ИЗ МИСАЧЕ НА ПУТ ДО ОЛИМПА: Јована Прековић у интервју за "Новости" открила како је покорила планету

НИЈЕДАН град на свету нема оно што Аранђеловац има. Право благо, отелотворено у лику каратисткиње Јоване Прековић (25) актуелне светске, европске и олимпијске шампионке.

FOTO: M. Vukadinović

На ОИ у Токију се окитила најсјајнијим одличјем и тако остварила нешто што нико пре ње није, ујединила три највредније титуле.

Отуд и не чуди што у шумадијском граду има статус божанства. Већ на уласку у спортско-рекреативни центар "Шумадија" запослени у том објекту репортере "Новости" љубазно одводе у просторије и тренинг салу карате клуба "Књаз", место где се од своје пете године бруси шампионски дијамант под будним оком тренера Роксанде Атанасов, прослављене репрезентативке.

На тренингу затичемо и Бугарку Ивет Горанову која се такође у Токију окитила златом (до 55 кг), а припреме пред одлазак на Далеки исток обавила је баш у Аранђеловцу, тако да су две шампионке изашле из ове сале. Када смо већ код Игара, заједно враћамо филм два месеца уназад, на тренутак који ју је ставио на највише место у историји ове древне борилачке вештине.

- Драго ми је што сам искористила јединствену прилику да испуним сан и свог тренера, као и свих бивших шампиона који су градили причу карате спорта у Србији - почиње разговор за наш лист, девојка рођена у Швајцарској, па искрено додаје. - Отишла сам са притиском у Токио, не само зато што су карате такмичења била на крају смотре, већ и што су пре мене изгубили Ђоковић, Шпановићева.. сви они од којих се очекивала медаља. Ти дођеш тамо и знаш да ти треба злато за земљу, јер Србија има само једно до тог тренутка. То је био велики улог.

ТАНДЕМ Јована и Роксанда/FOTO: M. Vukadinović

Епитет фаворита је и оправдала, пометлавши под противницама, међутим, колико год свима испред малих екрана то деловало "просто ко пасуљ", иза тога стоје литре проливених суза, зноја и крви.

- Мени је пауза због короне добродошла пред Игре, јер сам се годину раније осећала испражњено. То ми је дало времена да се вратим у ритам, тренирала сам у свом селу Мисача, тамо смо Роксанда, мој кондициони тренер Драган, који је њен муж, и ја направили импровизовану салу, деца су долазила сваки дан као и мој спаринг партнер Пеђа. Користили смо све оно што Аранђеловац има, од Гарашког језера где смо веслали, вожње бициклом, па до шетње и трчања по обронцима Букуље. Када су се границе отвориле, направили смо тренинг-камп где су нам долазиле девојке из Бразила, Јапана, Финске...

Ипак, неки "зачин" је недостајао, а необичан део припрема било је и спаринговање са мушким колегама.

- То је била Роксандина идеја. Било је јасно да сам боља од свих противница, па ми је било потребно да изађем из зоне комфора и видим да могу да изгубим. Позвали смо све најбоље борце из моје тежинске категорије (до 60 килограма) са којима сам седам дана тренирала. То је било напорно, њихових 60 одсто је мојих 100 и на почетку ништа нисам могла да им направим. Међутим, после тога сам знала да узимам најсјајније одличје - наглашава Прековићева, па наставља у даху.

FOTO: M. Vukadinović

По Роксандиним речима, добар део тренинга, тицао се емотивне стране.

- Нас две имамо рутину која се огледа у шетњама, дугим причама, где многе животне ствари разјаснимо, које касније послажу све друго на место. Тако сам одлучила да на 15 дана оставим своју породицу и преселим се код Јоване. Изоловале смо се и хтеле да се навикнемо на заједнички живот пре него што уђемо у Олимпијско село. Ту смо као један вид тог емоционалног тренинга сликале и вајале, хтеле смо да пробудимо осећај, јер смо знали да је по питању карате тренинга све на месту. Било је потребно да Јована буде свесна свега, ствари и људи око себе и то смо "будиле". Пред сам наш одлазак је наступао певач Марко Луис, и нас две смо тамо негде иза седеле и уживале - открива Роксанда.

FOTO: M. Vukadinović

Исти приступ имале су и на самом турниру.

- У нашем олимпијском тиму су нас сви "напали" као где су ова Роксанда и Јована, само се нешто одвајају, нигде их нема (смех). Имале смо неке своје радње које смо практиковале. Село је само по себи "џунгла", увек је гужва, а ми смо успеле да се осамимо, нашле смо једну клупицу, изуле се, легле, гледале у небо и причале. И то смо радиле сваки дан, а људима је то било чудно јер су мишљења да су за успех потребни "авиони, камиони и машине", посебна логистика. Напротив, цела филозофија је једноставна.

Сличних сцена било је и када су борбе почеле.

- Када смо ушли у полуфинале, до одлучујућих борби је остало пет сати, значи немаш времена ни да одеш до села. Јована није понела ни своју основну суплементацију (аминокиселине и витамине) а остали сви имају физиотерапеуте, масере... а она само воду. Око нас Кинескиње врше сву могућу анализу, раде тест оптерећења... а Јока је само мало одспавала, попила две кафе и узела злато - појашњава Роксанда.

FOTO: M. Vukadinović

Такав ментални склоп сви у први план истичу када говоре о Јовани. Урезао се многима у сећању њен поглед "убице лепог лица" са којим је улазила у борбе.

- Мени је невероватна част да радим са Јованом. Може све да прихвати и усвоји у кратком року, њена глава је невероватна. Драган (прим. аут. кондициони тренер) са њом тренинге има нешто касније после којих је често знао да ме пробуди како би ми рекао да је одушевљен Јованом. Људи имају различите мотиве, а код Јоване је једини мотив жеља да буде најбоља - закључује Роксанда, своју везу са Јованом који одавно надилази чисто спортски аспект.

БОНУС ВИДЕО: Дочек олимпијаца у Београду

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Фудбал

0 2

УЗНЕМИРУЈУЋА ИЗЈАВА БЕКАЛИЈА: "Ставите на сто вакцину и пиштољ, одабрао бих пиштољ"

15. 10. 2021. у 20:01

Фудбал

0 2

ПАРТИЗАН БОЉИ У ВЕЧИТОМ ДЕРБИЈУ: Црно-бели омладинци побегли Звезди четири бода

15. 10. 2021. у 19:48

Фудбал

0 1

УЕФА МЕЊА ПРАВИЛА: Због гола Мбапеа ће нешто морати да се уради

15. 10. 2021. у 17:55

Фудбал

0 0

СРАМОТА! АЛБАНЦИ ПОНОСНИ НА НАВИЈАЧЕ: За срамотно понашање криве Пољаке!

15. 10. 2021. у 17:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације