ИНТЕРВЈУ Љубиша Ристић: Свет да заустави похлепу и пљачку

НА сцену КПГТ ових дана Љубиша Ристић поставио је комад Франца Ксавера Креца "Страх и нада у Савезној Републици Немачкој": вечерас је прва реприза, а разлог да се познати редитељ бави баш овим насловом (насталим 1982. године) је што све "необично личи на сваку данашњу европску, или околну, или овдашњу државу, град или телевизијску реалност, односно ријалити".

Фото З. Јовановић

* За Крецов комад кажете да у доброј мери осликава актуелну ситуацију у свету и код нас? Шта се "поклапа" с овим временом?

- Са нашим добом повезује га, пре свега, забринутост. Слутња да ће доћи до великог таласа незапослености не само у Европи него у читавом свету. Економисти предвиђају да следи необично велика инфлација, као последица свеопштег штампања пара да би се покрили трошкови живота људи који не могу да раде због ове пандемије. Ја сам присталица оних теорија које говоре да читава пандемија, осим што је стварна болест, у исто време је начин на који се решава једна неизбежна економска криза. Била је видљива још 2019. То је згодан изговор који су владе у читавом свету пронашле да ресетују односе у економије унутар појединих држава и између њих. Да није било ковида, можда би читава економија стала...

* Да ли ће се то одразити на даље пуцање шавова Европске уније?

- Па, ЕУ има своју мапу пута у којој ширење тренутно није предвиђено, а главни акценат је на заустављање распадања. Односно, даље свођење ЕУ на блокове унутар ње: блок земаља северне Европе, с друге стране централне Европе, Медитарана. Ту су већ озбиљне расправе, дилеме шта ЕУ да чини и на који начин да реши нарасле противречности.

* Како видите и нас и Европу у постковид времену?

- Не бих се усудио о томе да говорим, јер је крајње неизвесно. Ми морамо на неки начин да освестимо живот у ванредним околностима. Оне ће трајати. Сва срећа да нису ратне околности. У овој епидемији има много пропаганде, много политичких профита. У њој разни вектори сила прозводе за себе различите предности, тако да је тешко разазнати шта се у ствари догађа. Сви се слажу само у једној ствари: да нико не зна праву природу вируса. Треба се вакцинисати, јер је то једина поуздана заштита.

* Кажете да живимо у свеопштем ријалитију?

- Помињем га у контексту једног значајног писца какав је Крец, који није писац ријалитија, али јесте хипер-реализма. Чувен је по томе што је стварни живот и људе довео на сцену, а не драмске ликове. То је оно што је обележило театар 70-тих и 80-тих година. Било је то ново позориште, међутим, везано за историју театра. Ја га зовем новим бароком, а касније су га назвали постмодерном. Паралелно, с Крецом се појавило и нешто радикално ново, загледаност у стварне људе и живот који је директно постао литература. И највиша уметност у позоришту.

* Колико се данас све претвара у ријалити, а поништавају скрупуле и племените емоције, бришу етичке границе?

- Питање ријалитија је питање индустрије производње стварности. У масовним медијима каква је телевизија симулира се једна животна ситуација, доводе стварни људи, стављају у њу по неком сценарију и очекује се од њих да изведу симулацију стварног живота. Зашто мислите да сваки ТВ Дневник било где у свету подстиче неку племенитост? Стварност коју медији производе пропагирајући насиље, ратове, мржњу, конфликте - много је озбиљнији ријалити него ови јадни људи који су затворени, зарађујући неке паре тако што изигравају живот. А други неки људи, гледају их данима и ноћима, завидећи им што живе оно што је њихов идеал: да не раде ништа, да су за то плаћени, да уживају, једу и пију за џабе, имају љубав, секс, свађу и - пажњу милиона људи. Није ријалити највеће зло него оно што се у медијима производи као стварност од које треба да се плашимо, мењамо свој начин живота, мишљење и идентитет...

* Шта је последица свега тога?

- То је глобална појава. Води нас у промену света какав познајемо. Настаје нови свет у коме расту нове генерације за које је све нормално и природно. Једна промена је драстична: у свету више нема медија који заступају емпатију, солидарност, људску срећу. Некад је то постојало.

* Ми у "Новостима" и даље имамо акцију "Најплеменитији подвиг године"...

- Јесте, али то је анахронизам. Кога више брига?! Кога брига за хероје који спасавају неког? Херој је онај који уништава друге, уђе у школу и побије педесеторо деце. Тај је на насловним странама. А човек који је некога извукао из воде или пожара, постоји два сата на порталима и - готово је. Свет се мења незадрживо.

Фото З. Јовановић

* Шта се дешава са човеком који се храни и "подхрањује" лошим вестима?

