ЖИВОТНА ДРАМА ЛЕГЕНДАРНОГ КОШАРКАША: "Језик ми постаје тврђи, баца ме на све стране, само да се заврши..."

Легендарни српски кошаркаш и познати тренер Александар Трифуновић открио је у исповести на емисији "К1" како је проживео најдраматичније дане свог живота, када је у Бањалуци доживео мождани удар док је био тренер Игокее.

Фото архива ВН

- Доживео сам излив крви у мозак. Излив крви у мозак, како ми то зовемо. Питају ме да ли сам имао назнаке, а ево како се то десило. Отишао сам у Игокеу почетком августа или крајем јула. Решен, мотивисан, изузетно коректни су били и Игор Додик и председник Додик и сви са којима сам причао и при свему што ми се десило после тога. Био сам страшно мотивисан да нешто што важи пробам да подигнем на виши ниво - почео је причу Трифуновић.

Наставио је у истом ритму.

- Међутим, после седам дана причао сам са Марком Бараћем, мојим помоћником кога сам тамо одвео. Рекао сам му: 'Марко, не осећам себе као раније. Енергија коју имам је добра, али себе и своје тело не осећам добро као раније'. Имао сам неке потешкоће, да их тако назовем. Брже сам се замарао него што треба, иако сам био у тренингу, а никад нисам баталио тотално. Мада тих пет месеци јесам направио брејк - казао је Трифуновић.

- И ОК, то је прошло. Превасходно сам мислио да би требало да проверим дигестивни тракт, стомак, отишао сам у приватну болницу и утврдили су ми тахикардију, велики број неправилних откуцаја. Дошао је кардиолог и дао ми је терапију, а од тога што сам се жалио, све је било ОК, за моје године и више него ОК. Отишао сам на Крањску Гору са екипом, одиграли смо пет утакмица и било ми је све боље. Осећао сам се другачије, али нисам имао велике проблеме.

Открио је како се све десило.

- Тог дана, пре две године и девет месеци, дао сам слободно поподне играчима, помоћник ми је дошао са неком клопом и пићем, дискутовали смо, гледали Партизан - Фенербахче и осећао сам се добро. Живео сам у Бањалуци, а он у Лакташима. Сео сам у кола, отишао на пумпу, сипао бензин, гледао сам код куће ТВ, било је 15 дана до сезоне па сам почео да пишем нешто, да планирам недељу пред собом, правио сам план за нову недељу... Било је 11 увече и не знам из ког разлога, зовем на видео-позив жену и децу. А не знам да ли сам пет пута у животу звао некога видео-позивом. И испричам се са њима и око поноћи оставим све да гледам ТВ и осетим тада нешто попут жмараца. Као да ми језик, лева ивица, да постаје тврђа. И тада је почело све. Уопште нисам схватао да се то мени дешава. То не могу да назовем ни болом, ни патњом, већ нечим што ме је довело до тог стадијума да ми кроз главу пролази да дневна соба од 50-60 квадрата изгледа као да има 700 квадрата. Све се вртело - рекао је Трифуновић.

Било је страшно.

- Покушао сам у једном тренутку да напишем нешто, али сам видео да то није та координација. Онда сам снимио аудио-поруку чудним гласом Вуку Радивојевићу, кога сам поставио те године за генералног менаџера. Знао сам да не спава и да има малу бебу, која је имала тада проблеме са стомаком, а моја жена му је доносила лек из Београда. Вук је за пола сата дошао и рекао ми 'Трифо, ја сам код врата', а ја му кажем 'Да могу да отворим врата, не бих те звао'. И не знам како сам нашао снагу, само сам добауљао до врата'. У међувремену, он је позвао и милицију и ватрогасце да разбију врата, Хитну помоћ, пробудио комшије... Дошла је Хитна помоћ, схватили су шта се дешава, одвезен сам у болницу и био сам седам дана у болници у Бањалуци. Добио сам терапије и после седам дана сам прешао у Београд, после 15 дана сам напустио болницу у Београду и тад сам почео да много радим да бих се вратио.

Никада није одустао.

- То ми је спорт дао, тај менталитет тврдоглави, упорност. Кад сам био у првој озбиљнијој шетњи са супругом после болнице, схватио сам да сам стварно 'у ауту'... Просто речено, нисам могао да шетам. Од 25. маја до топлане има 500-600 метара, а деловало ми је да има 15 километара. Сваког дана сам шетао. Што се тиче говора, повукао сам групу физиотерапеута да долазе сваког дана код мене кући и почео сам да радим са логопедом. Један наш познати спортиста који је имао сличне проблеме предложио ми је једну девојку да ми помогне. Рекао сам јој 'мој живот је плоча од 45 обртаја, ако можеш да је сведеш на 33 обртаја, долазим'. И отишао сам код ње, радио тестове, трајало је то шест-седам месеци, на моје инсистирање. Развио сам сигурност и схватио да је тих сат времена код ње много корисније за мене него да сам на улици, у соби пред ТВ-ом или у кафићу.

Колико је био близу смрти?

- Да нисам звао помоћ, можда би се то и десило. Можда бих био погођенији тим случајем него што јесам. Ту ноћ ми је тромб кренуо из тела и само прошао кроз срце и зауставио се на уласку у мали мозак због генетски веће леве преткоморе, која је болест спорта којим сам се ја бавио, а код мене дакле и додатно. Погодио ме је билатерално, центар за равнотежу ми је био поремећен, центар говора ми је био порећен, баланс, снага је генерално опала. Сад се смејем, у тој целој ситуацији где ми живот виси о концу, мислио сам само да ћу бити уморан на тренингу у 10. Размишљао сам о томе после и рекао себи "Ти ниси нормалан" .

- Вратио сам се прошле године, у Химкију сам био помоћник. На моју несрећу, клуб је у финансијској страни био у залазној фази, не могу да кажем да нисам имао понуде, да нису то биле понуде које сам хтео. Био је ковид, навукао сам се на то да будем код куће са фамилијом, вероватно сам надокнађивао време које претходно нисам. Имам жељу да се поново вратим тренерском послу и да видим ко сам сада - закључио је Александар Трифуновић.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације