Тенис

УМЕСТО ВИСОКОГ ЛЕТА - СТРМОГЛАВИ ПАД: Нису сви први пикови са НБА драфта направили каријере какве су им предвиђане

Грујица КЕЛИЋ

09. 07. 2022. у 17:59

ОД 1947. до данас, колико траје историја НБА драфта, изабрано је укупно 75 првих пикова и требало је, по проценама шире кошаркашке јавности преко Атлантика, да буду предводници својих генерација и неки од водећих играча у најјачој кошаркашкој лиги света.

УМЕСТО ВИСОКОГ ЛЕТА - СТРМОГЛАВИ ПАД: Нису сви први пикови са НБА драфта направили каријере какве су им предвиђане

Међутим, не поклопи се баш увек све по очекивању, тако да је много тих "будућих звезда", уместо на врху, остало на дну листе највећих који су играли игру под обручима.

Доста је кандидата који "заслужују" да им се име прикаже у овом одабиру, али да не бисмо баш залазили у праисторију драфта, позабавићемо се "обећаним момцима" новијег датума".

У последњих десет година, име број један на скали неостварених првих пикова је дефинитивно центар Ентони Бенет, којег је 2013. изабрао Кливленд. Канађанин се по проценама аналитичара сматра вероватно и најлошијим пиком свих времена, пошто је по доласку у Лигу, у руки години постизао просечно по мечу 4,2 поена и три скока у 52 одигране утакмице. Успео је да "потраје" само четири сезоне у НБА пре него што се окренуо другим опцијама. Играо је у само 151 утакмици, постизавши у просеку 4,4 поена и 3,1 скок по мечу. Касније је срећу покушао да пронађе у Европи, наступајући за турски Фенербахче, који је тада предводио Жељко Обрадовић, са којим је чак успео да освоји Евролигу 2017. године. И у истанбулском клубу је пак имао неприметну улогу на паркету, после чега је потписао за израелски Хапоел из Јерусалима, док је данас члан Каошинг Стилерса са Тајвана.

Још један неуспели драфт пик новијег датума јесте и Грег Оден из 2007. године. "Хајп" око горостасног центра био је стратосферски пошто је одвео универзитет Охајо до финала националног првенства. Сматран је играчем који мења франшизу и који се појављује једном у генерацији, тако да га је Портланд изабрао да се придружи Брендону Роју и Ламаркусу Олдриџу, због чега су навијачи почели да сањају о НБА титули. Оденова почетничка сезона завршила се пре него што је почела, јер је имао операцију микрофрактуре колена. Вишеструке операције довеле су до тога да је пропустио целе три сезоне и да је играо у само 82 утакмице током пет сезона са Блејзерсима, а каријеру је окончао већ 2016. Колико је то била лоша процена најбоље показује то што је као други пик те године изабран Кевин Дурент, данас један од најбољих кошаркаша у лиги.

Суноврат у одабиру првог пика се догодио и 2001. када је у Вашингтон стигао Кваме Браун, још један играч на позицији пет. Наводно је Браун рекао тадашњем тренеру Визардса Дагу Колинсу да неће пожалити ако га изаберу, што је аминовао и тадашњи председник "чаробњака" Мајкл Џордан и учинио Брауна првим избором број један који је изабран директно из средње школе (други био Леброн Џејмс 2003). Визардси су тада могли да изаберу Пауа Гасола, Тајсона Чендлера, Тонија Паркера, Џоа Џонсона или Зека Рендолфа. Браун је играо 12 сезона у лиги, просечно постизао само 6,6 поена и 5,5 скокова по утакмици са осам различитих тимова пре него што је 2013. окачио патике о клин.

У језиво лош избор спада и Мајкл Оловоканди, после легендарног Хакима Олаџувона други Нигеријац који је биран са прве позиције. ЛА Клиперси су 1998. драфтовали Оловокандија пре Винса Картера, Дирка Новицког и Пола Пирса. Почео је да игра кошарку са 18 година и наставио је даље на Универзитету Пацифик. Никада није био ни близу да испуни свој потенцијал, никада није постигао више од 13 поена по утакмици током једне сезоне, а каријеру је завршио 2007. са просеком од 8,3 поена и 6,8 скокова по утакмици.

Углавном је било грешака са центрима, међутим, ту и тамо се доносила лоша процена и са играчима на спољним позицијама. У скоријој прошлости издваја се Маркел Фулц, којег је Филаделфија 2017. изабрала као првог пика. Севентисиксерси су, након година осредњости, имали велика очекивања да се врате у плеј-оф први пут од 2012. године.

Такве су наде полагали у њихово ново језгро које су чинили Фулц, Џоел Ембид и Бен Симонс. У својој првој утакмици регуларне сезоне, новајлија је постигао 10 поена, уз три скока и једну асистенцију за 18 минута на терену. Међутим, није прошло много времена пре него што је повреда рамена - названа "неравнотежа мишића лопатице" - толико покварила његов шут да је шутирао само 33 одсто из игре. После периода опоравка, уследила је дебата између спортских аналитичара и организације о томе колико су његови проблеми са шутем били, у ствари, психолошки, а не физички. Сам Фулц је касније разјаснио да се радило о повреди која га је спречавала да нормално игра кошарку. Успео је да се опорави од тога, од 2019. је део екипе Орланда, а прошле сезоне је просечно постигао 10,9 поена по мечу, уз 4,8 асистенција и 3,2 скока.

Миличић изабран одмах после Леброна
НА чувени драфт се кроз време пријавило и безброј кошаркаша из Србије, а међу 35, колико их је до сада изабрано са неке од 60 позиција, највише рангирани је свакако Дарко Миличић, кога је 2003. Детроит изабрао са друге позиције, одмах иза Леброна Џејмса.

Gенерални менаџер Пистонса, Џо Думарс је имао избор између Кармела Ентонија, Двајна Вејда, Криса Боша и Миличића. Изабрао је високог Србина, за кога се сматрало да је следећи Дирк Новицки.

Момак који је у НБА лигу дошао из вршачког Хемофарма се ретко дизао са клупе, играјући у 71 утакмици у прве две сезоне, а у својој другој је чак успео да освоји и шампионски прстен. Миличић је имао просек у каријери од шест поена по утакмици и 2,9 скокова, а наступао је за шест тимова у 10 сезона, пре него што је 2012. рекао збогом кошарци.

Џордан 3. Брајант 13.

НАРАВНО, далеко од тога да су сви први пикови били разочаравајући. Штавише, много је већи проценат оних који су били пуни погоци, као што су Карим Абдул Џабар (1969), Меџик Џонсон (1979), Хаким Олаџувон (1984), Патрик Јуинг (1985), Шакил О'Нил (1992), Ален Ајверсон (1996), Тим Данкан (1997), Леброн Џејмс (2003), Кајри Ирвинг (2011), Карл Ентони Таунс (2015)...

По многима и најбољег кошаркаша свих времена Мајкла Џордана је 1984. године изабрао Чикаго као трећег пика (иза Олаџувона и Сема Боувија), док је покојни Коби Брајант 12 година касније био тек 13. пик ког је селектовао Шарлот и који га је одмах послао у ЛА Лејкерсе. Занимљиво, тачно после Брајанта је са 14. позиције те године у Сакраменто драфтован наш Пеђа Стојаковић, којем се касније у Кингсима прикључио Владе Дивац, који је добио отпусну листу из Лејкерса баш због Брајанта, надолазеће звезде лиге.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације