ШАРА СЕ УЧИ ЧАК ПЕТ ГОДИНА: Маја Ћирић (45) најмлађа ткаља ћилима од свега неколико у пиротском крају

У НЕКА прохујала времена девојке нису могле да се удају ако нису знале да ткају и ако у мираз нису спаковале ћилиме и шустикле.

Фото Приватна архива

Данас, овај занат полако изумире чак и у његовом родном крају - Пироту. Да замори прсте, али и не гледа на сат, јер је за само један квадрат ћилима потребно чак месец дана непрекидног рада, у ова времена када је "време новац", пре 15 година, у својим тридесетим, одлучила се Маја Ћирић (45).

И тада, а и сада, најмлађа је ткаља од свега неколико преосталих које су и даље упорне да сачувају традицију пиротског краја. На "Данима банице" у Белој Паланци недавно је награђена трећим местом за најбољу техничку израду.

Од тренутка када је одлучила да седне за разбој до оног када се потпуно препустила магији ћилима, било је потребно веома мало. Ипак, да би испекла занат и у глави прибележила све боје, вуне и шаре, требало је пет година. Чак толико потребно је за "студирање" овог заната.

- Сваки почетак је тежак, али уз доста труда и упорности и подршке породице, успела сам.

Ткање ћилима није нимало лак занат. Али кад једном почнеш да ткаш, заволиш то толико и не можеш да одустанеш. Нешто те вуче ка ћилиму и из тог разлога кажу да у његовој изради има доста магије - објашњава Ћирићева свој пут, за "Новости".

Фото Приватна архива

Њене генерације у ћилимарству готово да нема. Чувају га углавном баке од заборава. За овај занат, као на пример, за кројачки - нема шаблона. Стари ћилим огледало је "новог", а шема се преноси с колена на колено. Ипак, ова традиција се полако гаси.

- Данас је веома тешко да се нађе девојка која жели да научи овај дивни занат. Најмлађа сам жена у Пироту која тка, док најстарија има 82 године. Остало их је баш мало које се баве ткањем. Овом занату прети одумирање уколико се нешто не предузме по том питању - наводи Маја.

Сати и смирујућа енергија ћилимарке уткане у рукотоворину изнедриле су бројне традиционалне мотиве који у дом онога ко их купи или добије на дар, уносе посебну симболику. Ипак, најскупља шара не постоји. Цена искључиво зависи од величине шустикле.

- Сваки ћилим садржи неку аутентичну шару, која има своју симболику. Неке од најпознатијих су корњача, врашко колено, гугутка. Међу најтраженијима је гугутка јер постоји веровање да је симбол радости. Због те симболике сам је одабрала за име занатске радње.

Да узму тупицу у руке и упосле своје прсте однедавно су могли сви посетиоци Музеја Понишавља у Пироту где је Маја приповедала "Причу о ћилиму". Када би завирили иза врата Музеја, она им је осим кустоса, враћала на ћилиму, дашак старих времена.

Ћилим може да израђује свако ко има осећај за уметност, уверавала је посетиоце Маја.

Ипак, за онога ко први пут седне за разбој поред ове веште ћилимарке, непрегледни низ конаца од вуне које треба да се обликују у шару, делује недостижно:

- Могу да се похвалим да су сви посетиоци били одушевљени. Свако је хтео да седне за разбој, ухвати тупицу у руке и покуша да уз моју помоћ продре у процес настајања ћилима.

Омађијани и пуни утисака излазили су из Музеја.

Купци махом странци

МАЈИНИ ћилими лете често авионом у иностранство. И најчешће се купују некоме на дар.

- Највише купују странци и наши људи за поклон. Ипак, спор процес ткања ми не дозвољава да задовољим тржиште. Кад ставим на вагу уложени труд и крајњу цену, добијам веома мало. Сваком производу се максимално посветим што је можда и највећи проблем - објашњава Маја Ћирић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације