ПОВЕРЕЊЕ ЈЕ КЉУЧ УСПЕХА: Никола Грбић са одбојкашима Пољске прошле године освојио све што се могло освојити

ИМА нека тајна веза између Николе Грбића и Пољака. Легендарни српски одбојкаш и некадашњи селектор "орлова" на трен је освојио срца бело-црвених. Најпре је са Заксом 2021. покорио Европу, а онда је репрезентацију довео до првог места на светској ранг-листи. После светског сребра у 2022, у 2023. је био неприкосновен: на импресиван начин освојио је Европско првенство, Лигу нација и визу за Олимпијске игре у Паризу. А у Граду светлости напашће злато...

ФОТО: Профимедиа

- Прошла година је биле екстремно напорна. Све се лакше подноси када имаш резултат и када направиш оно што смо ми направили. Рад је био тежак, велико одрицање, нон-стоп одвојен од породице. Док сам водио Србију, могао сам кад год сам био слободан да скокнем до куће да се видим са супругом, синовима. Сада у Пољској то није било могуће, видимо се једном у месец и по, на два дана, ако успемо. Са те стране било је баш напорно - прича у телефонском разговору за "Новости" Никола Грбић.

Када је преузео кормило Пољске, добио је задатак да освоји олимпијско злато.

- То желимо и они и ја. Нема ту никакве тајне, што не значи да ће бити лако, без обзира на то што смо имали добро лето 2023. То се све брише, то сам заборавио, сада је у фокусу мог штаба и мене да видимо шта треба да урадимо да бисмо наставили да играмо овако и да будемо што је могуће боље припремљени за Игре, да се у Паризу појавимо у најбољој могућој форми - истиче Грбић.

На опаску да је промењен систем такмичења, Никола одмахује руком:

- Они нон-стоп мењају, од система квалификација до турнира. За последње три Игре биле су различите формуле квалификација, не знам шта се крије иза тога, не знам зашто то раде. По мени, стари систем је био добар. Међутим, убеђен сам да ће овај олимпијски турнир бити најјачи у историји, јер ће учесници бити најбоље екипе са светске ранг-листе. Окупиће се најквалитетније селекције, које годинама праве резултате, тако да мислим да ће бити веома тешко да остваримо циљ који смо заједно зацртали. Мислим да треба да смо тога свесни и да се потрудимо да урадимо све што је у нашој моћи да дођемо максимално спремни и да одиграмо најбоље што можемо.

Пада у очи да Никола понавља са Пољацима подвиге које је остварио са репрезентацијом наше земље као играч и као селектор. Био је вицемашпион света, европски првак, победник Светске лиге, у клупској каријери има две европске круне. Остало је само да понови подвиг из Сиднеја када је са плавима био олимпијски победник.

- Објективно свој највећи тренерски успех остварио сам са Пољском. Ван Пољске, ја сам са Србијом освојио три медаље и са Перуђом Куп Италије. Надам се да ћемо тако и да наставимо. Мени много прија рад са њима, рад са овим момцима, са федерацијом, са мојим штабом. Мислим да смо нашли добру хемију, да добро функционишемо и заиста сам презадовољан како људи реагују, како разумеју и како једноставно прихватају своју улогу, начин рада. То је одлична подлога за прављење нових трофеја, резултата... То ми много прија, јер се труде да ураде оно што највише и најбоље могу да би остварили жељени резултат - подвлачи Грбић.

Чини се да је Грбић у Пољацима нашао "сродну душу", да су од првог дана на "истој таласној дужини"...

- Мислим да је то истина. Разумемо се, они схватају шта ја радим, зашто и како то радим, апсолутно су са мном у томе, разумеју ме. Сјајно је када радиш са сарадницима који су максимално посвећени, који су вредни, радни, верују у оно што радиш, што проповедаш. Стварно ми прија рад тамо.

Грбић је свестан да му је много помогао рад у Закси, коју је преузео 2019, после растанка са Србијом. На челу клуба тада је био садашњи председник Пољске федерације Себастијан Свидерски, који је и довео Николу на кормило бело-црвених.

- Себастијан је стварно био убеђен да сам ја прави човек за то, имао је потпуно поверење у мој рад. Ми смо увек имали отворен однос и ја сам био јасан у погледу мојих ставова и веровања и свега осталог. Себастијан је био врло коректан, разумео је све, уосталом, он је бивши играч и бивши тренер. Те ствари имају, по мени, велики утицај. Знате како, он је био тај од кога је зависило да ли ћу бити ту или не, он је веровао у мене од првог момента. Када се кандидовао за председника замерили су му што је рекао да ако буде изабран да ће наредни селектор бити Никола Грбић... По мени, то међусобно поверење које имамо и однос који имамо нису се променили ни за секунд у односу на рад који смо имали у клубу. Мислим да је то основа нашег успеха који смо направили. Не меша ми се апсолутно ни у шта. Могу да радим онако како ја мислим, како осећам, како мислим да треба и у том смислу имам апсолутно његову подршку.

