СЕСТРЕ БОШКОВИЋ ЗА СПОРТСКИ ДОДАТАК НОВОСТИ: Где Дајана, ту и Тијана

Марко Паунић
Марко Паунић

19. 08. 2021. у 14:35

ДА Дајана Бошковић 2005. у Билећи није уписала школу одбојке питање је да ли би њена млађа сестра Тијана данас била најбоља одбојкашица Европе и најубојитија играчица Србије.

СЕСТРЕ БОШКОВИЋ ЗА СПОРТСКИ ДОДАТАК НОВОСТИ: Где Дајана, ту и Тијана

Фото архива ВН

Ко зна, можда би популарна Тића нашој земљи донела олимпијску медаљу у каратеу, који је тренирала до своје осме године. Овако, судбина је хтела да на старту ЕП у Србији, Хрватској, Бугарској и Румунији, у Београду данас играју једна против друге. Тијана ће да предводи европске првакиње, а Дајана ће са БиХ да дебитује на шампионатима Старог континента.

- Наравно да ће да буде занимљиво. Већ смо играле једна против друге на клупском нивоу, сада ће се то десити и у репрезентацији. Искрено, ја сам пре жреба, који је одржан у Београду, желела да будемо у групи са селекцијом БиХ, али нисам веровала да ће тако да буде. Десило се да ћемо да играмо прву утакмицу једна против друге и искрено једва чекам тај меч - признаје Тијана.

Дајана пак додаје:

БРАТ ВУК КОШАРКАШ

БРАТ Вук (18) није кренуо стопама старијих сестара. Уместо одбојке одабрао је кошарку и тренира у Игокеи, једном од најбољих тимова Регионалне лиге.

- Ту ће да буде наша родбина, утакмица без притиска. Већ смо играле у Турској прошле сезоне. Осећај је посебан, емоције помешана, желим да дам све од себе, али чудно ми је да играм против сестре.

Та три дуела Езачибашија и Кузејборуа било је лепо искуство за Тијану:

- Било је необично, емотивно. Било је занимљиво, чак три пута смо играле једна против друге, једном у Купу и два пута у првенству.

А баш је Дајана била та која је пре 16 година несвесно утицала и на млађу сестру да узме одбојкашку лопту у руке.

Фото архива ВН

 

- Почела сам са 11 година, јер је одбојка у то време била веома популарна. Убрзо ми се придружила Тијана, која је тада вежбала карате - сећа се првих корака Дајана.

Три године млађа Тијана истиче да ју је игра на мрежи привукла због сестре:

- Рекла сам то безброј пута. Одбојку сам почела да тренирам највише због моје Дајане. Ја сам вежбала карате, ишла на тренинге са њом, па сам одлучила да јој се придружим и на терену. Тако да сам одбојку заволела највише због ње.

ОБОЖАВА БЕОГРАД

ДАЈАНА објашњава да је још као дете играла за млађе селекције БиХ. Истиче да су њене саиграчице узбуђене што ће да играју на ЕП.

- Београд обожавам, то је мој град, али тешко сада могу да кажем да ли ћемо се осећати као код куће, да ли ће публика против других селекција да навија за нас. Знам само да ће ми емоције бити помешане, поготово у мечу против Србије - истиче Дајана.

Дајана подвлачи да никад није убеђивала сестру да крене њеним стопама:

- Нисам је никад приморавала ни на шта. Она је видела мене како са другарицама играм одбојку. Знате, пре деца нису била нон-стоп на телефонима, таблет рачунарима, већ су била напољу. Увек смо имале лопту, па смо после тренинга испред зграде играле одбојку. Тијани се то свидело и одлучила је да крене у школу одбојке.

И Тијана признаје да пре 15, 16 година технологија није била толико моћна као сада:

- Имале смо ту срећу да модерна технологија још није заживела, па смо као мале кад год смо имале слободно време проводиле напољу, играјући се са вршњацима. И то је било лепо време.

Мада тада нико није слутио, Тијана се развила у вансеријски таленат. Ко год ју је видео остајао је без даха, а Турци су нудили богатство породици Бошковић да узме њихово држављанство. Срећом, открили су је и наши стручњаци, и сестре су се 2011. преселиле у Београд, у Визуру. Дајана је имала 17, а Тијана 14 година када су напустиле Билећу...

