АУТСАЈДЕРИ
АУТСАЈДЕРСКА прича српских кошаркаша на Светском првенству у Манили није до самог краја испратила типични сценарио. Унапред отписана спортска група у кратком периоду доживљава разнолика искушења, сваким даном постаје хомогенија, отворенија за велике снове и напослетку их претвори у чудесну стварност, уз коју сузу радосницу и неподељену наклоност публике.
Не, то није прича ових 12 момака, иако су некако успели да их убеде да су аутсајдери. Комплекс ниже вредности наметнут им је површним ставовима да без Николе Јокића и још неких нису нико и ништа. Осим домаћих медијских звери у крволочном лову на кликове, у том неделу су саучествовали и поједини ФИБА аналитичари. Неке лично познајем и, верујте ми, не би пробацили лопту кроз обруч ни да их Никола Милутинов подигне до висине коша.
Због тога је посао Светислава Пешића био много више од тренерског. Као у филму „Резерве“, у коме Џин Хекман као „коуч“ америчког фудбалског тима убеђује спортске и животне аутсајдере да могу да буду једнако добри као размажене звезде у штрајку због премало милиона на рачунима. Морао је да их увери да нису резерве, да их је на светску позорницу довео њихов таленат, њихови играчки и људски квалитети, оно што носе у грудима и можда ни сами нису свесни колико је велико и предивно.
Да, ово је прича о предивној групи момака, који су у првом поглављу били саиграчи под државним барјаком, у последњем нераздвојни другови, браћа по свему осим по крвном сродству. То ће заувек остати, попут дечачке дружине у ремек-делу редитеља Роба Рајнера „Stand by me”. И у Манили смо гледали филм о одрастању, о једном умало трагичном догађају који их је још више зближио, окупио око ватре те ледене ноћи. Гледали смо како граде тим кадар да се ухвати у коштац са сваким и свиме на овом свету, али смо, изнад свега тога, гледали како граде успомене на доба које ће једног дана постати слатки незаборав.
Њихове сузе нису оплакивале измаклу златну медаљу. О великом резултатском постигнућу прозборили су тек коју реч, као један (за сви) говорили су о ткању те нераскидиве везе за цео живот. Зато су сузе наквасиле тај последњи такмичарски дан. Свако зна какав је осећај кад те пресече сазнање да се ближи време да нас живот развеје на разне стране, неретко и отуђи.
Не, ови момци се никад неће отуђити и за њих још није дошао тај неумитни час физичког раздвајања. Гледаћемо их и на Олимпијским играма у Паризу идуће године и сасвим сигурно неће бити аутсајдери. Са Јокићем или без њега.
БОНУС САДРЖАЈ
Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.
Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.
НИКОЛА ЈОКИЋ ПОНОВО ДРЖИ ЧАС: Србин је Дончићу и дружини показао ко је газда!
КОШАРКШИ Денвера ће у ноћи између петка и суботе угостити Далас.
22. 11. 2024. у 08:50
"ПОСТАВЉАМО НОВЕ СТАНДАРДЕ!" Лажна држава Косово запањила свет! Ово је њена жалба на казну УЕФА за бежање с терена у Румунији
Косово је Србија, а та истина код Албанаца уме да изазове и хистерију. И илузије.
24. 11. 2024. у 20:00
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)