Осим знања, квалитета, среће, потребна је и таква сарадња...

- Ја то поверење нисам имао у Србији. То је нешто што је мени фалило у Србији... Дође до оног резултата у Барију (оп. неуспех у квалификацијама за ЛОИ у Токију) ти си крив, ћао. Не бежим ја од одговорности, никад нисам, пуно пута сам у каријери био у таквој ситуацији, то је део нашег света, немам ту илузију. Међутим, нисам осећао подршку коју овде апсолутно осећам. Не пада ми на памет да износим било какав прљав веш. Само знам да сам се на моменте питао: "Шта ће теби ово у животу да радиш са људима који ти не верују, који не желе да будеш ту"... То што сам имао у Србији не може да се мери са оним што имам сада у Пољској.

Ипак, Никола је показао да је способан да се дочека на ноге.

- У једном моменту сам за три месеца добио два отказа. У Верони и Србији. Отишао сам у Заксу и направио то што сам направио. Свестан сам да је отказ саставни део живота тренера, да је то нешто што ће пре или касније да ти се деси. Не бежим од тога. Свестан сам колико вредим, свестан сам колико знам, ако се поклопе коцкице, па успем да радим ствари са људима који верују у оно што радим, супер. Ако се то не деси, опет супер. Зато што ја нисам сујетан, да кажем ја сам тај који не греши никад, безгрешан. Сви ми грешимо, има ствари које радимо добро, ствари које не радимо баш најбоље и то је за мене ок. Једноставо, свестан сам својих вредности. И данас сам на моју срећу дошао у ситуацију да бирам с ким ћу да радим.

Признаје да се доста променио од 2014, када је из дреса ускочио у одело и постао тренер Перуђе. Следеће године постао је и селектор Србије.

- То нема везе са мном који сам сада. То је нека друга особа. Од тада сам много научио, променио сам се много, једноставно, схватио сам много ствари које су веома важне у тренерском послу. То што сам некад био играч и шта сам остварио као играч, одбојкашима које вежбам можда ништа не значи. Међутим, када почињем да освајам трофеје као тренер, почињем да добијам кредибилитет и као тренер. Напредовао сам пуно, јер сам нон-стоп радио на себи, стално сам се трудио да научим из пораза, да научим из ствари које нисам урадио како треба, трудио сам се да те ствари променим. То радим и дан-данас. Тако да тај Никола из 2014. и данас, то су потпуно друге особе.

Признаје да му је у стасавању помогао и четворогодишњи рад са репрезентацијом Србије.

- То подвлачим стално. Један од разлога због којег сам наставио да радим у целом том окружењу, које није било здраво по мене у психолошком смислу, био је да стекнем потребно искуство у том моменту када сам био млад тренер. Био сам свестан да мени то искуство, рад у репрезентацији и те како треба. Зато сам остао на кормилу репрезентације, знајући да је мени то преко потребно да бих напредовао, да се усавршим, да је то неко искуство које је апсолутно било екстремно важно. Помоћ ми је била невероватна.

Чини се и да Пољаци имају посебан однос према Србији. Никола је популаран, веома су поштовани Срећко Лисинац, Јелена Благојевић...

- Они су пре свега велики познаваоци одбојке, прате је и цене и поштују наше резултате, наша постигнућа. Заиста, када одеш тамо, имаш осећај поштовања. Можда је и то једна од ствари због којих сам и пронашао себе у том смислу јер ја мислим да на крају крајева, сви ми као људи се трудимо да добијемо поштовање од осталих људи. И да једноставно сви препознају оно што желимо да радимо. И када радиш у једној таквој околини, са таквим људима који те поштују, када се окружиш онима који ти верују, који ће да те подрже, који ће да раде са тобом, онда ти извлачиш максимум из себе, имаш осећај да си вредан, да си поштован. И мислим да је то врхунац за сваког.

Породица се навикла

СУПРУГА Станислава, синови Матија и Милош разумеју да Никола због посла мора често да одсуствује од куће.

- Нећу да кажем да су се навикли, али су свесни да је то саставни део мог посла и да сам релативно често одсутан. Негде смо се навикли, што не умањује, наравно, тежину целе ситуације - каже Грбић.

Игор је пријатељ

ИЗЈАВУ селектора Србије Игора Колаковића да је Никола и даље бољи играч него тренер појединци су погрешно протумачили.

- Игор је пријатељ. Чак сам га неколико пута звао за савет. И он је мене звао. Не чујемо се стално, али смо у врло, врло коректним односима, имамо апсолутно поштовање и ја сам то управо схватио на тај начин на који је мислио. Наравно да ће људи увек покушати да изокрену оно што си рекао, смисао онога што си рекао. Мој однос са Игором је веома коректан, ја сам то разумео на тај начин. Ја то схватам на начин да он очекује и мисли да ја могу да постанем још бољи тренер него што сам био играч. То могу да схватим само као комплимент, а не као провокацију - напомиње Грбић.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације