ТИМ БЕЗ ЛИДЕРА, ИГРА БЕЗ ЖАРА: Ватерполисти испадањем у осмини финала ЕП у Сплиту доживели болну реалност

Г. КЕЛИЋ

06. 09. 2022. у 09:00

ТМУРНО лето за ватерполо репрезентацију Србије у Сплиту је добило нову нијансу црнила.

СПЛИТ

Од специјалног извештача "Новости"

"Делфини" су овогодишњу континенталну смотру први пут у историји завршили пре четвртфинала, пошто им је селекција Француске потписала отпусну листу (10:9). Изабраници Дејана Савића се данас (11.30) састају са Холандијом, а онда и пораженим или победником меча између Румуније и Израела, у борби за пласман од 9. до 12. места.

То просто звучи незамисливо, кошмарно и по свим параметрима неприхватљиво за наш најтрофејнији екипни спорт. Међутим, и реално. Горко ће вероватно многи сажвакати чињеницу, али и сазнање да је сменом генерације и повлачењем шесторице "величанствених" (Филиповић, Прлаиновић, Алексић, Душко Пијетловић, Гојко Пијетловић, Митровић) српски тим први пут у свом постојању пао у други ешалон светског ватерпола и обрисао префикс сила испред свог имена. Више не представљамо озбиљног саговорника у разговорима око медаља.

Доказ тој тврдњи не огледа се само у наступу на југу Хрватске, већ и свим оволетошњим акцијама. Све је почело на СП у Будимпешти крајем јуна, где су "делфини" такмичење завршили у четвртфиналу поразом од Хрватске (14:12), касније освојивши пето место, да би идентичну позицију заузели и на завршном турниру Светске лиге у Стразбуру.

Коначан црно-бели филм сада је само добио неславан завршетак, којег смо се сви прибојавали. Алиби приче око изостанка неколико стандардних играча, умору или нечем трећем не пију воду. Јер, како нама тако и свима. Једноставно, нисмо били довољно добри.

Али, оно што много више боли од те саме чињенице јесте да ни у једном тренутку за време турнира нисмо показали жељу да покушамо бити бољи. И ту терет кривице иде и на рачун селектора Савића, који је цео шампионат, још од групне фазе против Мађара, па чак и Словенаца, говорио да мотивација није на задовољавајућем нивоу, али није успео ништа да промени.

Извесно је да тим Србије, чије је званично осигурање "Уника", у четвртфиналу против Италијана не би имао шта да тражи и да би пут за нас ту био завршен да смо прошли, некако, Французе. Али, оно што много више боли од саме "стреле" Марзукија, којом нам је потписао капитулацију 20 секунди пре краја, јесте потпуно одсуство срчаности која је свих оних златних година била наш заштитни знак.

Лидера у базену није било, та улога одласком трофејне генерације остаје да се разреши. Душан Мандић, коме се унапред давао тај епитет, ни по чему то није показао, док су други млађи момци (десет дебитаната) још "зелени" за такву одговорност.

Када се успостави хијерархија по том питању, и неке друге ствари ће бити јасније.

На све то, многима је ово био одличан позив да поново истакну урушавање Партизанове омладинске школе као неисцрпног извора талената и трофејних репрезентативаца у прошлости, за главни разлог свега што се тренутно дешава. Није то далеко од истине када се зна да су сва шесторица "величанствених" прошла кроз њу, међутим, само неколико месеци раније смо се дичили како имамо најквалитетнију лигу у Европи са јаким Новим Београдом, крагујевачким Радничким, Партизаном и Црвеном звездом и тиме што су већина репрезентативаца, бивших и садашњих, одлучили да се врате у домовину. Све са идејом да ће млади играчи имати прилику да напредују у мегданима са најбољим светским асовима. Како смо брзо са "најбоља лига у Европи" прешли на "најгора репрезентација у историји". Ту се много може рећи и о нашем "ингениозном" менталитету.

Транцизиони период у којем се сада налази репрезентативни ватерполо је очекивано изазован, осетљив, мукотрпан и дугачак (кроз њега су пролазили и фудбалери, кошаркаши, рукометаши, ускоро ће и одбојкаши). За нас нажалост можда нешто мукотрпнији него за остале (очигледно зато што није урађен како треба). Ко год је мислио да ће исте секунде бити настављена жетва медаља, грдно се преварио или није желео да види даље од носа. Повлачењем велике шесторке остављена је велика рупа коју треба попунити. За ове младе момке такав задатак стоји као тест карактера и зрелости у наредном периоду. На првом испиту су очигледно пали.

- Можда је ово тренутно реалност, надам се да није. То нећу да прихватим. Ово лето је дефинитивно завршено неуспехом. Пред нама је будућност коју можемо да учинимо светлом, а може да буде као и сада. Од нас зависи. Морамо да наставимо даље - изрекао је суштину у само неколико реченица Радомир Драшовић.

Више нисмо у врху, али то не значи да до њега не можемо опет доћи уз поштен, правилан и напоран рад. Прихватање истине је први корак ка повратку на исти.

ДАМЕ ДЕВЕТЕ НА КРАЈУ

ЖЕНСКА ватерполо репрезентација Србије тријумфално је завршила наступ на ЕП победом у мечу за 9. место селекцију Немачке са 12:9 (3:1, 4:2, 1:1, 4:5). Изабранице Драгане Ивковић су у Спиту забележиле две победе и четири пораза чиме је остварен бољи резултат у односу на прошлу континенталну смотру од пре две године када су такмичење окончале као последње, 12.

ЈУНИОРИ ДРУГИ, КАДЕТИ ТРЕЋИ НА СВЕТУ

ДА није све тако црно показују летошњи резултати млађих категорија. Јуниорска репрезентација је на СП одржаном у Београду освојила сребрно одличје поразом у финалу од Мађара после петераца, док су кадети своју планетарну смотру у грчком Волосу завршили као трећепласирани. На све то и омладинска селекција се позлатила у алжирском Орану на Медитеранским играма што показује да се у том узрасту и даље ради добро. Е сад, хоће ли они израсти у квалитетне сениоре, остаје да време покаже.