ШПАНСКИ МЕДИЈИ: Александар Шапић међу шест звезда које су обележиле епоху ватерпола

МНОГО је играча који су оставили траг у ватерполу својим сјајним наступима на националном и међународном нивоу.

Фото: Новости

Европски ватерполо имао је важна имена попут Јевгенија Шаронова, Миливоја Бебића или  Мануела Естиартеа. Србија је свакако нација која је дала највише великих играча, а шпански медији саставили су листу шест најбољих играча свих времена у коме се нашло места и за легенду српског ватерпола Александра Шапића.

Јевгениј Шаронов

Рођен у Русији 1958. Током тих година Совјетски Савез је постао један од најбољих тимова, освојио је све могуће титуле. Један од највећих успеха које је постигао појединачно и колективно било је злато на Олимпијским играма у Москви 1980. Руски голман је такође успео да освоји бронзану медаљу у Сеулу 1988. и Барселони 1992. године. Касније је најавио да се повлачи као професионални играч, али је остао повезан са руским ватерполом. Ппостао је председник Руске ватерполо федерације и члан техничке комисије ФИНА.

Деже Ђармати 

Рођен у Мађарској 1927. године, био је један од великих европских играча. Мађарски играч је током каријере убрао безброј спортских успеха. Један од својих највећих успеха постигао је на Олимпијским играма у Токију (1964), Хелсинкију (1952) и Мелбурну (1956), где је сваки пут освојио златне медаље.  Ово достигнуће није постигао само као играч, већ и као тренер, на Олимпијским играма у Монтреалу 1976. Његови успеси нису засновани само на титулама, већ су га сматрали и најбржим ватерполистом на свету. Био у стању да исплива 100 метара у времену од 58,5 секунди.  У Мађарској су га сматрали херојем и чак је био члан националног парламента.

Миливој Бебић 

Наставио је супериорност југословенске репрезентације у свету ватерпола. Бебић је играо за ПОШК Сплит, обдарен изузетним талентом и уздигнут на ниво италијанског Де Магистриса. Олимпијски успех југословенског тима настављен је са Бебићем, па су на тај начин два узастопна издања Југословени узели златну медаљу. Освојили смо злато на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1984 и у Сеулу 1988, док смо у Москви 1980 освојили сребро. 

Ђани де Магистрис  

Један је од најбољих италијанских ватерполиста који је своју авантуру започео у пливању.  Био је одличан пливач који је постигао велике успехе у италијанском пливању. Касније је отишао на ватерполо и учествовао на 5 олимпијских игара. Током целе каријере успео је да постигне више од 6.000 голова, што је прекретница. Што се тиче његовог рекорда, најзначајнија је златна медаља на светском првенству у ватерполу 1978. године, сребрна медаља у Монтреалу '76 и 17 титула првака Италије. На крају каријере постао је тренер и био је велики промотер женског ватерпола.

Мануел Естиарте

Сматра се најбољим шпанским ватерполистом свих времена. Током осамдесетих био је познат и као најбољи стрелац у светском ватерполу, прешао је у италијанску Пескару, где је постао идол града. Био је најбољи стрелац на Олимпијским играма у Москви, Лос Анђелесу и Сеулу, пошто је у Перту '91 пресудно допринео сребрној медаљи коју је репрезентација Шпаније освојила на том Светском купу. Био је репрезентативац 348 пута, поставши најбољи стрелац на три олимпијска турнира. Добитник је награде за најбољег ватерполисту света у седам наврата (између 1986. и 1992.). 

По окончању играчке каријере променио је спорт и постао близак сарадник Пепа Гвардиоле у Барселони, Бајерну а сада и у Манчестер ситију обавља функцију "шефа протокола и подршке играчима".

Александар Шапић

Још једно од великих имена југословенске школе ватерпола. Најбољи стрелац у историји овог спорта не само у Србији него у целој бившој Југославији. За многе стручњаке и фанове најбољи ватерполиста света свих времена. Ова част му је додељена 2005. године.

Држи неколико рекорда који вероватно никад неће бити оборени - био је 14 година заредом најбољи стрелац лига у којима је учествовао - шест пута српске, пет пута италијанске и три пута руске. За то време девет пута је освајао титуле шампиона и исто толико пута националног купа. Има и једну Евролигу (данас Ватрполо Лига шампиона) као и два ЛЕН Купа.

FOTO: N. Skenderija

Са делфинима је освојио 20 медаља са великих такмичења, од чега 10 златних, а осам пута је био биран у идеалан тим тих турнира.

Укупно је постигао 2675 голова. Од тога у клупској каријери постигао је 1694 гола, док је у репрезентативној био стрелац укупно 981 гола.

По окончању играчке каријере, као и у случају Дежеа Ђарматија, одлучио је да уђе у политику, поставши председник општине Нови Београд и потпредседник Главног одбора Српске напредне странке.

Препоручујемо

Политика

0 0

ШАПИЋ: Србија неће дозволити да се на њу пребацује кривица

29. 09. 2021. у 14:38

Политика

28 2

ШАПИЋ: Данас Вучић треба Србији, а не она њему (ВИДЕО)

19. 09. 2021. у 13:08

Политика

16 5

ШАПИЋ О ДИЈАЛОГУ СА ОПОЗИЦИЈОМ: Као филм "Развојни пут Боре шнајдера", тако имамо "Развојни пут Тање Фајон" (ВИДЕО)

19. 09. 2021. у 11:45

Политика

0 1

ШАПИЋ ЧЕСТИТАО ДАН ЗАСТАВЕ: Наша је обавеза да чувамо и помажемо једни друге

15. 09. 2021. у 21:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације