ПРЕМИНУО ТОМИСЛАВ ТОМА МАЛЕК: Небеска редакција "Спорта" јача за још једног мајстора

У 84. години живота у Београду је преминуо дугогодишњи ноћни уредник "ЈСЛ Спорта" Томислав Тома Малек.

Фото: УСНС

Човек меког и доброг срца кога су обожавали сви почев од његових сабораца, старијих колега, преко оних тек примљених, али и хонорараца. Тома је био посебан, а начин на који је радио посао када није било свег овог интернета, резултата и чуда, преносиће се са колена на колено.

Ко је и какав био Томислав Тома Малек, најбоље је написала Рада Николић, дугогодишња новинарка и уредница кошаркашке рубрике у "Спорту". 

- Без њега београдско издање „Спорта“ не би кретало у штампу, нити би он кренуо са ноћног дежурства, пут родне Чукарице, без још „врућег“ примерка сутрашњег броја под мишком. И тако деценијама, до пензије. А пре неко вече, Томислав Малек, упутио се на последње путовање, придружујући се плејади сјајних пера некадашњег дневног специјализованог листа.

Рођени Београђанин, али и рођени новинар, ноћни уредник, коректор, козер, позитивац, вечито радосног срца, небески широког и колоритног погледа, да цео свет стане и, насмеје, а да га никада нисам чула да је „в“ од вица испричао. А почињало је од његовог датума рођења, 8. марта, када би прорадили неки давни, чешки, швејковски корени, па би без љутње примао дупле честитке за рођендански (женски) празник.

Наставило би се причама о безброј спортских младалачких авантура, од фудбала у „Бродарцу“, преко веслања на Ади, вртоглавих скијашких летова на Планици, тренинга слалома по Копаонику… Уз прави, аматерски такмичарски жар, али и шансе да се улепша оскудна поратна младост. Те спортске везе као да су трасирале каснији животно-професионални правац, прво ка коректорском ангажману у штампарији „Борбе“, али и највећи део радног – новинарског века у ЈСЛ (ДСЛ) „Спорту“.

Радећи онај мање видљив, захвалан, али не мање важан, осетљиво тежак посао, ноћног „кривца“ за све што (ни)је изашло. Са Томом ноћним, који је у слободно време умео да засвира и запева, била је песма радити. Не, није због оне латинске: „De mortuis nihil nisi bonum“ (О мртвима ништа, осим добро). Он заправо јесте био једноставно добар човек, посебног разумевања за колеге почетнике, али истрајног нерва и за оне који би пензионерски почињали да се осећају као вишак. Не и код Томе, који је имао талента да се и први, а и они други, на његовој дежурној страни, осећају најважнији те ноћи.

Небројене кошаркашке вечери пружиле су ми задовољство и привилегију да сарађујем са ноћним уредником „Спорта“ најдужег стажа. Свако на својим странама, мукама, мислима, роковима… Само што је са Томом увек било лепше, лакше, опуштеније, са толико здравог смеха и, што мање тензије. Новинарство се некада волело због таквих колега, као што ми је најбоља релаксација у ситне баскет сате, када коначно утихне посао, управо био разговор са последњом „Спортовом“ стражом, оним који је у нека доба, испод нивоа земље, одобравао новине које би се за који сат нашле на Теразијама, Славији, Аутокоманди, Земуну, Палилули…

А његове приче, рекла сам му небројено пута, биле су много срчаније, живописније, топлије, од оног што је свакодневно, деценијама „парафирао“ или редиговао „Спорту“. Није лако у оваквим формалним опроштајима поздравити се последњи пут. Посебно од неког који је до краја био јединствено неформалан, необично обичан. И такве „задесе“ неке награде, иако су одувек били пристојно далеко чак и од просечно амбициозних. Једном таквом приликом, званом годишња награда фирме, колега Будислав Секуловић, уз текст посвећен лауреату, насловом је све покрио – Без Томе зоре не свићу… Некада ни „Спорт“, без Томе, не би освануо. Новинарски џентлмен се преселио у ванвременску димензију, остављајући своје најближе, Тању, Лидију, Тамару, унуке…, опростила се Рада од Томе, а нажалост давно се и Тома опростио од "Спорта" у коме је дочекао пензију, али многи нису.

(УСНС, Рада Николић, дугодишња новинарка и уредница кошаркашке рубрике "Спорта")

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације