ранама. Медицинско особље поскидало је све еполете које би могле да одају идентитет преминулог и потом је мајор у највећој тајности сахрањен, како се верује, негде на старом трстеничком гробљу.

- Аустријанци су после детаљне претраге и распитивања код месних власти, ипак пронашли гроб и после стручне експертизе, утврдили да се ради о легендарном комити који им је толико загорчавао живот - потврђује Милорад Белић, аутор књиге "Комитски војвода Војислав Танкосић".

Колико далеко је ишло то "загорчавање", јасно је из извештаја аустријске и мађарске штампе, који 1915. године одушевљено пишу о смрти мајора Танкосића називајући га "демоном светског рата" и "подстрекачем убиства престолонаследника", мисливши на Сарајевски атентат.

- Верује се да је преминуо у Војној болници, а није познато до краја где је тачно била прва хумка - испричао је својевремено за "Новости" Градимир Николић, унук Милеве Николић, рођене сестре мајора Воје, аутор књиге "Мирно спавај, војводо".

- Колико је био трн у оку Аустроугарима најбоље сведочи да су га ископали, фотографисали тело и објавили у новинама. То сведочанство чува се и данас у Војном музеју.

Сећање на несумњиво јунаштво у ослободилачким ратовима Воје Танкосића негују ученици Гимназије "Вук Караџић" у Трстенику, Народни универзитет и бројни посленици културе у градићу крај западне Мораве, где славни комита има и улицу, а од 2005. године и споменик. Сећање чува и удружење које носи име по српском јунаку.

- Заједнички организујемо одавање почасти мајору, који је имао несрећу да оконча свој живот врло млад, у 35. години - каже професор историје и већник Иван Нешић.

- Окупљамо се сваке године у новембру да подсетимо младе на жртву коју је мајор поднео, али и на друге српске војнике који су се борили за слободу. Важно је да млађима укажемо на националну историју и потребу да се очува наш идентитет.

Стара зграда Војне болнице где је умро, Фото С. Бабовић

КОРЕНИ "ЦРНЕ РУКЕ"

- НИЈЕ случајно што су Танкосића рањеног пренели у Трстеник, где су имали и сопствену "црнорукачку" и "комитску" инфраструктуру - предочава за "Новости" професор Иван Нешић.

- Трстеник је имао доста следбеника организације "Уједињење и смрт", овде су склониште проналазиле и комите из других крајева. Није потврђено да је са рањеним Танкосићем пристигла и архива "Црне руке". Прича је остала да су документа закопана негде у околини града.

АПОТЕКАР НА УДАРУ ЈАВНОСТИ

ПРЕМА неким изворима, локалне месне власти спомињу се у контексту одговорних што су Аустрогари пронашли раку где је сахрањен војвода Танкосић. Историчарка музејске збирке у Трстенику Јелена Вукчевић каже да је "случај Танкосић" ескалирао када је извесни апотекар Светолик Трајковић споменут у листу "Трибуна", у броју од 29. јуна 1919. у рубрици "Срамни стуб". Наиме, аутор текста Радован Перовић Невесињски прозвао је Трајковића да је Танкосићев гроб "проказао Швабама", па да је од гувермана добио привилегију да има апотеке у Трстенику и у Врњачкој Бањи и декрет да не може бити интерниран. Међутим, лист је био затрпан протестним писмима са адреса најугледнијих Трстеничана, па је 3. јула објављен деманти и извињење апотекару.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ПОВОДОМ ДАНА ПРИМИРЈА: Министар Стефановић са потомцима ратника Србије из Првог светског рата

10. 11. 2021. у 14:41

Друштво

0 28

ЦВЕТ КАО СИМБОЛ СРПСКЕ ПОБЕДЕ: Зашто је Наталијина рамонда постала знамење Дана примирја и сећања на жртве Великог рата

10. 11. 2021. у 10:00

Друштво

0 3

ХИТЛЕР СПАЛИО ПРАВИ ВАГОН У АПРИЛУ 1945: "Новости " у Компјењу, где је копија вагона у коме је потписано примирје 11. новембра 1918.

10. 11. 2021. у 12:00

Друштво

0 0

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Хероје народ затрпао цвећем и сузама - Како је наша војска ослобађала Београд 1. новембра 1918. године

31. 10. 2021. у 12:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације