СРБИЈУ ВОЛЕ КАО СВОЈУ АРГЕНТИНУ: Факунда Сеару и Карлоса Бонору спаја невероватна прича о љубави према нашој земљи и спортистима

Сања ЖАРКОВИЋ

20. 08. 2021. у 08:00

МАРЛЕН Дитрих је својевремено рекла: "Латиноамериканци су дирљиво пуни ентузијазма. У Бразилу пред вас бацају цвеће. У Аргентини бацају себе."

СРБИЈУ ВОЛЕ КАО СВОЈУ АРГЕНТИНУ: Факунда Сеару и Карлоса Бонору спаја невероватна прича о љубави према нашој земљи и спортистима

ФОТО: Новости

 Друго име Аргентинаца је страст: према фудбалу и његовој персонификацији, божанству Марадони, тангу... Па не треба да чуди што смо на више од 12.000 километара далеко од Србије пронашли двојац који Србију воли и о њој зна више од многих Срба.

Факундо Сеара (30) је из Кордобе, предаје историју у школи и историчар је спорта са неколико објављених књига. Карлос Бонора (45) је из Сан Мигела де Тукумана, града на северу Аргентине, петог највећег, а ради за компанију "Шевролет".

За разлику од Факунда, који нема породичне везе са нашом земљом, Карлос је по мајци српског порекла из Црне Горе и Далмације, док је по оцу са Сицилије.

Спаја их љубав према Србији и Србима

ФАКУНДО: - Немам српску крв, иако ме пријатељи зову почасним Србином, али ме је од детињства привлачила Југославија, тај концепт велике и моћне државе и јединства народа. Подсетило ме је на Аргентину, која је имигрантска нација састављена од различитих етницитета, али са једним аргентинским духом. Пре три године сам пропутовао скоро све бивше југословенске земље, али у Србију сам се заљубио, у људе нарочито и у историјско наслеђе. За мене је ваша земља синоним за отпор и достојанство, носите то у крви, увек против буре и олује.

KАРЛОС: - Љубављу ка свему српском ме је "заразио" мој деда по мајци Андрија Мрваљевић, који је у Аргентину дошао 1917. године, из Велестова, у општини Цетиње, Црна Гора. Своје српске корене никад није заборавио и сећам се да ми је још као веома малом певао песму "Ово је Србија". И бака са мајчине стране је била Српкиња, од Филипића из Далмације. Тако да сам ја од детињства активан у удружењу Срба у мом граду. Моја екипа у малом фудбалу зове се ФК Србија и наступамо у српским дресовима!

ФОТО: Новости

Мало људи зна да у Аргентини постоји прилично велика српска исељеничка заједница, нарочито у провинцијама Санта Фе и Ћахо, те Буенос Ајресу, број људи са нашим коренима се мери стотинама хиљада. Највећи досељенички талас је дошао између 1917. и 1922. године, а други већи после Другог светског рата.

Факундо има и занимљиво објашњење зашто је његово срце припало Србима, а не неком другом народу из бивших југословенских земаља које је посетио:

- Срби су најзрелији међу свим народима бивше Југославије. Да употребим алегорију, српски народ је попут старијег брата, а остали народи попут млађег. Када сте старији брат, на вама је бреме очекивања, морате да будете одговорнији и увек урадите праву ствар. Млађи брат је љубоморан на старијег, упада у ексцесе да би привукао пажњу, удара великог брата, понекад га и чупа...

Кад игра Аргентина, навијам за Србију

КАРЛОС је рођен и одрастао у Аргентини, у којој његова породица живи преко сто година, али у дуелима спортских селекција двеју земаља увек навија за Србију, своју, како каже, "мајку отаџбину". Тако је било и на дан који памтимо по бродолому наше фудбалске репрезентације против Аргентине и шест голова у мрежи Драгослава Јеврића на СП у Немачкој 2006.
- У Аргентини је дан на који игра фудбалска репрезентација попут националног празника, а ја сам тада на посао дошао у плавом дресу СЦГ и нашао се усамљен међу више од сто колега у небескоплаво-белом. После ми нису дали мира, трљали су ми ту шестицу на нос током читаве године.

У Србији нисам чуо ниједну ружну реч према другим народима, у осталим земљама бивше Југославије јесам осетио непријатељство према Србима. Када сам био у Сарајеву, водич нам је показивао споменик Николи Тесли испред "Тесла паба" и рекао је да се ради о чувеном хрватско-америчком научнику. Ту сам бурно реаговао: "Шта кажеш, човече, Тесла је Србин, од српских родитеља, а Хрватска тада није ни постојала", па смо се сукобили. После тога, приликом посете римокатоличкој цркви, питао сам зашто беба Исус држи подигнута три прста. Стварно не знам како сам преживео Сарајево!

Аргентинцима је фудбал у крви, па тако и ова два "гаучоса" највише прате српску фудбалску репрезентацију.

ФАКУНДО: - Предраг Мијатовић ми је омиљени играч, пратио сам га у време када је играо за Реал Мадрид. Када би ме неко питао како бих дефинисао Србина, то би 101% био управо Мијатовић. Али не ради се само о њему, већ и о Драгану Стојковићу Пиксију, који је Марадона Балкана. Такође, из времена Југославије волео сам и Савићевића, Јокановића, Југовића. Сада су ми најдражи Александар Митровић, због сјајног голгетерског инстинкта, и Душан Тадић, чији ми се начин игре највише допада.

КАРЛОС: - Прави сам залуђеник за југословенски фудбал, чувам фотографије свих састава још од 1975. године и колекционар сам дресова наших репрезентација, недостаје ми само онај из 2016. Прва репрезентација које се сећам је из 1988/1990, идол ми је био Пикси, а волео сам и Савићевића, Мијатовића, Михајловића. Патио сам што је тој генерацији, која је тада била на врхунцу моћи, због санкција одузета могућност да учествује на ЕП 1992. и СП 1994. године.

ФОТО: Новости

И Факундо и Карлос имају своје омиљене српске клубове, али су доста мање искључиви од српских навијача:

ФАКУНДО: - Навијам за Црвену звезду, постали су европски прваци у години у којој сам рођен, читао сам доста о тој генерацији, али пошто толико волим Србе, не могу да се определим до краја. Када игра Партизан, такође желим да побеђују! (Пева "Дајте гол" Групе ЈНА). У ормару имам и дрес голмана Живка Живковића, из времена када је играо за Партизан. Ипак, највише гледам утакмице Звезде.

КАРЛОС: - У младости сам навијао за Црвену звезду, али с временом сам постао велики фан Борца из Бањалуке, из љубави и поштовања према Србима из Босне, њиховој борби и патриотизму.

ФОТО: Новости

Не могу да прежалим што Република Српска није у границама Србије, заједно са Црном Гором, Крајином, Далмацијом, што је ситуација на Косову и Метохији таква каква јесте. Надам се да ће то све опет бити једна земља.

Када је у питању њихов омиљени српски спортиста, и Факундо и Карлос су сложни да је то Новак Ђоковић, за кога сматрају да је својом величином превазишао границе спорта.

ФАКУНДО: - Новак није само сјајан тенисер, најбољи у историји, већ он, за разлику од многих других српских спортиста, осећа народ и зна како да га представља. Пошто сам историчар, за мене је Ђоковић попут архетипског ратника из славних времена, да је живео у време Косовске битке, борио би се раме уз раме са кнезом Лазаром. Гледам све његове мечеве и много ме је погодило што због велике жеље да освоји што више медаља за Србију у Токију није успео да дође до "златног слема".

КАРЛОС: - Ноле је неприкосновени краљ тениса, али његова величина се ту не исцрпљује. Истичу га људски квалитети којима је срушио сву негативну пропаганду која је деценијама била усмерена према великом српском народу. Новак надилази спортске оквире, он је понос српске нације, због свега што представља као човек и спортиста.

Факундо и Карлос виде и бројне сличности између Срба и Аргентинаца, нарочито када се ради о "врелој крви":

На “Карађорђу” га спасао Марадона

ФАКУНДО приликом посете нашој земљи није пропустио прилику да погледа фудбалску утакмицу и то Војводина - Црвена звезда. Место које је добио на мирном делу трибине стадиона "Карађорђе" није задовољило Аргентинца навикнутог на запаљиву атмосферу у својој земљи, па је прешао у сектор са "делијама". Том приликом су га дрес локалног клуба из Кордобе и енглески језик на којем је разговарао са пријатељем могли довести у велику неприлику, да није било универзалне речи у фудбалу која Аргентинцима отвара сва врата осим енглеских:
- Двојица навијача су ми убрзо пришла и рекла да морам да скинем дрес, јер су на трибини дозвољена само обележја Црвене звезде. Кад је чуо да говорим на енглеском, притрчао је и трећи, прилично агресивно ме је ударио у прса и почео да виче како у Србији не волите Американце. Био сам шокиран и све чега сам се сетио на српском било је "Не, не, Аргентинац, Марадона, Марадона". Учинило ми се како га је управо та магична реч "Марадона" умирила.

ФАКУНДО: - Доста тога имамо заједничког, пре свега историјски, отимање територије од стране великих сила. Косово је Србија, а Малвини (Фолкландска oстрва) су Аргентина! Осим тога, и Аргентинци и Срби су поносни и страствени народи, а заједничко нам је и то што можемо да будемо и најбољи и најгори, због гена за самодеструкцију, који највише долази до изражаја у спорту, нарочито када се играју преломне утакмице. Имамо и тај меланхоличан однос према животу, носталгију за ранијим временима.

КАРЛОС: - Слажем се да нам је страст, нарочито према спорту, заједничка. Знам да су ултраси Звезде и Партизана долазили у Аргентину како би се упознали са навијачким песмама, и уопште тиме како "дишу" аргентински стадиони, па примећујем бројне сличности у начину навијања.

За крај, питали смо Факунда и Карлоса шта су, по њиховом мишљењу разлози зашто српска фудбалска репрезентација нема успеха.

ФАКУНДО: - Слично као са Аргентином дуго, имате играче који су способни, одлично играју за своје клубове, али у репрезентацији то не покажу. Зато је потребно градити култ репрезентације од млађих селекција па надаље.

КАРЛОС: - Успеха нема зато што не постоји препознатљив ДНК репрезентације, а то је немогуће ако се селектори мењају као на траци. Потребан је селектор попут Радомира Антића, или Марсела Бјелсе, који зна како да улије самопоуздање и борбени дух играчима. Имамо зачарани круг где навијачи не прате репрезентацију јер у њу више не верују, а играчи због тога немају поуздања у себе.

ФОТО: Новости

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ЦЕО СВЕТ СЕ СПРЕМА ЗА ЛУДНИЦУ У АМЕРИЦИ: Клади се на изборе и наплати своје познавање политике