- Као старија сестра осећала сам већу одговорност, али обе смо биле доста самосталне. Када смо дошле у Србију, много нам је значило што смо биле смештене у интернат, где смо живеле са осталим играчицама и увек биле спремне једна другој да помогнемо. У Визури смо упознале најбоље другарице, са којима се и дан-данас дружимо, Наташу Чикириз и Слађану Мирковић. Слађа је сада са Тијаном у репрезентацији. Само, Тијана је доста самостална. Много нам је значило што смо дошле заједно, а срећом имамо и родбину у Београду - прича Дајана.

Фото архива ВН

 

Тијана подвлачи да јој је било важно што је у Београд дошла са сестром.

- Ја сам тада имала 14, а она је била мало старија, имала је 17. Могу слободно да кажем да ме је чувала, али убрзо је отишла у панчевачки Динамо. Али, потом се на годину дана вратила у Визуру, па је некада играла она у првој постави, а некада ја. Проблем је што играмо на истој позицији, тако да се само једном десило, у Суботици, да због мањка играчица тренер мене пошаље на примача, а њу остави на коректора - сећа се Тијана.

УВЕК ЈЕ БИЛА ЛИДЕР

МАДА тада није могла да наслути да ће јој сестра бити најбоља одбојкашица Европе, Дајана се сећа да је Тијана као дете волела да буде главна.

Увек је била лидер. Када изађемо напоље да се играмо она је морала да буде прва. Таква је и на терену, баш се види - каже Дајана.

Дајана наглашава да је њој у првом плану било образовање. Тако да су се већ 2013. растале...

- Не знам каква би била моја професионална каријера да се нисам одлучила за школу. Тијана је већ тада била вансеријска, што је убрзо и показала. Желела сам да стекнем образовање, да завршим факултет, због тога сам отишла у САД, где сам на Универзитету Сан Антонио у Тексасу дипломирала на смеру социологија-комуникације. Тамо сам била четири године, које су брзо прошле - каже Дајана.

Старија сестра се нимало не каје што је због Америке одложила европску каријеру.

- Било је то ново искуство за мене. Научила сам енглески, који говорим као српски, упознала дивне људе. Играла сам одбојку, која је на неком другом нивоу него у Европи, са другим правилима. Све у свему те четири године су ми биле прелепе и веома ми користе сада када играм у Европи - истиче Дајана.

Обе су леворуке на мајку Весну и играју на истој позицији. Једина разлика је што је Тијана виша за десет центиметара...

- То што смо леворуке је велики плус за нас спортисте, али и минус, јер не можемо да играмо заједно у стартној постави. Ни у клубу, па ни у репрезентацији. Да је једна примач вероватно бисмо могле да играмо заједно - каже Дајана.

Фото архива ВН

 

Оно што им најтеже пада је раздвојеност од породице, брата Вука, родитеља... Тијана је годинама звезда турског Езачибашија, док је Дијана после повратка из Америка променила више клубова у Пољској и Турској. Сада планира да се опроба и у Кини.

- Дајана ме не доживљава као млађу сестру, тако да када су неке животне ситуације у питању често тражи савет од мене, као и ја од ње. Сигурно нам је тешко што смо раздвојене, али је то нешто што је нормално за нас професионалне спортисте. Већ 10 година тако функционишемо и трудимо се да сваки слободан тренутак посветимо једни другима, како бисмо надокнадиле то време када нисмо заједно. Свакодневно се чујемо и то некако надокнађујемо.

МОДНИ САВЕТИ

- ДАЈАНА је неко ко обожава моду више него ја. Више прати модне трендове, тако да кад год сам у недоумици њој се обратим и тражим савет - истиче Тијана.

НИ РЕЧ О ОДБОЈЦИ

КАДА су заједно или на одмору не узимају лопту у руке, чак и када су на плажи.

- Ретко причамо о одбојци. Деси се понекад, после утакмице да прокоментаришемо утакмицу, тренинг... А на плажи никако. Знате како је нама професионалним спортистима, имамо неколико недеља слободно, тако да нам не пада на памет да се приближимо одбојкашкој лопти - каже Тијана.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ВАНРЕДНЕ МЕРЕ У МАНЧЕСТЕР СИТИЈУ: Гвардиола увео карантин због лоших резултата и на Божић