МАРИНА ВУЈОВИЋ ЗА "НОВОСТИ": Одбојка је мој живот, а живећу је у Србији

БИЛА је либеро чувене генерације Црвене звезде која је, својевремено, зауставила дугу доминацију Јединства из Ужица у женској одбојци, учестововала је са репрезентацијом Србије на Европском првенству, остварила дугу и успешну каријеру у Швајцарској, Грчкој и Румунији, коју сматра својом другом кућом. Данас Марина Вујовић (36) са истим жаром, ентузијазмом и мотивом наступа у дресу изузетно успешног Женског одбојкашког клуба Железничар у Лајковцу, са којим је недавно освојила и Суперкуп.

Фото: Приватна архива

У некада надалеко познатој железничкој варошици из времена легендарног "ћире", јер је Лајковац за време обе Југославије био велики чвор узане пруге, Марина је проводила детињство. Њени родитељи, наиме, пореклом су из Лајковца, те не крије одушевљење што је професионални ангажман у Србији уследио управо у овој вароши, у којој женска одбојка годинама уназад ниже само успехе.

- Боравак у Црвеној звезди, у којој сам провела пет година, био је, ипак, најлепше искуство везано за моје одрастање - каже Марина. - После само неколико месеци тренер Зоран Терзић уврстио ме је у први тим и за то сам му захвална до неба, потом и у женску одбојкашку репрезентацију Србије. У то време, када сам и ја стасавала као спортиста, српска женска одбојка доживљавала је процват, временом је постала светска, врхунска. У црвено-белом дресу сам освојила три титуле и два купа. Потом, потписала сам уговор за Волеро у Цириху, у Швајцарској, где сам наступала у фајнал-фору, што је немерљиво, изузетно важно искуство за сваку одбојкашицу.

После две године у Швајцарској, каријера је Марину одвела у Грчку, где се кратко задржала, а потом је отишла у Румунију, која је, каже, била круна њене интернационалне каријере. У Румунији је провела пуних 11 година, а неизбрисив траг оставила је у екипи Алба Блаж. У Констанци је играла четири године, те у Динаму у Букурешту.

- Румунија ми је омогућила да у пуном смислу упознам европско такмичење, а углавном сам, стицајем околности, у њиховим клубовима била везана за српске тренере - каже Марина. - Са екипом Алба Блаж доживела сам да играм европску одбојку на веома високом нивоу, било је то предивно искуство, све је обећавало велике успехе. Међутим, задобила сам озбиљну повреду колена, која ме је одвојила од спортске арене. Утом, дошла је и пандемија короне. У једном тренутку, са 35 година, почела сам да себи постављам и нека друга питања, појавили су се и још неки приоритети у животу. Могла сам, свакако, да без проблема каријеру наставим у Румунији, али сам се одлучила да се после дуго година вратим у Србију.

Фото: Приватна архива

Без много премишљања, Марина је постала либеро "дизелке". Додатни мотив да потпише за клуб са чувене лајковачке пруге било је то што је Бранко Ковачевић тренер Железничара.

Очи верних навијача Железничара, уз максималну подршку комплетној екипи, упрте су у врхунског либера, чије искуство и сталоженост много доприносе да се стигне до тријумфа. Марина, ипак, истиче да је екипи веома тешко пало испадање у четвртфиналу плеј-офа, када је Партизан неочекивано са 3:2 победио Лајковчанке. Успеле су, каже, да се опораве од тог пораза, убрзо су узеле финале Купа, победиле Уб, великог ривала.

- Одлучила сам да још једну сезону играм у Железничару, па ћу видети шта даље - каже врхунски либеро. - Свакако, себе видим у одбојци, којој сам се потпуно посветила. Прошлог лета први пут сам са нашим прослављеним одбојкашицама Тијаном Малешевић и Наташом Крсмановић радила у кампу за млађе селекције на Златибору. Почела сам да похађам онлајн курс за Ц категорију тренера за рад са млађим категоријама, који организује ДИФ. Тренутно сам, ипак, посвећена првенству, јер је лига таквог квалитета много јача него лане, свако свакога може да добије. Зато је потребна максимална припрема и мотивација за сваку утакмицу.

Фото: Приватна архива

Колико је утакмица одиграла, ни броја се, каже, не зна. Сваки сусрет је, истиче, изазов за себе, а њена позиција у тиму је таква да може да донесе превагу на утакмици. Ипак, одбојка је тимски спорт, све коцкице мозаика у екипи морају бити сложене.

- Одбојка је мој живот - каже Марина. - Обожавам је, једноставно живим одбојку и то је, сматрам, неопходно да би се пружале добре партије, постизали резултати, освајале титуле и пехари. Уз то, потребан је и свакодневни упоран рад, тренинзи, посвећеност. Само тако сваки смеч може да створи шансу за тријумф.

Препоручујемо

Остали спортови

0 3

СТРАШНА ТРАГЕДИЈА: На прослави рођендана утопио се син светског шампиона

18. 11. 2021. у 11:37

Фудбал

0 24

ЗА ОВО ЈЕ МАЛО ЦРВЕНИ КАРТОН: Потез Артура Видала на коме би му позавидео и Брус Ли (ВИДЕО)

17. 11. 2021. у 15:52

Кошарка

1 15

РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦ СРБИЈЕ ИМАО МОЖДАНИ УДАР: Налази се у тешком стању, огласили се из клуба

16. 11. 2021. у 14:29

Фудбал

0 0

БРОНЗАНИ БОКСЕР ЧЕСТИТАО "ОРЛОВИМА": Јуначко срце Србије, учинили сте нас поносним!

15. 11. 2021. у 17:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације