"ЖИВИМО ЗА МЕДАЉУ" Маја Алексић за "Новости" о великим могућностима одбојкашица на Светском првенству

ГОДИНАМА се спремала да у репрезентацији преузме једну од главних улога. Маја Алексић је блистала у овогодишњој Лиги нација, била је трећа блокерка у прелиминарној фази, а пета на завршном турниру у Анкари, где су одбојкашице освојиле бронзану медаљу.

Фото: Архива Новости

 Новој звезди италијанске Валефођи сада је најважније да се екипа што боље спреми за СП од 25. септембра до 15. октобра у Холандији и Пољској, где бране злато.

- Пре Лиге нација селектор Данијеле Сантарели ме је питао какви су моји планови, да ли сам спремна физички, да ли могу да изнесем ЛН. Ја сам рекла да бих желела да играм од почетка све турнире. И тако је било. Хвала Богу, здравље ме је послужило, одиграла сам све до краја и наравно да ми је много значило. Супер смо све одиграле, и екипно и индивидуално. Доста играчица је показало колико и шта могу. А и увек је посебан осећај када играм за своју државу, под својом заставом - истиче за "Новости" Маја Алексић.

Маја је још један изданак славне ужичке школе, која је подарила Србији велике одбојкашице. Прво је почела да игра одбојку у школи са другарицама, а инспирисао ју је и две године старији брат који је тренирао одбојку.

- Нормално је било да ме родитељи пошаљу да тренирам неки спорт, јер сам одувек била спортски грађена, висока и мршава. Када сам заволела одбојку, кренула сам озбиљније да тренирам у Јединству - прича Алексићева.

Већ са 16 година напустила је родно Ужице и преселила се у Београд, где је пет година носила дрес Визуре. Потом је три године играла за Алба Блаж из Румуније, да би последње две сезоне провела у француском Ла Канеу. Сада се преселила у Италију.

- Долазак у Визуру је био прави избор, јер је клуб тада окупљао доста младих играчица. Прве године тренирао ме је Дарко Закоч, с којим сам сарађивала и у Румунији. Мислим да сам добро урадила што сам у иностранству кренула од слабије лиге, јер сам могла доста да играм. Имала сам срећу да и вежбам са врхунским тренером Закочем. Ово ми је и пета сезона у сениорској репрезентацији - истиче Алексићева.

У репрезентацији је стасавала уз Милену Рашић, Стефану Вељковић и Јовану Стевановић...

- Срећа је и част ићи на тренинге и делити терен са таквим играчицама. Била сам презадовољна што сам имали прилику да се припремам са њима, а после и да одем на велика такмичења. Оне су дивне девојке, велике играчице, било је лепо да учим од њих. Сада чекам своје право време - каже Маја.

Од ове сезоне кормило женске селекције од великог Зорана Терзића преузео је Италијан Данијеле Сантарели.

- Нисам играла у Италији, али ме је у Француској тренирао Италијан, а њихов начин рада је исти, јер акценат стављају на тактичку припрему. Није толико нова филозофија рада, али је ипак другачије и промена за нас. Ипак, мислим да смо све зреле и као играчи и као личност да се лако прилагодимо - наглашава Алексићева.

Маја је део генерације која је 2014. предвођена Тијаном Бошковић освојила злато на јуниорском ЕП. У екипи су сада и Бојана Миленковић, Сара Лозо...

- Доста нас је и из Визуре, ту су и Мирковићева, Лазовићева, Коцићева. Види се да је наше време дошло. То је наша предност, јер се одлично познајемо, годинама смо делиле добро и зло, одиграле много тешких утакмица, тако да знамо како ће која у датом тренутку да реагује. Некако је лакше када имаш те играчице поред себе. Треба играти са искуснијим одбојкашицама, али је најслађе када си са својом генерацијом - каже Маја.

Девојке ће се 50 дана припремати за СП, на којем желе да се домогну једне од медаља.

- Када ми кажу колико смо одиграли утакмица, мени све то изгледа као да је брзо прошло. Фокусиране смо на СП, а ЛН је добра дошла да се покажу неки играчи који нису имали раније прилику да играју у репрезентацији. Нама је у ствари лето почело 1. августа. Имаћемо праве припреме, у Београду и на Копаонику. Циљ нам је медаља и сада радимо да то и остваримо - истиче Алексићева.

Група Ц је веома јака, ту су САД, Канада, Немачка, Бугарска и Казахстан. Четири екипе иду у другу фазу, дуг је пут до победничког постоља.

- Сличан систем је био и на СП 2018. Можда има мало више утакмица, али имамо прилику и за поправни. Мислим да нама то неће требати, јер ако одиграмо на нашем нивоу, можемо са свима да играмо, што смо показале 2018, када смо постале светске првакиње. Сада је нова генерација, нове девојке, али смо све показале да можемо, да треба да будемо овде и да можемо да наследимо девојке које су завршиле каријеру - подвлачи Алексићева.

САНТАРЕЛИ ЈЕ ХРАБАР

ПРИМЕЋУЈЕ Маја Алексић да је Данијеле Сантарели био веома храбар када је прихватио да наследи Зорана Терзића, који је од Србије створио велесилу:

- Није му уопште лако. Сантарели мора да се докаже, а ми смо ту, па смо ту. Ваља све те успехе које је Терзић градио 20 година да оправда и да се некако носи са тим. Ово је велики залогај за њега, али се добро снашао. Свака част нашем тренеру што се усудио да дође на Терзићево место, јер то уопште није лако.

МНОГО ТЕШКО НА КЛУПИ

МАЈА је једна од девет девојака које су освојиле злато на СП пре четири године у Јапану. Тада је грејала клупу...

- Много је теже на клупи него у терену. Када си у терену, немаш тај осећај, ни колико је битно, ни који је резултат, већ играш, дајеш све од себе, мотивисан си и сконцентрисан си на игру. На клупи све то много теже проживљаваш - истиче Маја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације