"КЛУБ ЈЕ БИО НА ИЗДИСАЈУ, УЖИЦЕ ЋЕ БИТИ НА МАПИ": Весна Читаковић Ђуришић одлучна да Јединство врати на старе стазе

НЕКАДА је Ужице било центар српске одбојке. Некада је Јединство харало нашим теренима, освајало трофеје, стварало велике играчице, шампионке света, Европе, освајачице олимпијских медаља... Било је снажно и на европској сцени, играло и финале Топ тимс купа, данашњег Купа ЦЕВ.

FOTO: M. Vukadinović

И све се то полако гасило, да би у једном тренутку један од најтрофејних српских клубова био на ивици провалије. То је мотивисало легендарну блокерку Весну Читаковић Ђуришић, капитенку не само Ужичанки већ и репрезентације која је после 55 година на СП у Јапану 2006. донела прву сениорску медаљу за даме, да се у лето 2020. врати у град на Ђетињи и својим ауторитетом помогне да Јединство сија као некад.

- Када је одбојка у питању, мотив је превелики за мене. У време првог таласа короне, пре две године, провела сам три, четири месеца на Златибору и срела сам људе које дуго нисам видела и кроз причу дотакли смо се тога шта бисмо могли, шта би то требало да се уради за Јединство више, да се врати на неке старе дане славе. Спонтано је почела прича и ту сам - прича славна одбојкашица.

ИСТОРИЈА Весна са пехаром Купа 25.12.1999./FOTO: N. Paraušić

Весна је у овом тренутку и спортски директор и генерални секретар и помоћни тренер...

- Дође као три у један. Ја сам пред корону уписала оперативни курс за тренере и све се некако погодило. Дошла сам у клуб у којем су остали само секретар Бошко Топаловић и председник Милован Бошковић, који једини нису одустали од целе приче, иако им је понестало снаге. Они су све време покушавали да направе нешто. Међутим, када сам дошла, било је доста упражњених функција и места - каже Весна Читаковић Ђуришић.

Трофејна одбојкашица присећа се дана славе, када су Ужичанке биле неприкосновене на домаћој сцени.

- Јединство је у ствари негде и пионир у целој причи српске одбојке. Из клуба је потекло доста репрезентативки, осам олимпијки, имали смо деценију и по успеха. Правили смо чуда у домаћем првенству, Европи, правили играче за репрезентацију. Све је то вероватно довело до спавања на ловорикама и чекања неког другог да направи играче и направи нешто за тебе. Довели смо себе у ту ситуацију, да клуб дође на ниске гране, малтене пред гашење. Град Ужице није то дозволио, колико год, они су покушавали да направе нешто, да се врати. Били су на издисају снаге и дошла сам можда у последњем тренутку и верујем да ова цела прича пије воду, јер у западној Србији нема ниједног суперлигаша, што није добро, јер одбојка мора да се игра у свим крајевима Србије. Ипак смо ми прваци света, други на ЕП, трећи на Олимпијским играма, тако да не видим разлог да се врхунска одбојка не игра у целој Србији - говори у даху Весна.

Оно што храбри некадашњу капитенку Јединства, СРЈ, СЦГ и Србије јесте што је одбојка веома популарна међу девојчицама:

- Талентована смо нација, имамо добру причу. И важно је да се деца баве спортом, небитно којим. Ја навијам за мој спорт, наравно. Треба свуда да се игра и кажем: "Ужице треба да се врати на одбојкашку мапу света. Сви знамо какав је ово крај, сви нас зову горштацима, здрави смо, високи људи. Зашто да не искористимо и те ресурсе које имамо."

Весна сматра да успеси у Европи почетком 21. века нису финансијски исцрпли клуб. Сматра да су тада били мотивисани да парирају европским великанма, али и да су их успеси уљуљкали:

- Ту се не ради о финансијама, ту се просто радило о спавању на ловорикама. Било је у стилу "то имамо", али ништа се није улагало даље. Јер, када добијемо бебу, ми је чувамо, мазимо, пазимо, трудимо се да постане добар човек. А ми смо то заборавили да радимо у млађим категоријама.

Зато Весна сматра да су приморани да крену поново од нуле:

- Свако ко се бави неким спортом треба да остане у спорту, јер нешто смо прошли, видели, доживели и знамо материју о чему се ради. Сигурно је да рад у млађим категоријама није добар и то је оно чему ја желим да се посветим и што ме највише занима. И да вратим Јединство у Суперлигу, само одатле може да се прави велика прича. Сигурна сам да клуб заслужује да буде у елитном такмичењу и само тако тај део западне Србије може да се оживи на прави начин.

Весна наглашава да у пројекту има подршку Савеза, пријатеља, да су препознали њену добру причу:

- Видели су мој домаћински приступ, битно је да имам и подршку града Ужица. Радимо, не може ништа преко ноћи, нисмо имали 10 година своју школицу одбојке, што је незамисливо за један клуб као што је Јединство. Ове године смо то успели да вратимо, већ три месеца функционише наша школица, имамо поприличан број деце. Треба опет вратити на оптималан ниво, да се врати поверење и оно све што је изгубљено и укаљано годинама.

Чувена одбојкашица волела би да се врати време када су Јединство и Црвена звезда играли спектакуларне утакмице, када се тражила карта више.

- Стално причамо о том времену, али не доживљавају нас тако и гледају у стилу "шта причају ови". Али, то су биле утакмице за памћење, на утакмице се долазило организовано, аутобусом. Било је по четири, пет хиљада људи. Био је то један спектакл, доживљај, што можда сада виђамо на кошаркашким утакмицама.

