МИЛКА БАБОВИЋ ЈЕ БИЛА ПОСЕБНА: Глас који смо сви волели

НЕМА више ни Милке Бабовић, легендарне телевизијске спортске новинарке, још једне жртве немилосрдног вируса корона.

МИЛКА БАБОВИЋ ЈЕ БИЛА ПОСЕБНА: Глас који смо сви волели

ФОТО: Јурица Керблер

Умрла је у Загребу, у 93. години, након што је готово три месеца у болници водила битку за живот.

Када смо је последњи пут посетили у њеном загребачком стану препуном књига о спорту била је то још она "стара Милка", храбра, оптимистична и ведра. Године су донеле проблеме, пре свега са видом и жалила се само што не може више да чита. Причала је о одлагању Олимпијских игара у Токију због епидемије, која је захватила свет, фудбалу, свему и свачему, а глас јој је био тако препознатљив из времена док је на телевизији коментарисала спортске догађаје. Они старији памте је по непоновљивим преносима клизачких такмичења када смо сазнали што је то двоструки и троструки аксл, а госпођа Милка је као искусна репортерка имала у малом прсту и све друге спортове.

"Хоћеш да ти покажем део моје богате документације о спорту у бившој Југославији", питала је и донела бројне фасцикле уредно сложене, већ тешко се крећући због тешке повреде коју је задобила пре неколико година када ју је ударио аутомобил. Са пуно љубави сећала се оних златних година југословенског спорта, својих ментора и колега Хрвоја Мацановића, Младена Делића, рада у редакцији са младим када је било и пуно весеља, али и "строге Милке" која би љута бацала писаћу машину.

Рођена је у Скопљу, школу је похађала у Сарајеву, живела у Руми и Београду, а студије завршила у Загребу. Свих се тих средина на "брдовитом Балкану" сећала са сетом и уважавањем, за сваког ко је на неки начин одредио њен живот говорила је са симпатијама. Болно је доживела распад бивше државе, а тврдила је да се свагде осећала и осећа добро.

"Отац ми је био Црногорац, мајка сремска Немица, мој деда ратовао је са Турцима, а деда по мајци био је аустроугарски официр у Загребу. Свега је ту било". Оца су јој усташе одвеле у заробљеништво, породицу отерали и једино што није волела био је национализам и националисти. "Отворена сам према свима, нисам ни једне народности".

БЕЗ ИСТИНЕ НЕМА ДОБРОГ НОВИНАРСТВА

МИЛКА Бабовић је у свом последњем интервјуу "Новостима", 2. новембра прошле године, истакла да ју је у спортско новинарство увео Хрвоје Мацановић, да су почели у веома скромним условима. Нагласила је и да јој је љубав према књизи била најбоља улазница за новинарство.
- Данас се много тога променило, новац је у првом плану, али без истине нема ни доброг новинарства - подвукла је Бабовићева.
Милка је имала богату архиву и зато је за "Новости" истакла и:
- Волела бих да све што поседујем заврши у правим рукама, јер имам заиста занимљив материјал који говори о историји спорта на овим просторима.

Док смо седели у скромном стану у којем је увек са поносом показивала једну од првих полица израђених у "Икеи", осетио се Милкин ведар дух. Када би отишла до оближњег ресторана сви су је препознали, њен глас људи су памтили, а срдачно је разговарала са сваким ко јој је пришао. "Понекад ме млади питају како успети у спорту и онда им испричам моју причу када сам се почела бавити атлетиком и први пут учествовала у кросу у Сремској Митровици. Треба само упорности", говорила је Милка која је освајала медаље у дисциплинама у атлетици.

"Заправо, није ми спорт помогао да останем витална, већ пре свега оно што сам научила од родитеља. Мој отац, син сточара, и моја мајка говорили су ми да треба бити скроман и тако се односити према животу када ти је добро и лоше. А свега је било и у мом животу".

Како то код нас буде, старост Милке Бабовић била је у сиромаштву, са скромном пензијом и понекад је добила неки мали хонорар за текстове у новинама. Није се жалила, довољно јој је било да је окружена својим књигама, успоменама, старим новинама. Борбени дух јој је остао до последњих дана и када је отишла у болницу на прегледе и добила корону. Да треба исказати борбеност научила је и у животу кроз спортско новинарство у којем су доминирали мушкарци. У том мушком свету Милка се и те како снашла, без обзира што су многи коментарисали да је "пратња" колегама на спортским такмичењима.

"Касније су ме поштовали јер ми никада није пало на памет да нешто измислим, да извештавам сензационалистички. Људи желе тачност, прецизност, да новинару могу да верују".

ФОТО: Јурица Керблр

Новинарство је одредило њен живот, а њен супруг Жарко Сусић био је један од најугледнијих хрватских новинара. Деце, нажалост, нису имали и Милка је због тога била јако тужна. Али је зато имала бројне обожаваоце који су пратили њено преношење клизачких такмичења, када је коментарисала и хаљине клизачица. "Можда и нисам била права новинарка, догурала сам преко деведесет а немам чир на желуцу", говорила је уз смех. Није волела да је се назива легендом спортског новинарства.

"Каква легенда, само сам поштено радила свој посао. Сметало ми је и када су ми знали рећи да су гледаоци више слушали мене, него гледали клизање".

Одлазећи из стана госпође Милке договорили смо један велики интервју у којем би открила непознате детаље из свог приватног живота. "Нема ту баш неких пикантерија, али има пуно занимљивих особа које сам упознала". Нажалост, није било прилике, разне старачке сметње госпођу Милку одвеле су у болницу из које се није вратила.

Запратите Новости спорт на Фејсбуку

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСИЈА СЛАВИ: Укидају се санкције које су Русе посебно болеле!

РУСИЈА СЛАВИ: Укидају се санкције које су Русе посебно болеле!

РАТ у Украјини, односно "специјална војна операција" како то Русија назива, поново је за једну од споредних ствари изнедрио и спортски потез. Најновије вести на тему "спортске санкције Русима" стижу из света спортова на леду, за које је досад важила апсолутна забрана за учешће руских екипа, а и појединаца.

23. 12. 2024. у 12:27

Коментари (2)

РУСИЈА СЛАВИ: Укидају се санкције које су Русе посебно болеле!