НОЋАС ЈЕ СУПЕРБОУЛ! Само... како се то уопште игра?! Десет цака за лакше праћење спектакла - ово су правила америчког фудбала

Дарко Николић
Дарко Николић

12. 02. 2023. у 15:45

ЈЕДАН од најгледанијих спортских догађаја на планети, а без икаквог премца у САД, је велико финале НФЛ-а, професионалне лиге у америчком фудбалу. Тај меч, Супербоул, у коме за титулу играју Филаделфија Иглси и Канзас Сити Чифси, на програму је у ноћи између недеље и понедељка, наводно пола сата иза поноћи, али... никада то баш не почне у "минут" као "наш фудбал". Спортска редакција портала "Новости" вас води кроз основе спорта који полако али сигурно осваја планету, али не због тога, већ због младих људи у Србији који већ више од деценије, од потпуног аматеризма, амерички фудбал уздижу на ниво спорта који сада и држава препознаје. То и не чуди - већ се и са европском елитом Срби у овом спорту надмећу, па је свака подршка њиховим настојањима, што овај текст и јесте, јер за циљ има да овдашњим спортистима повећа публику, тиме и подршку, природна.

НОЋАС ЈЕ СУПЕРБОУЛ! Само... како се то уопште игра?! Десет цака за лакше праћење спектакла - ово су правила америчког фудбала

FOTO: Tanjug/AP

Наравно, најчешћа критика оних који не познају амерички фудбал је да “предуго траје”, да се “они тамо само гурају” и да је “тешко похватати сва правила”.

Кроз десет питања и одговора који следе, праћење Супербоула биће вам лакше него икада пре, нарочито ако сте се увелико навикли на класичан фудбал.

FOTO: Tanjug/AP

1. Како се то заправо игра?

У америчком фудбалу је циљ доћи “иза гола”. Како сад иза гола? Лепо, тај простор се зове ендзона, обично је обојен неком другачијом бојом од остатка терена и ко ту стигне са лоптом у руци, било да је дотрчао у ендзону или је у њој ухватио додавање, постигао је тачдаун. А то је основни начин поентирања у овом спорту и доноси шест поена оној екипи која то успе.

Илустрација / FOTO: Tanjug/AP

2. Аха, дакле узмеш лопту и покушаваш до бесвести све док не поентираш?

Заправо, једина зачкољица је у томе што правила игре управо забрањују “покушавање до бесвести”. У класичном фудбалу једна екипа (Шпанци, на пример) може да држи лопту 90 минута. Чак и са овом сменом генерација. Међутим, у америчком фудбалу постоји јако јако јако битно правило, око ког се врти читав спорт. Можете комотно да га памтите као правило под именом “Имаш четири покушаја да будеш Шпанац”.

3. Какво је то правило? Јел’ чуо... Ћави за њега?
Правило је једноставно: екипа која има лопту има само четири покушаја да освоји десет јарди (9,14 метара). Ако то не успе, лопту на месту где се завршио четврти напад - узима ривал. Ко успе да из током четири покушаја збирно освоји десет јарди - добија на поклон нова четири покушаја. И тако поново, па онда поново. Главни циљ остаје исти, стићи у ендзону ривала.

4. Зар се то, стићи “иза гола” са лоптом не ради и у рагбију?
Када је амерички фудбал почео да се игра крајем 19. века, све се заснивало на гурању две групе од по 11 људи. Било је, кажу, и буквално згњечених у таквим гомилама. Онда су увели правило да у једној нападачкој акцији - лопта сме да се једном баци унапред. То је променило овај спорт за сва времена, а потпуно га раздвојило од рагбија где је то најстроже забрањено.

5. Јел’ истина да у нападу петорица људи не смеју ни да пипну лопту једном кад акција крене?
Играчи су, када је уведено додавање унапред, уместо да сви буду огромни и да се само гурају, почели да се деле. Не, није то оно “Ето га сад, деле се! Наша посла!”, већ су почели лепо да се деле на оне који се одлично гурају, на оне који хватају додавања и наравно, на још две категорије: оне који умеју да баце јајолику лопту (није ни мало лако!), као и на оне који су много вешти да трче са њом у наручју. Да, лако се памти: хватачи, тркачи и један бацач. У међувремену је донето правило да они крупни момци који се баш баш баш добро гурају, а играју у нападу, не смеју да дирају лопту када акција крене, како би они “атлетски грађени” дошли до изражаја и учинили игру још атрактивнијом.


6. Али зашто би ико од играча, тих крупних, волео да учествује “а не учествује”?
Има нечег чудног у осећају припадности, али има и нечег лепог - у осећају корисности. Ти момци који се брину да бацач лопте остане жив и здрав, или да тркач има куда да прође, зову се офанзивна линија. Има их пет на терену када је напад у игри. И, ако постану професионалци (НФЛ) - малтене су најплаћенији спортисти на свету јер брину да остатак света ужива у чарима америчког фудбала.

7. А ко је тај “квотербек” о коме се стално прича када се спомиње амерички фудбал?

Главну улогу на терену је у давна, прадавна времена имао момак који је разгртао противнике трчањем кроз све њих. Звао се фул бек (и дословно је био “full”. Сирове снаге). Онај који је то исто радио - али користио се, док трчи, вештим покретима за избегавање противника - био је “пола човека”, халф бек. Па мора да буде мало другачије грађен за сва та вијугања по терену, зар не? Е, тог “халф бека” су касније преименовали у ранинг бек, јер управо то и ради - трчи са лоптом у наручју. Фул бек је постао његов “водич”, јер најчешће служи да својом снагом прави простор да ранингбек протрчи, и у томе му помаже заједно са офанзивним линијашима. А онај који је малтене најмршавији, али који мора све да организује, који има прецизно око а’ла Јасна Шекарић, а и баш прецизну руку, “упола је мањи” од халф бека. Зато је и “quarter back”. Касније се то спојило у једну реч, а ми немамо нашу која би одменила “квотербек”. Е, тај је главни на терену. Тај, “четврт од човека”. Кад реши да баци лопту, грдосије из одбране тада крену на њега свом силином, па онда не само да му помажу офанзивни линијаши, него и ранингбек и фул бек. Тај квотербек је најважнији. Дибидус.

Илустрација / FOTO: Tanjug/AP


8. Математика је јасна ствар, имамо пет офанзивних линијаша који се старају да се нападачка акција спроведе у дело, имамо два тркача (ранингбека и његовог помагача фул бека) и имамо квотербека који је главни. То је осам. А на терену их је 11? Ко су остала тројица, хватачи?

Тачно. Тренери се онда играју разноразним поставкама у игри, а највише размештањем којекуда те тројице хватача (који су у стара, прадавна времена, стајали искључиво уз аут-линију, па су због тог “широког постављања” добили име “wide receivers”). Али, некад је потребно да се још више појача она петорка чувара на линији, па тренери у игру убаце једног од снажнијих хватача који ем уме (и сме) да хвата лопту, ем може лепо да блокира противнике. Пошто се он смести тик уз офанзивне линијаше, на самом крају те петорке (збијен уз крупне момке) добио је име “tight end”. Ни за то немамо наше речи, па је он и на српском “тајт енд”. Противник никада нема појма дал’ ће он да истрчи напред па ухвати додавање, или ће да стоји и помаже у блокирању. Много важно место у екипи, иако тајт енда многи занемарују када спомињу главне звезде. Добро, ипак су у америчком фудбалу најатрактивнији потези вештих ранингбека, коме (замислите) такође сме да се баца лопта. То је тек да одбрана полуди ако противник има таквог, свестраног играча у нападу. Ем ем трчи са лоптом у наручју, ем уме да је ухвати ако се искраде.

9. Дакле, амерички фудбал треба пратити тако што се петоро очију отвори када акција крене: тада се гледа шта квотербек ради са лоптом коју му кроз ноге дода онај средишњи офанзивни линијаш (центар). А квотербек са њом може да ради свашта, од тога да добаци хватачима или тајт енду, може да је уручи тркачу (ранингбеку, а све ређе и фулбеку), а може и сам да проба нешто да изведе са њом. И тако, миц по миц, терен се осваја, гледа се да не изгуби лопта јер одатле где се изгуби - креће противник. Четири пута по 15 минута и то је то?

Баш тако. Кад год се прикупи десет освојених јарди из четири (или мање) покушаја, добијају се четири нова покушаја. Наравно, некада се деси да екипа то не успе. Ако ти момци који нападају виде да су много близу своје ендзоне, а већ су искоришћена три покушаја, онда се неретко четврти покушај користи да се лопта (ногом) испуца што даље - да би противник морао много већи део терена да пређе јер, рекосмо, тада он добија лопту.

10. Ију, већ десето питање! Да сумирамо то поентирање на брзину. Шест поена се добија када се постигне тачдаун. Али, у том америчком фудбалу има и неког шутирања лопте се земље, зар не?

Да. После сваког тачдауна нападачка екипа шутира за један, додатни поен. Ако жели да освоји два поена, може да одигра још једну нападачку акцију али тада мора да уђе са лоптом у ендзону (трчањем или хватањем лопте). Но, ако се дошло близу ендзоне, а потрошена су већ три покушаја (или време за крај четвртине или утакмице истиче), онда се преостали покушај најчешће користи за шут кроз “стативе”. То се зове филд-гол и вреди три поена. Као што смо раније написали, екипа која је далеко да би постигла филд-гол, шаље на терен свог шутера да лопту испуца далеко у противничко поље. Дакле, у америчком фудбалу или “напредујеш, напредујеш, напредујеш па поентираш”, или не успеш - па шутнеш при четвртом покушају. А шут при четвртом покушају је или за три поена, или, ако је далеко, испуцава се противнику да би онда он морао много да напредује не би ли поентирао.

И, то би било то.

П. С. Мала зачкољица за овај Супербоул.

Квотербек Канзас сити Чифса је Патрик Махомс, званично најбољи играч ове НФЛ сезоне и један од најспособнијих да импровизује када се одбрана ривала око њега скупи и прети да га обори и узме му лопту.

Али, то што је он вешт да избегне те насртаје, те да се снађе да из немогуће ситуације баци лопту неком од хватача је - једно. А постоји и нешто друго:

Квотербек Филаделфије, Џејлен Хуртс има једну додатну предност. Он необично воли не само да баца лопту, већ да, као да је он ранингбек, трчи с лоптом у наручју. Чифси ће имати много посла ако се он разгоропади као што уме, а уме - ове сезоне је "бацио" 22 тачдауна, али је "истрчао" њих још 13.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
АЛБАНЦИ У ПАНИЦИ: Нестају им људи на Косову и Метохији, подаци су драстични - у лажној држави и сами признају: Општи очај живота!

АЛБАНЦИ У ПАНИЦИ: "Нестају" им људи на Косову и Метохији, подаци су драстични - у лажној држави и сами признају: Општи очај живота!

Косово је Србија, а код Албанаца који јужну српску покрајину сматрају некаквом лажном државом - ових дана је све лошија ситуација када се ради о томе како људи доживљавају живот на том простору.

22. 12. 2024. у 15:36

Коментари (0)

ДА СЕ ЗНА КО ЈЕ ШАМПИОН: Ново злато за Дамира Микеца