Foto: FOTO: N. Skenderija

POGLEDAJ GALERIJU

Сећамо се да су у то време навијачи и шерпе користили као навијачки реквизит...

- Јесте, свашта је било. И трубачки оркестар... Много добрих, квалитетних играча играло је код нас. Када поредим ову и ону лигу, сматрам да је она била много јача, јер сваки клуб је имао по два квалитетна странца. Лига је била квалитетна, а нама клинкама је пружена прилика да играмо са великим играчима, искусним, од којих смо највише и научиле. Наравно, и тренери су одиграли кључну улогу.

Весну радује што су се последњих година појавиле нове средине спремне да улажу у одбојку.

- Хвала богу да има таквих људи и таквих средина које желе да одбојку промовишу на најбољи могући начин, али сам против тога да одбојка буде у кругу 100 км око Београда - јасна је славна одбојкашица.

Весна је са 15 година дебитовала у Јединству и брзо изградила успешну каријеру.

- Треба сада и неке друге, младе девојке да се покажу и докажу. Негде смо погрешили са децом у смислу спортског васпитања. Све може да се промени, али спорт је једина ствар која се неће никад променити. Ко има ред, рад и дисциплину, тај може нешто да уради.

Волела би Весна да јој се придруже и остале златне Ужичанке, да се у клуб врате Тијана Малешевић, Наташа Крсмановић, које су лане покренуле одбојкашки камп...

- Ја сам локалпатриота. Радим са људима одавде који имају везе са спортом. Наравно, оне су све добродошле и кад год буду пожелеле, нека дођу и помогну на свој начин, шта и колико буду могле. Скоро су завршиле каријере, још се проналазе и вероватно им је мало доста одбојке. Свако је добродошао да буде део нас.

Не може без Читаковића

У садашњем Јединству игра и Софи Читаковић. И на истом месту као Весна.

- Увек у Јединству мора постојати нека Читакуша. Она је случајно почела да игра одбојку, јер је пре тога била атлетичарка. Има веома добре предиспозиције, засада све ово добро иде, тако да ће, надам се, наставити у истом ритму - каже Весна.

Тихо отишли у Јапан, вратили се на сва звона

- МОЈА генерација је направила велико чудо. Пре нас су биле девојке које су биле много квалитетније, боље од нас. Због бројних разлога, ратова, санкција и осталих глупости, у том времену нисмо ни мислили о спорту, нити су те девојке имале шансу да се докажу. Ето, наша генерација је пионир у целој овој причи, нисмо ми биле ни физички надмоћне. Али, били смо радници, потковани знањем и са једном вољом и жељом, тако да је та моја генерација упамћена због Јапана и те прве медаље коју смо донеле. Отишле смо тихо, а вратиле се на сва звона - каже Весна.

Нека Никола иде својим путем

СИН Никола није пошао ни Весниним, ни Душковим путем, који је био познати фудбалер. Игра кошарку, велика је нада Меге. А када је био мали, био је маскота женске селекције.

- Цео живот је провео у дворани и на фудбалском терену, али увек је причао да му се више свиђа хала. Када су га својевремено питали зашто му се више свиђа дворана, одговорио је: "Лепша је мамина свлачионица него татина." Сада пуни 18 година, четири године тренира у Меги, има своју ролу. Кажу да је добар, о кошарци ништа не знам, одем на трибине, само сам навијач. Само нека настави, па ћемо видети. Додуше, дуго нико није знао да је мој син - прича Весна Читаковић Ђуришић.

Никола Ђуришић/ФОТО: КК Мега/АБА лига

Сантарелију желим срећу

ЛЕГЕНДАРНОГ Зорана Терзића на клупи Србије наследио је Италијан Данијеле Сантарели. Како Весна види будућност наше селекције:

- Јао! Шта да кажем, у принципу нисам за то да се странци доводе за селектора. Али, ОК. После Терзића је вероватно тешко нашим тренерима да преузму толико велику одговорност и репрезентацију са тако великим играчима. Можда је Сантарели као прелазно решење веома добар. Видећемо. Желим му сву срећу, надам се да ће све девојке бити здраве и спремне и да ће се одазвати. На крају крајева небитно је ко је тренер, ко је играч, важно је да Србија буде тамо где треба да буде.

Девет титула и осам купова

ЈЕДИНСТВО је основано 1968. године, а златни период је трајао од 1993, када је освојен први куп, до 2005, када су се последњи пут радовали титули. Од 1994. до 2001. Јединство је освојило осам узастопних титула. Девети шампионски пехар подигле су 2005. Осам пута су тријумфовале и у националном купу: 1993, 1993, од 1996. до 2000. и 2003.

БОНУС ВИДЕО: Долазак бронзаних одбојкашица у Београд

Препоручујемо

Кошарка

0 9

ЈОКИЋ УНИШТИО ПОРЗИНГИСА, ЛЕТОНАЦ ГА ИСКУЛИРАО: Играч Вашингтона није хтео да се поздрави са Србином (ВИДЕО)

17. 03. 2022. у 10:19

Тенис

0 5

ЂОКОВИЋ УПОЗОРЕН ОД БИВШЕГ ТЕНИСЕРА: Американац види Медведева на врху

17. 03. 2022. у 11:54

Фудбал

0 1

ВЕЧИТИ ЈУРЕ ЧУДО: Ево где можете да гледате утакмице Звезде и Партизана

17. 03. 2022. у 08:46

Тенис

0 2

ОВАЈ ДУЕЛ СВИ ЧЕКАЈУ: Надал наставио низ, следећи ривал Кирјос

17. 03. 2022. у 08:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације