СУРОВА ЖИВОТНА ПРИЧА НЕКАДА НАЈВЕЋЕ НАДЕ СРПСКОГ ТЕНИСА: Побеђивао Федерера и Сафина, а онда га је хероин узео под своје

Новости онлине

14. 09. 2021. у 11:00

ТЕНИС је ових дана био једна од главних тема у Србији. Наравно, све због Новака Ђоковића који је био на прагу да још једном оствари спортску бесмртност и да своје име упише у историју према још једном критеријуму.

СУРОВА ЖИВОТНА ПРИЧА НЕКАДА НАЈВЕЋЕ НАДЕ СРПСКОГ ТЕНИСА: Побеђивао Федерера и Сафина, а онда га је хероин узео под своје

Фото: Принтскрин

Иако није успео да освоји календарски гренд слем, Ђоковић остаје и даље број један у свету и највећи свих времена. Али, оно што можда многи не знају, и пре Ђоковића Србија је имала једног веома талентованог младића коме су предвиђали светску славу.

Нажалост, није успео да направи озбиљну каријеру, а за све је крив хероин. 

Многи не знају његово име - Никола Гњатовић. Пре извесног времена је у једном интервјуу отворио душу и испричао како због дроге није успео да буде велико име српског, а можда и светског тениса. А, кажу упућени, био је вансеријски таленат. Ово је његова животна прича.

- Рођен сам у Београду, на Врачару 1979. године. Мајка, отац и старија сестра били су моја породица која је живела нормалним животом и у љубави и пажњи се никада није оскудевало. Испред наше зграде налазили су се фудбалски и тениски терен и ја сам буквално са прозора свакога дана гледао и фудбалере и тенисере и заволео ове спортове. Ипак, тенис ми је некако ушао под кожу и са непуних седам година уписали су ме у тениски клуб Кошутњак - каже на почетку своје исповести Никола.

Било је довољно само три месеца да у маленом дечаку тренери препознају огромни потенцијал.

- Драган Шерер, мој први тренер, предложио је да одем на турнир у Пореч и то је био храбар потез. На изненађење свих ја сам тај турнир освојио. У Поречу ме је приметио чувени тренер Горан Бубањ и доводи ме у Партизан. У Партизану постајем шампион државе у узрасту до десет година, а иза мене су била и таква имена попут Ива Карловића и Ивана Љубичића. Све до осамнаесте године био сам првак државе у свим узрастима. У то време сам на тренизима побеђивао и Ненада Зимоњића, који је три године старији од мене - каже Никола за "Аферу".

Фото: Принтскрин

 

Како каже, пошто су га у Партизану "преварили за професионални уговор", он напушта клуб и прелази у Звезду.

- Готово као сина ме је прихватио директор клуба Слободан Војиновић и у Звезди остварујем највеће успехе: био сам првак Југославије до 18 година у синглу и у дублу, а то сам остварио са 16 година, сениорски шампион државе два пута заредом… - прича Гњатовић.

Успева Никола да заигра чак и на Вимблдону, али тада већ крећу проблеми, првенствено финансијске природе.

- Испао сам одмах на старту оба пута, и 1996. и наредне 1997. године, само зато јер нисам имао финансија да бих могао да се припремам за травнату подлогу. Ипак, и поред тога на Вимблдону су сви приметили мој велики таленат. Године 1998. од стране Спортског друштва Црвена Звезда изабран сам за спортисту године и добио сам сат на поклон. Играо сам и за Дејвис куп репрезентацију Србије против Турске и Марока. Са мном су тада у репрезентацији били и Типсаревић, Вемић и Тошић. Пре тога сам у јуниорској конкуренцији побеђивао Марата Сафина и Фернанда Гонзалеса, а Роџера Федерера сам победио на једном тренингу. Нема ко ми тада није предвиђао сам светски врх - присећа се Гњатовић.

После краткотрајног боравка и играња у Барселони долази 1999. година и НАТО бомбардовање. Гњатовић се враћа у Србију.

- Хтео сам да будем уз родитеље и свој народ кад је најтеже. У Барселони се иначе нисам снашао како сам желео, првенствено јер нисам пронашао одговарајуће спонзоре. У међувремену, до почетка 2000. изгубио сам и пуно поена на АТП листи. Постао сам спаринг партнер Јелени Јанковић и потписао сам уговор са компанијом Хеад, са којом је уговор имао и Горан Иванишевић. Добијам понуду од клуба Прохема из Брчког да будем тренер и одлазим у Босну. Тамо сарађујем са колегом и пријатељем који је био зависник од опијата, али ја то тада нисам знао - присећа се Гњатовић.

Како истиче, дружећи се са њим није издржао и први пут је узео хероин када је имао 21 годину.

- Тада креће мој пакао. Упадам у дугове, у тешке наркоманске кризе, почињем да крадем не бих ли дошао до дроге. Покушавам да се и даље бавим тенисом, али ми не иде. У то време ми се и породица распада, у животу ми је потпуни хаос. Више од десет пута сам био у болници. Пуних 17 година сам пролазио кроз страхоте које дрога носи са собом. Био сам ипак упоран и нисам хтео да дозволим да ме та пошаст победи. Кроз клиничко лечење и терапије успео сам да се изборим и сада сам већ три године потпуно чист. Тенис нисам заборавио, али ме боли што су поједини пријатељи и колеге изгледа заборавили мене - рекао је тада Гњатовић.

Фото: Принтскрин

 
 

Према његовим речима бивши играчи и колеге говорили су родитељима деце коју тренира да је бивши наркоман и да не треба да децу воде код њега да их учи тенису.

- А ја никада, и када сам у најтежим кризама био, нисам диловао дрогу нити бих иједном детету дао дрогу, пре бих себи руку одсекао! Тенис нисам заборавио, умем да препознам талентованог клинца и за разлику од деведесет посто тренера уколико видим да мали или мала нису талентовани за тенис ја то родитељима одмах кажем, а не лажем их да им је дете екстра потенцијал не би ли им узео што више пара за тренинге - рекао је Гњатовић.

Никола на сву срећу има око себе и оне који поштују његову жељу да се као тренер врати тенису.

- Има дивних људи који су ми помагали и помажу ми још увек. Ту је већ поменути директор ТК Црвена Звезда Слободан Војиновић, затим бивши селектор Богдан Обрадовић. Ту је и рекреативац Влада Бекчић са којим већ три године радим једанпут недељно, који је диван човек и пријатељ, много ми је пута помогао, и кад нисам за лекове имао он ми их је куповао. Морам да поменем и да се јавно захвалим и Пери, власнику кафеа у насељу Гај код мене у Барајеву, знао ја да ми помогне кад ми је најтеже било. Није ми лако, негујем болесну мајку, недавно је кров на кући почео да нам прокишњава, поправка не кошта баш мало. Не тражим никакву милостињу, само да ми се омогући да могу да живим од свог рада - напомиње Гњатовић.

(Мондо)

БОНУС ВИДЕО

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти

ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти

БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.

22. 11. 2024. у 18:36

Коментари (0)

АНЋЕЛОТИ НЕМА ДИЛЕМУ: Мбапе је срећан у Реалу, показаће квалитет