- Морам да будем циничан: свако негује своју болест. Немојмо се заносити да ће се некога излечити од тога. Људи хрле у оно што обично сматрамо да је њихова несрећа. Одувек је тако. Цела историја светске литературе говори о томе, то је питање људске природе која ради на своју штету. Свет данас, више свесно него несвесно, хрли у све невоље у којима се налази. У похлепу, анималну борбу за превласт над другима. Уз сву пропаганду, демократије то нису решиле, а ни аутократске владавине... И пандемија је једним делом болест, а другим, чиста политика.

* Ко се у свему овоме најбоље сналази?

- Они који имају најбољи преглед ситуације и виде неколико корака унапред, па онда производе стварност која им је потребна да би циљ постигли. По принципу оглашавања: правите неки детерџент, онда на милион адреса шаљете информације људима да им је баш такав прашак неопходан, а продајете га тек кад за њим створите потребу. Исто то раде медији и политика. Сви слојеви друштва баве се производњом стварности, а ми смо се концентрисали на неке глупости, ријалитије. Тобож, то ће нам уништити животе.

* Чији је најбољи преглед ситуације?

- Видите шта је Кина успела да уради тачним и паметним планирањем и предвиђањем шта су могући проблеми, како да их реши и шта је чека у будућности? Видите како је Русија у хаосу у којем се нашла распадом СССР, пратећи кинески пример, анализирала своју ситуацију и пронашла начине да се не исцрпљује у непотербним сукобима унаоколо, да спроводи мирољубиву коегзистенцију, водећи рачуна (као и Кина) о својим примарним интересима? То је за Кину Хонг Конг, Макао, Тајван, а за Русију - Крим, Домбас и све то што историјски сматра својим. С друге стране, постоје земље које чине грешке јер мисле да ће империјалном логиком остварити све своје интересе у било којем делу света. Таква је империја на измаку, САД, или она која се појављује на хоризонту, ЕУ. Обе у потрази за ресурсима и радном снагом .

* Исток је у очигледној предности над Западом?

- Он је у читавој људској историји у предности. Запад је млад, варварски, неук, тако да нема неку нарочиту шансу. На Истоку су цивилизације које трају хиљадама година, а ове нове империјалне заједнице трају тек пет-шест векова. Запад се и данас одржава на технолошкој предности коју је стекао сакупљањем минулог рада у опљачканом капиталу и вредностима. Погледајте само њихове музеје, препуни су туђих драгоцености. Свет мора да избалансира похлепу и пљачку засновану на војној сили, уцењивању и отимању од слабијег.

Фото З. Јовановић

НЕКИМА КОРОНА ДОБРОДОШЛА

* КАКО оцењујете позоришни живот у овим и даље ванредним околностима?

- Мало сам изван свега. Годинама не учествујем у томе. Како би рекао Бранко Миљковић, они који имају свет нека виде шта ће с њим, ми смо се дивно снашли у нашој неимаштини. Моје позориште је мало, сиромашно, маргинално. Иначе, ствари у култури ми изгледају као у свему другом - тражи се корист из ове ситуације. Позоришта која годинама узимају много пара, гледају да што мање произведу. Уз објективне проблеме (глумци им заузети на снимањима серија), пандемија им је феноменално добродошла! Малу продукцију оправдавају ковидом. Нажалост, у малим местима културе и нема: нико им не долази , деца и не виде уметнике...

ШЕЋЕРАНА КАО КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

* СТАРА шећерана треба да постане један велики културни центар?

- КПГТ ће бити само део тог великог комплекса. То је одлична идеја коју је Град одлучио да спроведе, а ја сам је предложио још кад смо ушли у Шећерану. Сада је дошло време да се реализује. Колико знам, 3. децембра Град Београд треба да преузме цео комплекс од десетак хектара колико има свих тих фабрика на Чукарици и да их повеже са пројектима везаним за бивши "Југопетрол", Аду Циганлију, Хиподром, Кошутњак. У средишту свега тога треба да буде - културни центар.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Култура

0 0

"СТРАХ И НАДА" САДА ВЛАДА: КПГТ у нову сезону улази као градска установа културе са комадом Креца

24. 10. 2021. у 15:21

Култура

0 1

СЦЕНА ЈЕ У СУЗАМА: Колеге се опраштају од легенде - Ланету не треба споменик, нити улица, он ће остати у народу!

25. 08. 2021. у 20:13

Култура

0 1

НИКОЛЕ И ВЛАСТЕ ВИШЕ НЕМА, ОСТАВИЛИ СУ МИ БРАНКУ И РАДУ ДА ИХ ЧУВАМ! Љубиша Ристић опростио се од Велисављевића

24. 03. 2021. у 17:20

Култура

2 3

ИНТЕРВЈУ Љубиша Ристић: Свету следи ново дељење карата

08. 12. 2020. у 15:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације