"НОВОСТИ" ЈЕДАН НА ЈЕДАН СА СВЕТИСЛАВОМ ПЕШИЋЕМ: Ја сам у пензији, волео бих да ме не узнемиравају

В. Прерадовић

04. 05. 2021. у 21:57

ЗА оне који су стварали игру. Слоган ФИБА Куће славних на позивници Светиславу Пешићу да заузме место међу онима који су обликовали кошарку. У својих 38 година тренерског заната, радио је то попут највећих мајстора глине, стварајући од безобличне масе предмете изузетне лепоте. Сваки од 22 шампионска пехара је уникатан, опточен пионирским духом, харизмом, посут прахом његове понекад неугодне нарави.

НОВОСТИ ЈЕДАН НА ЈЕДАН СА СВЕТИСЛАВОМ ПЕШИЋЕМ: Ја сам у пензији, волео бих да ме не узнемиравају

Фото: ЕПА

о Из разговора за "Новости" дужине тренинга, издвајамо неке можда мање познате детаље из играчко-тренерског опуса легендарног Карија. Рецимо, како је заклети звездаш постао плејмејкер Партизана?

- Мене је открио Бранислав Рајачић Рајче. Био је селектор омладинске репрезентације, а Ранко Жеравица сениорске. Дошао сам у Београд из Пирота 1968, са примарним циљем да играм за репрезентацију. На другом месту је био мотив да играте за најпопуларније клубове, Звезду и Партизан. И тада смо се на улици делили на звездаше и партизановце. Ја сам био звездаш, мој буразер партизановац. Међутим, дошао је Рајче, који је био и тренер Партизана, и рекао: "Ти желиш да играш за репрезентацију, па сад види и процени да ли ћеш да дођеш у Партизан или у Звезду."

Како је отишао из Партизана?

- Сменили су Рајчета, стигао је Бата Радовић, легенда Партизана. Мада, Ранко је радио све, водио тренинге, али као селектор, по тадашњим правилима, није могао да буде тренер клуба. Почело првенство `69, ја увек у првој постави док једном Бата не одреди да почну Зека (Жарко Зечевић) и Латифић, а Фарчића и мене оставио на клупи. Сећам се да је већ у 5. минуту било 16:6 за ОКК Београд. У неко доба зовне он мене: "Ајде Пешо, улази." Пошто сам био љут, кажем му: "Нека ти игра Латифа." Онда су ме саиграчи натерали да уђем. Изгубимо утакмицу, сутрадан долази Ранко и баци своје свеске на сто. Ја се сакрио, негде тамо на крају. Пита: "Где је онај филозоф из Пирота?" Јавим се, извињавам се. Каже: "Ништа, ти си своје завршио." Више нисам улазио у игру, те године смо чак испали из лиге. У последњој утакмици у другој лиги позове ме да уђем, ја се окрећем, не знам да ли се мени обраћа. Вратили смо се у прву лигу, а ја сам отишао у Босну.

ОДАКЛЕ СТЕ ВИ, ПЕШИЋУ?

КАКО је постао познат у Немачкој?

- На отварању ОИ у Барселони `92. победимо Шпанију. На срећу, немачка телевизија је преносила ту утакмицу. Мене позову у емисију "Спорт студио", најгледанију и данас, заједно са Борисом Бекером. Пита ме тај њихов познати коментатор: "Одакле сте ви, Пешићу." Кажем му да сам из Југославије, а он: "Па Југославије више нема." "Можда за вас нема, за мене ће увек постогати", пресечем га ја. Толико му је било непријатно да ми се до краја емисије извињавао.

Како је постао тренер, три године након што је са Босном постао шампион Европе?

- Богдан Тањевић је отишао да води репрезентацију, екипу је преузео његов помоћник Драшко Продановић. Мене су као економисту поставили за директора, што до тада није постојало као функција у југословенској кошарци. Дошло је до смене генерација, процес стварања новог тима, али није било спортских резултата у тој првој години. Онда су се вратили Варајић и Радовановић, али се десило да изгубимо шест-седам утакмица узастопце, после чега је Драшко рекао да не може више да ради као тренер. Једног дана позове мене Ферид Бешлић, који ме је поставио за директора, и пита да ли сам нашао новог тренера. Кажем му да нисам, а он мени: "Ти си тренер." Ја њему да не долази у обзир, да немам искуства, а он на то: "Готово, завршено." Касније сазнам да су Вараја и Мирсад Милавић, наш легендарни капитен, били код њега и убедили га да сам ја, макар привремено, најбоље решење. Узмем екипу, освојимо прво место и више није било повратка.

Када је истински постао тренер?

- Током година заједничког сазревања са том генерацијом у којој су били Дивац, Ђорђевић, Кукоч, Рађа... Ја сам био тренер почетник, иако сам са Босном већ освојио Првенство и Куп. То су били талентовани момци, ми смо то први знали, мада су касније многи приписивали себи заслуге како су их они открили. У то време још нисам био начисто да ли ја то стварно желим, у том периоду сам и постао тренер.

ТИТУЛЕ

о ИГРАЧ: првенство Југославије и Куп (1978), Куп шампиона (1979).

о ТРЕНЕР: Куп краља (2003, 2018, 2019), првенство Шпаније (2003, 2004), Евролига (2003), првенство Немачке (1997, 1998, 1999, 2000, 2014), Куп Немачке (1997, 1999), Куп Кораћа (1995), ФИБА Еврокуп (2007), првенство Југославије (1983), Куп Југославије (1984), ЕП за кадете (1985), СП за јуниоре (1987), ЕП (1993, 2001), СП (2002).

Како је постао селектор Немачке?

- Када се завршило Светско првенство у Бормију, сео сам са Рајчетом и Шапером и рекао им да су ме звали Немци на разговор, као и да бих ја желео да будем тренер репрезентације Југославије. Шапер ми је рекао да се ништа не зна и да би, да је на мом месту, отишао на састанак са Немцима. Можда он није знао, питале су се све републике и свака је имала утицај.

Како је напокон постао селектор своје земље?

- Завршио сам посао са Албом 2000. године и планирао да се одморим. Ишао сам да видим како НБА тимови тренирају пред почетак сезоне, пре тога сам позвао Дивца јер ми је био интересантан "Принстон" напад који је играо Сакраменто. Био сам код њега скоро шест недеља, ту је био и Пеђа (Стојаковић). Кад си са њима двојицом, не може да ти буде лоше. Одлетим за Тампу, где живи мој играч из Бормија Раденко Добраш, с којим сам везан дуплим кумством. Једно вече, док сам био код Добраша, позове ме Предраг Богосављев, тада генерални секретар КСЈ. Кажем му: "Добро сте се сетили. Не знам, немам неких планова, јављам ти се кад се вратим у Европу, па се договарамо." Причам то Дивцу, а он: "То је то, знао сам да ћеш кад дођеш код мене да постанеш тренер репрезентације."

Како су пали Американци на СП у Индијанаполису 2002?

- Ми смо били много јаки и, иако то звучи можда мало препотентно, припремали смо се само за Американце и Аргентинце. Морали смо да променимо начин игре, онако како то нама није одговарало. На ЕП у Турској годину раније, почели смо да играмо ту транзициону кошарку, са много поседа и контранапада. Знао сам да са тим стилом немамо шансе против Американаца. То се играчима није допадало. Они су већ били искусни, велики индивидуалци, којима није толико блиска та дисциплина у игри. Из тог разлога смо изгубили неке утакмице. Кад је почела та четвртфинална са Американцима, мислио сам да немамо никакве шансе. Велика разлика у брзини, атлетици. Питао сам себе: "Чекај, како ћемо ми да победимо." Међутим, када играчи имају жељу да победе спремни су да све ураде. Исто је било у финалу са Аргентинцима, који су били бољи од Американаца. Такође фантастично брзи, али су били екипа. Више него и наша репрезентација, јер су били генерацијски блиски.

Фото: ЕПА

 

Како се осећао на врху света?

- Кад су нам додељивали медаље, с леве стране су били Немци, с десне Аргентинци. Окренем се лево, видим мог сина Марка и све те немачке играче који су ми прошли кроз руке, а ја са Југославијом првак света. Баш је било емотивно, тада сам помислио: "Па шта има више од овога."

о Зашто није остао селектор репрезентације?

- Шпанска лига је донела правило да тренери у АЦБ лиги не могу да воде репрезентације. Ја сам имао уговор "две плус две године", желео сам да останем селектор, посебно због Олимпијских игара. Људи из нашег Савеза дошли су на разговоре са председником Барселоне, који у том тренутку није могао ништа да им обећа. Рекао је: "Пустите Пешића да ради, да пробамо да освојимо Евролигу, па ћемо после да видимо шта може да се уради." Сезона је кренула, а неки су постали нестрпљиви. "Што ми немамо тренера, Пешић неће добити дозволу." Вероватно нису веровали да ћу освојити Евролигу. Ко ће знати? Неко је био нервозан и онда су поставили Вујошевића.

Да ли је дошао крај?

- Када сам са Барселоном 2019. освојио Куп краља, зове ме брат да ми честита: "Ајде, сад је доста, иди у пензију." Ја му кажем: "Па ја сам већ пет година у пензији". Ни пре позива да се вратим у Барселону није ми недостајала кошарка са аспекта тренерског посла. Тако је и сада. Али, таман кад дођем у ту фазу, неко ме позове и убаци ровца у главу. Држи ме неко време, па пусти. Једног дана мораш да пресечеш, тако да бих волео да ме више не узнемиравају. Ја сам у пензији. n

О ОДУЗЕТОЈ ТИТУЛИ СА ЗВЕЗДОМ

КАКО гледа на периоде у Звезди?

- Да то нисам доживео, вероватно би моја тренерска каријера била сиромашнија. Огромно искуство. Било је и негативних, поготово када се играло са Партизаном у атмосфери коју је врло тешко описати.

о Да ли би променио своју изјаву да су му судије одузеле титулу са Звездом 2009?

- Ако сам то рекао, онда је истина. Тих година се дешавало доста нелогичних ствари. Надам се да се Човић неће наљутити, али ја сам поносан на то шта сам урадио за Звезду. Мислим да у свему што је касније постигла, у организацији и резултатима, има макар мало мог доприноса. Да кажем то ја, кад већ они нису.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.

15. 12. 2024. у 12:00

Коментари (2)

МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!