Тенис

ХРВАТ О ПРВОМ СУСРЕТУ СА ПОРОДИЦОМ ЂОКОВИЋ: Срђан је псовао мајку српском новинару, а онда рекао нешто што ме шокирало

Новости онлине

11. 03. 2021. у 12:41

ВЈЕКОСЛАВ Паун, новинар хрватског портала "Јутарњи.хр" написао је анегдоту о свом сусрету са Срђаном и Новаком Ђоковићем из 2004. године.

ХРВАТ О ПРВОМ СУСРЕТУ СА ПОРОДИЦОМ ЂОКОВИЋ: Срђан је псовао мајку српском новинару, а онда рекао нешто што ме шокирало

Он се подсетио на један турнир који је Ноле играо у Хрватској и емоција, енергије које је још у том тренутку улагао његов отац у развој будућег светског броја један.

Причу Вјекослава Пауна вам преносимо у целости:

"Негде 17 година раније, на једном маленом и скромном турниру, далеко од бљештавила угледних и доларима богатих познатих имена, догодила се премијера тенисера у Хрватској који ће готово две деценије касније још једном отворити - историјске књиге. Једна занимљива епизода, која се тешко заборавља, одиграла се средином фебруара 2004. године, у хладном мрзлом Загребу, тамо на западу, у Подсуседу, а који је онако исклесан стенама и покривен снегом одавао и дојам - антарктичких услова. Но за мене, тениског новинара почетника, то је био "Аустралијан Опен". Отићи на крај Загреба и с "бундом на себи" гледати тенисере који су тек улазили у професионалне воде. У питању је био "Фјучерс турнир", најнижи ранг, а где се нађе и доста занимљиве екипе...

На улазним вратима би вас дочекао увек насмејани (и данас нажалост покојни) Иво Шкопљанац, водитељ прес-центра тог маленог турнира, а увек у близини био би и Иван Јаковац испред Загребачког тениског савеза, а који су тад "потписивали" два Фјучерса у низу који су означавали и почетак сезоне у Хрватској. Професионалне сезоне, тамо док се још није догодио повратак Индоорса.

Нисам се још ни "паркирао" и бацио око на распоред играња, кад видим испред себе човека од неких 40-ак година како - галами и псује.

- Где је организатор, гдје је супервизор!? Па овде је -40 степени! Па како овде да се игра - грмио је из свег гласа.

Посебна категорија су увек били тзв. "тениски родитељи". Било је ту занимљивих ликова. Од оних који ништа не коментаришу из сенке, до оних који траже столицу да је "зафитиље" на судију јер је њихов син оштећен за један поен.

Меч се завршио и поменути господин долази за наш сто. Упознајемо се, каже да се зове Срђан Ђоковић, а за њим долази и његов син Новак Ђоковић. Управо је победио Уроша Вицу, тад 267. тенисера света и била је то велика ствар за њих. Не сећам се кад сам тад виђао српске тенисере у жребовима, последњи њихов велики тенисер био је Слободан Живојиновић који осамдесетих био полуфиналиста Вимблдона.

- Ајде, Ноле, једи ту банану - каже му отац, а он мирно и пристојно гули ту банану и још онако врућ размишља о победи.

Тата Срђан сав поносан окреће неки број на свом телефону и удаљава се мало даље од нашег стола и води занимљив разговор. Био је гласан, довољно гласан да све чујемо...

- Мој син је управо изборио полуфинале на Фјучерсу у Хрватској! - једна од првих реченица је које је сав узбуђени тата Ђоковић изреферирао тамо неком новинару у Србији.

- Шта? Маму вам ј*бем, да вам ј*бем! Сви ћете ме звати једног дана када Ноле буде први тенисер света - одбрусио му је и поклопио.

Да, догодило се то пре 17 година у подсуседском тениском центру. Тад сам, најискреније могу то признати, помислио само једно:

- О не, још један луди тениски родитељ.

Али овај човек није био нимало луд. Седам година касније његов Новак ће да постане први тенисер света, а тачно 17 година касније ући ће у књиге светских рекорда као тенисер с највише недеља у историји на светском броју 1.

Српски новинар? Занимљиво би било сазнати ко је био с друге стране мреже, ко је то тако бахато одбрусио Срђану Ђоковићу, али никако му се не може замерити.

Јер тенис је, тад те 2004. године, био за Србију у категорији "егзотичних" спортова. Можда је прегруба реч за бејзбол, али земља која је била позната по фудбалерима, кошаркашима, рукометашима, одбојкашима... није баш тад "признавала" тенис, па је тамо неки позив "неког тате Ђоковића", чији је син управо ушао у полуфинале 10.000 долара вредног Футуреса, а при чему је он сам зарадио шест АТП Бодова и 720 долара била дочекана можда и с - подсмехом.

- Запамтиће ме они, запамтиће кад Ноле буде први на свету - мрмљао је у браду још неко време.

Запамтио сам га и ја, јер не толико пуно година касније, већ на УС Опену 2005. године, срели смо се опет уз тврде терене Флашинга. Играо је против Марија Анчића и победио га у сусрету другог кола и то као 97. тенисер света.

Визија једног родитеља максимализовала је свој потенцијал, јер не само да је неколико година касније постао први тенисер свијета, већ број 1 најбољи у историји. И то од ове недеље, с 311 недеља након што је престигао Роџера Федерера у још једом рекорду. А једна успутна епизода у Новаковом развоју, његов деби у Подсуседу, остаће запамћен и препричаваће се. И морало је ваљда бити бурно и дојмљиво, као и цела његова перфектна каријера која траје и даље..."