"ЗЛАТНА СТАЗА" НА ЗЛАТИБОРУ Писта би одговарала највећим стандардима ФИА, попут оних у календару Мото ГП првенства

Стефан РАЈИЋ

19. 05. 2022. у 12:25

АУТО-мото стаза у Србији? Да, могуће је! Невероватно звучи податак да у 21. веку у нашој земљи још не постоји ниједан ауто-мотодром.

ЗЛАТНА СТАЗА НА ЗЛАТИБОРУ Писта би одговарала највећим стандардима ФИА, попут оних у календару Мото ГП првенства

Током историје ових спортова код нас, трке су вожне на разним импровизованим стазама, а то се није променило до данас. Уз много проблема око безбедности и бројне несреће чак и са смртним исходима, ауто-мото дисциплине на кружним стазама некако опстају, чекајући боље дане. А то, у пренесеном значењу значи - стазу изграђену по свим стандардима!

То је сада на добром путу да се промени, захваљујући пре свега легендарном мотоциклисти Драгославу Кулету Перишићу (58), који је уједно и кординатор за изградњу будуће писте, чија локација ће бити у општини Чајетина, само три километара далеко од урбаног центра Златибора. Радна верзија пројекта носи назив “Златна стаза”.

- Када бих ми дали избор између куће на Дедињу и гомиле пара и мотодрома у Србији, стаза би била избор. Мој стил живота је специфичан и мотори су неизоставни део њега - истиче Куле за Спортски додатак “Новости”.

Многобројни покушаји да се у Србији направи писта по највећим стадардима Светске мотоциклистичке федерације (ФИМ), углавном су пропадали као куле од карата. Постојали су планови, али сан никада није постао јава. Зато, посредством Перишића, који је вероватно најстарији активни мотоциклиста на свету с обзиром на то да је и даље активан као такмичар, праве се крупни кораци ка реализацији коначног циља. Иако улази у шесту деценију живота страст за мотоциклима га не напушта. Популарни Куле, са огромном страшћу и даље “јаше” двоточкаше и дели “пацке” и лекције на стази чак и много млађим момцима од себе.

Tоком каријере, која траје безмало четири и по деценије, остварио је резултате који су за дивљење, а од кад је крочио на писту још давне 1976. године зна само за успехе. Чак седам пута био је шампион Србије и Југославије, уз то има и четири титуле првака Балкана. Поносни је носилац “Златне кациге” за три узастопно освојена пехара првенства Југославије у периоду од 1999. до 2001. године. У трофејној витрини, односно на шампионски зид, готово да нема где игла да падне, јер у колекцији поседује близу 200 пехара.

Ипак, у мото-спорту постоји и друга страна медаље. Како мотоциклизам спада у веома опасне спортове у којем су возачима сваког пута када седну на машину главе у торби, због тога су повреде доста честе. Перишић је кроз читаву каријеру, јурећи за својим и лимитима машине, имао моного падова који су довели до више од 80 прелома, али никада није помишљао да би због неких од њих могао да одустане од тркања.

- Никада нисам замишљао себе на мотору у позним годинама, самог себе сам изненадио. Иако се константно борим са млађима, свестан сам да не могу да будем као некада, нисам толико спреман. Када одвезем много кругова то оставља траг на мени и мом телу, које је после толико повреда и ломова много измучено, истрошено и то је мој највећи хендикеп - каже Перишић.

Поштовање и углед које је зарадио у свету користи на прави начин. Крајем априла, у Женеви на званичном састанку у просторијама Међународне мотоциклистичке федерације (ФИМ), делегација предвођена Кулетом, као и представницима Општине Чајетина који су инвеститори читавог пројекта мотодрома, на челу са председником Општине Миланом Стаматовићем и замеником Арсеном Ђурићем, као и Добривојем Маринским и Драганом Котарцем, пажљиво су саслушали драгоцене савете које су добили од стручњака из ФИМ.

У склопу реализације пројекта већ су успостављени контакти са три пројектантске куће из Француске, Италије и Немачке које би ускоро требало да изађу са својим решењима.

- До сада у плану регулације области у Чајетини нисмо имали уцртану стазу, иако постоји уређен просторни план општине. Ангажовали смо пројектантску кућу, геометри ће изаћи на терен како бисмо им дали параметре да у складу са правилницима које смо добили у Женеви започнемо да пројектујемо стазу. Уколико све прође у најбољем реду у читав процес изградње могли бисмо да уђемо до краја године. Општина има сву потребну механизацију за припрему самог терена, док би касније ангажовали фирме како би саградили и неопходне пратеће објекте у склопу стазе - истакао је Стаматовић.

Према категоризацији Светске аутомобилске федерације (ФИА), која стазе вреднује од један до шест, писта надомак Златибора би требало да буде категорије број два, што одговара највећим светским стандардима. У региону би били без премца, јер се писта “Гробник” у Хрватској налази тек у четвртој групи, док би мотодром у Србији стао раме уз раме са неким од клутних стаза које се налазе у каравану Мото ГП шампионата попут “Саксенринга” у Немачкој, “Твин ринг Монтегија” у Јапану или чувене “катедрале мотоциклизма” у холандском Асену.

Златибор - Туристички центар

ПОТЕНЦИЈАЛИ Златибора су огромни, а према речима председника Општине Чајетина Милана Стаматовића будући пројекти уцртаће једну од најпопуларнијих планина у нашој земљи и на светску мапу што се спортских садржаја тиче.
- Циљ је да постанемо светски туристички центар, наша жеља је да имамо више од милион посетилаца на годишњем нивоу, што би значило око десет милиона ноћења, а то би било у рангу Београда. Златибор има довољно простора за многобројне пројекте. Ми нисмо у могућности да се само 100 дана бавимо туризмом, а да осталих девет месеци чекамо поново тај период и зато желимо да будемо конкурентни у садржају који можемо да понудимо, а то се односи пре свега на спортско-рекреативни туризам. Схватили смо да Златибор има потенцијала у развијању спортске инфраструктуре. Радна везија пројекта на којем радимо од хотела Торник до Рибничког језера на траси гондоле носи назив “Златни град”. У питању је комплекс са теренима за голф на отвореном и затвореном, тиме би сигурно ушли на светску мапу у том спорту, па чак би били кандидати за одржавање Светског купа. У оквиру читавог дела у плану је изградња затвореног стадиона капацитета 8.500 места, што би била круна спортског садржаја, а могла би да послужи и за прирему врхунских спортиста. Такође, ауто-мотодром би могао да буде мултифункционалан током свих 365 дана, јер би се у зимској сезони користио за спортове на снегу, пре свега нордијске дисциплине - истакао је Стаматовић.