ЗЛАТО ЈЕ ВЕЧИТА ЖЕЉА: Александра Узелац, једна од наших најталентованијих одбојкашица, нада се да ће 20. рођендан прославити на ЛОИ у Паризу

ЛЕПШИ поклон од тога да 27. јула у Паризу прослави свој 20. рођендан не би могла да пожели Александра Узелац. О Олимпијским играма маштају сви спортисти, а на њиховом почетку одувати свећицу са торте, уз жељу да се кући врати са златом, било би остварење сна једне од наших најталентованијих одбојкашица. Младој Зрењанинки је у овом тренутку циљ да се наметне, као прошлог лета, селектору Ђованију Гвидетију, како би нашла своје место у авиону за француску престоницу.

фото volleyballworld.com

Нашим дамама, које су више пута покориле Европу и свет, једино недостаје олимпијско злато. Имају сребро из Рија 2016. и Токија 2021.

- Није оптерећивање, то је за нас уживање, јер сви ми спортисти сањамо Олимпијске игре. Не осећамо никакав притисак, јер то је нешто што ми желимо, волимо, за шта тренирамо - прича за "Новости" Александра Узелац.

Не оптерећује се ни конкуренцијом у репрезентацији.

- Овог лета ће бити баш јака, бар што се тиче нас примача. Кога год да поведе у Париз, тренер неће погрешити, јер су нијансе између нас, тако да која год оде то је најбоље што Србија има - истиче Узелац.

А и противници на Играма биће снажни...

- Конкуренција је увек много јача него на било ком такмичењу, поготово што ће екипе доћи у најбољим саставима, са истом жељом, као и ми, да узму злато - сматра Узелац.

Легендарни Вања Грбић је недавно рекао да би волео да женска селекција узме злато, уз опаску сад или никад...

- Баш тако. Мислим да оваква екипа никад више неће моћи да се окупи. Не мора да значи никад, али скоријих година у оваквом саставу тешко ћемо играти, тако да је заиста сад или никад - истиче Узелац.

После Париза следи смена генерација, а очекује се да Александра буде један од лидера нове Србије:

- Мислим да ће до тога доћи, јер имамо искусну и јаку екипу. Биће ми жао ако једна од њих престане да игра, јер то су све наши идоли, уживам док тренирам са њима и учим од њих... Али, то је спорт. Ми млађе смо доста научиле од њих, мислим да ћемо моћи да се носимо са тим и да водимо репрезентацију после њих.

Само питање је да ли бисмо сада причали са Александром о одбојци, да су њене другарице из основне школе отишле да тренирају неки други спорт.

- Почела сам да вежбам када сам била у четвртом разреду. Моје другарице су отишле на одбојку, ја сам хтела да идем са њима, почела сам да тренирам у клубу Багљаш 023, свидело ми се и остала сам. Приметио ме је и тренер, који ме је у договору са мојим родитељима пребацио код старијих девојчица, што ме је још више мотивисало - сећа се почетака Александра.

Случај је хтео да је у истом клубу поникла и легендарна Маја Огњеновић...

- Нисам имала узора, нисам ни због кога почела да тренирам одбојку. Нисам је нешто ни пратила, све је почело спонтано. Имала сам срећу да је Маја играла у истом клубу, да је долазила на наше летње кампове, била специјални гост, дружила се са нама, ту смо се и упознале. Почела сам мало више да је пратим, да учим о њој, свидела ми се - прича Узелац.

Признаје Александра да се осећа разлика у годинама између ње и Маје, али и да је то велики плус.

- Види се по њеном искуству, размишљању, колико је она зрелија од нас млађих. Али, Маја се стварно труди да нам пренесе знање, да нам да подршку, јер је и она ушла млада у репрезентацију, зна колико то значи.

Са 16 година напустила је родни Зрењанин и преселила у лајковачки Железничар.

- То је моја најбоља одлука. Искочила сам, напредовала, ушла у професионални свет, ту је почела моја каријера. Никад не бих заменила Лајковац и сматрам да је то најбољи одбојкашки клуб у Србији.

Признаје да није било лако одвојити се од породице са 16 година...

- Али, знало се зашто, имала сам свој циљ у Лајковцу, тамо смо сви били као породица. Ништа ми није фалило, брзо сам се привикла - каже Александра.

Те 2021. године као 16-годишњакиња дебитовала је за репрезентацију у Лиги нација, која је цела одиграна у Риминију.

- То је било у време короне. И толико сам тога научила то лето, баш ми је много значило. Следеће године нисам била због операције, али сам се прошло лето вратила, заиграла на ЕП, тако да се надам да ћу ове године бити на Олимпијским играма - прича Александра.

Прошле године, са 19 година се отиснула у иностранство. Доказала се у земљи одбојке, Бразилу, била љубимица навијача Флуминенсеа из Рија...

- Играчки ми је баш значило због искуства, јер је лига много јача од наше. Важно ми је било да видим колико могу у таквој конкуренцији. Мислим да сам доста научила у Бразилу, да сам бар један корак испред него што сам била прошле године.

Али, имала је и трауматична искуства, када су је два пута пресрели на улици криминалци, када је осетила пиштољ на челу...

- Толико сам причала о томе, да више не желим да се подсећам. Било и прошло, завршило се хвала Богу добро. Шта да радим, то је једно више искуство. Сигурно је да се засада нећу враћати тамо. Опоравила сам се, чим сам дошла кући то је све отишло у прошлост.

У новој сезони играће за турски Зерен.

- Са мном ће бити и Бранкица Михајловић. Драго ми је што ћу играти турску лигу, јер је једна од најјачих на свету - каже Александра.

Стопама великана из Зрењанина

- ЗРЕЊАНИН је град спорта, избацио је толико великана, освајача медаља. И драго ми је што могу да идем њиховим стопама и надам се да ћу имати бар упола медаља и да ћу представљати земљу као они. Мислим да идем добрим путем - каже Александра.

Слободно време уз породицу

- НЕМАМО баш пуно слободног времена, тако да га проводимо са породицом, код куће што више можемо. Волим да возим бицикл, да слушам музику, читам књигу, кувам. Што се музике и књиге тиче, ту нема правила. Ја све волим, шта год да пустите или коју год књигу да ми дате ја ћу прочитати и послушати, тако да код мене нема правила.

Више сам спортски тип

АЛЕКСАНДРА каже да воли моду, али...

- Нисам толико у свету моде, колико могу пратим, нарочито италијанску, турску. Искрено, више сам спортски тип. Наравно, волим да носим хаљине, да се сређујем као свака жена, али најлепше ми је када обучем тренерку,и широку мајицу.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације